- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.034
23. 05. 2010
Press
Dosije:
Pilula koja je izazvala revoluciju
Lek koji je pre tačno 50 godina odobren za upotrebu u SAD dramatično je promenio živote žena širom sveta. Mala, ali moćna antibebi pilula omogućila im je kontrolu nad sopstvenim telom i budućnošću.
Papa ju je proklinjao, njeni protivnici su se bojali da će dovesti do propasti zapadne civilizacije, ali pobedonosni pohod antibebi pilule nije mogao da se zaustavi, i to od trenutka kada je tačno pre 50 godina stigla na tlo Sjedinjenih Američkih Država. Teško da je ijedan farmaceutski proizvod izazvao toliko rasprava i polemika kao ta mala moćna pilula koju opisuju i kao pokretača seksualne revolucije, na početku u Americi, a godinu dana kasnije i u Evropi. O njenom značaju govore i definicije uglednih kulturologa, koji su tvrdili da je ova pilula promenila društvo, a da pokret „Flauer pauer", koncert Vudstok i parola „Love and peace", koji su odredili život mladih krajem šezdesetih, bez pilule i seksualne revolucije koja je usledila za njom i ne bi bili mogući.
Društvo je u decenijama posle Drugog svetskog rata bilo kruto, konzervativno i netolerantno. Pojavom rokenrola, a najviše tokom njegove najveće ekspanzije šezdesetih godina, svet je počeo drastično da se menja. Bio je to period rušenja mnogih tabua, pa i onih seksualnih. Sve se odrazilo na medije, koji su počeli da se otvaraju i za do tada provokativne teme, a ukupnu količinu testosterona i estrogena u društvu svakako su podizale i naslovnice magazina na kojima su počele da se objavljuju slike golih devojaka, što je u pedesetim godinama bila nezamisliva drskost. A onda se pojavila antibebi pilula i seksualnost je postala sveopšta tema. „Anovlar" je bio naziv proizvoda koji je farmaceutski koncern „Šering" 1961. izneo na zapadnoevropsko tržište. Italijan Đuzepe Vita, koji je tih godina kao gastarbajter radio u „Šeringu", objašnjava da se u početku preparat prodavao kao hormonalno sredstvo za regulaciju menstrualnih tegoba. Samo je u jednoj sporednoj rečenici u uputstvu za upotrebu bilo rečeno ono što je u stvari bio glavni efekat proizvoda: da „Anovlar" sprečava trudnoću.
Bio je to početak seksualne revolucije.
Na primer, u Zapadnom Berlinu su osnivane prve komune. Grupnim seksom i nesputanim korišćenjem droge želelo je da se šokira uštogljeno malograđansko društvo.
Lansirane su parole poput „Privatno je političko" ili „Ko dvaput spava sa istim već je deo establišmenta". Svako sa svakim i u svako doba - to je bio duh vremena koji je prožimao šezdesete godine prošlog veka. Pilula je tu odigrala ključnu ulogu, ali ni ona nije bila svemoćna. Gisla Burkhard je početkom šezdesetih živela u jednoj zapadnoberlinskoj komuni i bila je prva žena koja je uzela antibebi pilulu. Ona opisuje tadašnje prilike i seksualnu revoluciju.
- Jednog dana moj muž je spavao sa jednom ženom iz susedne sobe, a ja sam je kasnije čak pozvala u naš krevet. Mislila sam da moram da pokažem koliko sam emancipovana i samosvesna. Ali dva dana kasnije je bilo strašno. Poludela sam od ljubomore.
Na zapadu Nemačke antibebi pilulu su u početku na lekarski recept mogle da dobiju samo udate žene koje su već imale najmanje dvoje dece. U tadašnjoj Istočnoj Nemačkoj ta pilula se zvala „Pilula za željenu decu" i od samog početka je bila dostupna svakoj ženi. Anja Vagner, koja je mladost provela sa istočne strane berlinskog zida, opisuje prilike u DDR-u:
- Kod nas je bilo uobičajeno da se uzima pilula i to nije predstavljalo neki problem. To je bio najjednostavniji način kontracepcije.
Za nju, kao i za njene brojne vršnjake, u prvom redu se radilo o mogućnosti nesputanog ispoljavanja lične seksualnosti:
- Mislim da meni nije škodilo i kao relativno mlada osoba sam mogla da se iživim.
Između 1964. i 1978. je stopa nataliteta u Evropi pala za 46 odsto, i to ponajviše zahvaljujući pilulama. Nakon početne euforije, usledilo je razdoblje kritike.
- Moj stomak pripada meni - postala je najpoznatija feministička parola. Žene su počele da se osećaju kao seksualni objekti koji uvek stoje na raspolaganju muškarcima, a osim toga navedeno je i da pilule menjaju i hormonalnu sliku tela. Beleži se nekontrolisano gojenje, javljaju se migrene i tromboze, ponekad i depresije. Ali pilula se stalno razvijala, što je i dovelo do toga da postane deo svakodnevice brojnih mladih žena širom sveta. Kada se pojavila, verovalo se da će smanjiti broj stanovnika u svetu, poboljšati seks u braku i sniziti stopu razvoda. Iako se ništa od navedenog nije ostvarilo, antibebi pilula je ipak na mnogim listama istaknuta kao jedno od najvažnijih otkrića prošlog veka, koje je iz korena promenilo život žena. To je bilo prvo kontraceptivno sredstvo koje nije moralo da se primenjuje „u žaru momenta" i prvo koje je žena mogla da koristi bez partnerovog znanja.
Statistika - Samo tri odsto žena u Srbiji koristi pilulu
Iako su današnje kontraceptivne pilule daleko bezbednije od onih prvih, i dalje postoje rizici, pa i nove tablete izazivaju polemike. Prošle godine je američka uprava za hranu i lekove kritikovala farmaceutski koncern „Bajer" da reklamira pilulu „jaz" za lečenje predmenstrualnog sindroma i akni, a da ne ističe potencijalne rizike. Statistike pokazuju da na Zapadu svaka treća žena koja se nalazi u plodnom dobu koristi pilulu kao sredstvo za sprečavanje neželjene trudnoće.
Lekari u Srbiji, ipak, tvrde da se kod nas broj korisnika pilula tokom ovih pet decenija nije znatno povećao, a podaci govore da tek tri odsto žena u našoj zemlji koristi kontraceptivnu pilulu. S druge strane, u zapadnoevropskim zemljama taj procenat je 10 do 15 puta veći.
- Svest žena u Srbiji o korišćenju kontraceptivnih pilula je na veoma niskom nivou. Većina njih strahuje od neželjenih efekata i poremećaja koje tableta može da izazove. Prava je istina da nema opasnosti od poremećaja ukoliko se pilula koristi isključivo pod nadzorom lekara, pa se tako eventualna neželjena dejstva mogu sprečiti na vreme. Lekari bi trebalo da učestvuju u podizanju svesti žena i objasne im da je abortus mnogo opasniji po njihovo zdravlje nego uzimanje pilula pod nadzorom - tvrdi ginekolog Ana Rakić-Ilić.
Margaret Sanger, koja je još 1912. došla na ideju o piluli pošto joj je majka umrla posle 11 porođaja, i bogata feministkinja Katrin Mekormek finansirale su istraživanja i pronašle naučnike, svesne da će pilula biti sredstvo da žene preuzmu kontrolu nad svojim telom i životom, da odluče da li će imati decu i kada, ali i da iskoriste mogućnosti za obrazovanje, karijeru i učešće u društvenom životu.
U maju 1960. američka agencija za hranu i lekove odobrila je upotrebu prvih tableta za kontracepciju, a zvaničniku koji je ovu odluku saopštio izgleda nije bilo prijatno, pa je rekao „da njihove ideje o moralnosti nemaju ništa s tim".
Danas ovu pilulu koristi 12 miliona Amerikanki i više od sto miliona žena uglavnom u razvijenom svetu. Iako je šezdesetih godina jedan doktor na stručnom kongresu u Bombaju bacio tablu sa pilulama u prepuni auditorijum i poručio da će one rešiti probleme gladi i siromaštva u Indiji jer će ukrotiti rast stanovništva, ispostavilo se da pilula nije rešila nevolje nijedne zemlje u razvoju, i to zato što većina žena nije imala pristup lekarima koji bi im obezbedio recept i kontrolne preglede, piše Ilejn Tajler Mej u autorskom tekstu za „Njujork tajms". Ova istoričarka sa Univerziteta u Minesoti autor je knjige „Amerika i pilula: Istorija obećanja, opasnosti i oslobođenja". Ipak, promene su na drugoj strani sveta bile neverovatne. Promenjen je standardni obrazac stalnih veza, seksa, veridbi i brakova.
- Pilula nam je omogućila da se rešimo svih tih obaveznih koraka - kaže Klaudija Goldin, profesor ekonomije na Harvardu, koja je proučavala efekat pilule na žene i njihovo obrazovanje i kasniju karijeru. I zaista, zaključeno je da je u drugoj polovini 20. veka pilula imala istorijski uticaj na napredovanje žena u karijeri, a procenat žena koje su se školovale povećao se sa 18,4 (1960. godine) na 36,3 1998. Pedeset godina kasnije ostaje i jedan podatak koji narušava značaj ovog farmaceutskog čuda. Polovina svih trudnoća je neplanirana, a 22 odsto se završi abortusom.
- Antibebi pilula neće biti rešenje za neplanirane trudnoće, u to možemo biti sigurni - kaže Džejms Trasel, direktor Kancelarije za istraživanja populacije na Prinstonu, jedan od vodećih stručnjaka za kontracepciju. On misli da vreme pilule prolazi i da budućnost pripada stoprocentno pouzdanim kontraceptivnim sredstvima koja neće zahtevati gotovo nikakvo razmišljanje ni delovanje.
U međuvremenu se pojavila pilula koja u potpunosti eliminiše menstrualni ciklus, a datum pronalaska muške pilule za kontracepciju prate prognoze „od pet do sedam godina" i ta priča se ponavlja već decenijama.
Marija Majstorović
Press
Dosije:
Pilula koja je izazvala revoluciju
Lek koji je pre tačno 50 godina odobren za upotrebu u SAD dramatično je promenio živote žena širom sveta. Mala, ali moćna antibebi pilula omogućila im je kontrolu nad sopstvenim telom i budućnošću.
Papa ju je proklinjao, njeni protivnici su se bojali da će dovesti do propasti zapadne civilizacije, ali pobedonosni pohod antibebi pilule nije mogao da se zaustavi, i to od trenutka kada je tačno pre 50 godina stigla na tlo Sjedinjenih Američkih Država. Teško da je ijedan farmaceutski proizvod izazvao toliko rasprava i polemika kao ta mala moćna pilula koju opisuju i kao pokretača seksualne revolucije, na početku u Americi, a godinu dana kasnije i u Evropi. O njenom značaju govore i definicije uglednih kulturologa, koji su tvrdili da je ova pilula promenila društvo, a da pokret „Flauer pauer", koncert Vudstok i parola „Love and peace", koji su odredili život mladih krajem šezdesetih, bez pilule i seksualne revolucije koja je usledila za njom i ne bi bili mogući.
Društvo je u decenijama posle Drugog svetskog rata bilo kruto, konzervativno i netolerantno. Pojavom rokenrola, a najviše tokom njegove najveće ekspanzije šezdesetih godina, svet je počeo drastično da se menja. Bio je to period rušenja mnogih tabua, pa i onih seksualnih. Sve se odrazilo na medije, koji su počeli da se otvaraju i za do tada provokativne teme, a ukupnu količinu testosterona i estrogena u društvu svakako su podizale i naslovnice magazina na kojima su počele da se objavljuju slike golih devojaka, što je u pedesetim godinama bila nezamisliva drskost. A onda se pojavila antibebi pilula i seksualnost je postala sveopšta tema. „Anovlar" je bio naziv proizvoda koji je farmaceutski koncern „Šering" 1961. izneo na zapadnoevropsko tržište. Italijan Đuzepe Vita, koji je tih godina kao gastarbajter radio u „Šeringu", objašnjava da se u početku preparat prodavao kao hormonalno sredstvo za regulaciju menstrualnih tegoba. Samo je u jednoj sporednoj rečenici u uputstvu za upotrebu bilo rečeno ono što je u stvari bio glavni efekat proizvoda: da „Anovlar" sprečava trudnoću.
Bio je to početak seksualne revolucije.
Na primer, u Zapadnom Berlinu su osnivane prve komune. Grupnim seksom i nesputanim korišćenjem droge želelo je da se šokira uštogljeno malograđansko društvo.
Lansirane su parole poput „Privatno je političko" ili „Ko dvaput spava sa istim već je deo establišmenta". Svako sa svakim i u svako doba - to je bio duh vremena koji je prožimao šezdesete godine prošlog veka. Pilula je tu odigrala ključnu ulogu, ali ni ona nije bila svemoćna. Gisla Burkhard je početkom šezdesetih živela u jednoj zapadnoberlinskoj komuni i bila je prva žena koja je uzela antibebi pilulu. Ona opisuje tadašnje prilike i seksualnu revoluciju.
- Jednog dana moj muž je spavao sa jednom ženom iz susedne sobe, a ja sam je kasnije čak pozvala u naš krevet. Mislila sam da moram da pokažem koliko sam emancipovana i samosvesna. Ali dva dana kasnije je bilo strašno. Poludela sam od ljubomore.
Na zapadu Nemačke antibebi pilulu su u početku na lekarski recept mogle da dobiju samo udate žene koje su već imale najmanje dvoje dece. U tadašnjoj Istočnoj Nemačkoj ta pilula se zvala „Pilula za željenu decu" i od samog početka je bila dostupna svakoj ženi. Anja Vagner, koja je mladost provela sa istočne strane berlinskog zida, opisuje prilike u DDR-u:
- Kod nas je bilo uobičajeno da se uzima pilula i to nije predstavljalo neki problem. To je bio najjednostavniji način kontracepcije.
Za nju, kao i za njene brojne vršnjake, u prvom redu se radilo o mogućnosti nesputanog ispoljavanja lične seksualnosti:
- Mislim da meni nije škodilo i kao relativno mlada osoba sam mogla da se iživim.
Između 1964. i 1978. je stopa nataliteta u Evropi pala za 46 odsto, i to ponajviše zahvaljujući pilulama. Nakon početne euforije, usledilo je razdoblje kritike.
- Moj stomak pripada meni - postala je najpoznatija feministička parola. Žene su počele da se osećaju kao seksualni objekti koji uvek stoje na raspolaganju muškarcima, a osim toga navedeno je i da pilule menjaju i hormonalnu sliku tela. Beleži se nekontrolisano gojenje, javljaju se migrene i tromboze, ponekad i depresije. Ali pilula se stalno razvijala, što je i dovelo do toga da postane deo svakodnevice brojnih mladih žena širom sveta. Kada se pojavila, verovalo se da će smanjiti broj stanovnika u svetu, poboljšati seks u braku i sniziti stopu razvoda. Iako se ništa od navedenog nije ostvarilo, antibebi pilula je ipak na mnogim listama istaknuta kao jedno od najvažnijih otkrića prošlog veka, koje je iz korena promenilo život žena. To je bilo prvo kontraceptivno sredstvo koje nije moralo da se primenjuje „u žaru momenta" i prvo koje je žena mogla da koristi bez partnerovog znanja.
Statistika - Samo tri odsto žena u Srbiji koristi pilulu
Iako su današnje kontraceptivne pilule daleko bezbednije od onih prvih, i dalje postoje rizici, pa i nove tablete izazivaju polemike. Prošle godine je američka uprava za hranu i lekove kritikovala farmaceutski koncern „Bajer" da reklamira pilulu „jaz" za lečenje predmenstrualnog sindroma i akni, a da ne ističe potencijalne rizike. Statistike pokazuju da na Zapadu svaka treća žena koja se nalazi u plodnom dobu koristi pilulu kao sredstvo za sprečavanje neželjene trudnoće.
Lekari u Srbiji, ipak, tvrde da se kod nas broj korisnika pilula tokom ovih pet decenija nije znatno povećao, a podaci govore da tek tri odsto žena u našoj zemlji koristi kontraceptivnu pilulu. S druge strane, u zapadnoevropskim zemljama taj procenat je 10 do 15 puta veći.
- Svest žena u Srbiji o korišćenju kontraceptivnih pilula je na veoma niskom nivou. Većina njih strahuje od neželjenih efekata i poremećaja koje tableta može da izazove. Prava je istina da nema opasnosti od poremećaja ukoliko se pilula koristi isključivo pod nadzorom lekara, pa se tako eventualna neželjena dejstva mogu sprečiti na vreme. Lekari bi trebalo da učestvuju u podizanju svesti žena i objasne im da je abortus mnogo opasniji po njihovo zdravlje nego uzimanje pilula pod nadzorom - tvrdi ginekolog Ana Rakić-Ilić.
Margaret Sanger, koja je još 1912. došla na ideju o piluli pošto joj je majka umrla posle 11 porođaja, i bogata feministkinja Katrin Mekormek finansirale su istraživanja i pronašle naučnike, svesne da će pilula biti sredstvo da žene preuzmu kontrolu nad svojim telom i životom, da odluče da li će imati decu i kada, ali i da iskoriste mogućnosti za obrazovanje, karijeru i učešće u društvenom životu.
U maju 1960. američka agencija za hranu i lekove odobrila je upotrebu prvih tableta za kontracepciju, a zvaničniku koji je ovu odluku saopštio izgleda nije bilo prijatno, pa je rekao „da njihove ideje o moralnosti nemaju ništa s tim".
Danas ovu pilulu koristi 12 miliona Amerikanki i više od sto miliona žena uglavnom u razvijenom svetu. Iako je šezdesetih godina jedan doktor na stručnom kongresu u Bombaju bacio tablu sa pilulama u prepuni auditorijum i poručio da će one rešiti probleme gladi i siromaštva u Indiji jer će ukrotiti rast stanovništva, ispostavilo se da pilula nije rešila nevolje nijedne zemlje u razvoju, i to zato što većina žena nije imala pristup lekarima koji bi im obezbedio recept i kontrolne preglede, piše Ilejn Tajler Mej u autorskom tekstu za „Njujork tajms". Ova istoričarka sa Univerziteta u Minesoti autor je knjige „Amerika i pilula: Istorija obećanja, opasnosti i oslobođenja". Ipak, promene su na drugoj strani sveta bile neverovatne. Promenjen je standardni obrazac stalnih veza, seksa, veridbi i brakova.
- Pilula nam je omogućila da se rešimo svih tih obaveznih koraka - kaže Klaudija Goldin, profesor ekonomije na Harvardu, koja je proučavala efekat pilule na žene i njihovo obrazovanje i kasniju karijeru. I zaista, zaključeno je da je u drugoj polovini 20. veka pilula imala istorijski uticaj na napredovanje žena u karijeri, a procenat žena koje su se školovale povećao se sa 18,4 (1960. godine) na 36,3 1998. Pedeset godina kasnije ostaje i jedan podatak koji narušava značaj ovog farmaceutskog čuda. Polovina svih trudnoća je neplanirana, a 22 odsto se završi abortusom.
- Antibebi pilula neće biti rešenje za neplanirane trudnoće, u to možemo biti sigurni - kaže Džejms Trasel, direktor Kancelarije za istraživanja populacije na Prinstonu, jedan od vodećih stručnjaka za kontracepciju. On misli da vreme pilule prolazi i da budućnost pripada stoprocentno pouzdanim kontraceptivnim sredstvima koja neće zahtevati gotovo nikakvo razmišljanje ni delovanje.
U međuvremenu se pojavila pilula koja u potpunosti eliminiše menstrualni ciklus, a datum pronalaska muške pilule za kontracepciju prate prognoze „od pet do sedam godina" i ta priča se ponavlja već decenijama.
Marija Majstorović