Šta je novo?
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.563
Петар Коњовић

PetarKonjovic.jpg


Датум рођења:
5. мај 1883.
Место рођења:
Чуруг (Аустро-Угарска)
Датум смрти:
1. октобар 1970.
Место смрти:
Београд (СФР Југославија)

Петар Коњовић
(Чуруг, 5. мај 1883 — Београд, 1. октобар 1970) је био српски композитор класичне музике.

Биографија


Рођен је у Чуругу, а гимназију је похађао у Новом Саду, да би, завршивши четврти разред, прешао у Српску учитељску школу у Сомбору, у то време једно од жаришта музичког живота на овоме подручју. Као пре тога Јосифу Маринковићу, и Коњовићу је музику предавао Драгутин Блажек, искусни хоровођа и музички писац. Коњовић је брзо стао пред хор, а Сомбор је чувен по неговању овог типа музике, да би убрзо, већ 1903. написао и свој први опус - оперу
Женидба Милоша Обилића (или другде Женидба Милошева), поштапајући се уџбеницима који су му били при руци и Веберовим Чаробним стрелцем. Његов савременик и друг, Вељко Петровић овако говори:
"Када је млади Коњовић, чупав и намргођен као што пристоји младим Титанима, дириговао своју литургију, у којој је било вероватно и вагнеровских и дебисијевских призвука, омладина, другови извођачи или остали, галерија и клака, били су одушевљени и славодобитни. Старији су, разуме се, махали главом, а чувени церемонијалац и парадош, прота Купусаревић је из олтара довикнуо: - Ово није опера!". Када се Коњовић са мучном, аскетски стеченом уштеђевином и са десетак кила композиција, међу њима и са читавом опером, појавио пред ректором Прашког конзерваторијума, овај се исто тако зачудио, подсмехнуо, чувши да овај панонац-балканац може с то мало новаца да изгура само двадесет месеци. Па ипак, прелистао је партитуре и утврдио "да га треба пустити одмах у другу годину". Било је то 1904. године.
Две године потом, ангажован је као хоровођа и наставник у Земуну, да би касније предавао у Српској музичкој школи у Београду, све до I светског рата, када се враћа у Сомбор. Ту прерађује своју прву оперу, која, тако измењена, праизведбу доживљава у Загребу, али због ратне цензуре, као Вилин вео. После дужности инспектора за музику у Министарству просвете (1921.) постаје директор Опере у Загребу (до 1926.), да би након тога био управник позоришта у Осијеку, па у Сплиту и Новом Саду. 1933. се враћа у Загреб где остаје до 1939. када је постављен за професора Музичке академије у Београду, чији касније постаје и ректор. 1946. је изабран у звање редовног члана Српске академије наука и уметности (САНУ), на челу чијег се Музиколошког института налазио од 1948. до 1954. године. 1960. године добио је Седмојулску награду СР Србије за животно дело.
Извор Коњовићеве инспирације се налази у фолклору, а своје естетске принципе је изнео у својим студијама и написима. Задојен у младости вокалном музиком, годинама везан уз сцену, Коњовић као стваралац најчешће посеже за вокалним или вокално-инструменталним делима, у којима постиже и своја најбоља остварења. Он се у њој доследно ослања на музику говора, па чак проширује тај поступак на инструментални део. У целини узевши, његово се стваралаштво надовезује на реализам Мусоргског (М. П. Мусоргский) и Бородина (А. Бородын), а посебно на Леоша Јаначека (Leoš Janáček), но у исти мах и на Мокрањца, оца националне музике у Србији.
На подручју инструменталне музике, Коњовић није пружио много дела, али се међу њима истичу Симфонија у c-mollu из 1907., Јадрански капричо за виолину и оркестар (1933.), симфонијска поема Макар Чудра (према Горком, 1944.), два гудачка квартета (d-moll и f-moll) и као чегово најзначајније дело Симфонијски триптихон Коштана, састављен из инструменталних делова његове истоимене опере: интерлудија између I и II чина (Собина), прелудиј V слике (Кестенова гора) и балетских нумера (Велика чочечка игра).
Поред бројних хорова и соло песама, Коњовић је написао и петопера: оперски првенац „Женидба Милошева” („Вилин вео”), затим „Кнез од Зете” (према Лази Костићу, 1929.), „Коштана” (1931., прерађена 1940. и 1949.), комична опера „Сељаци” (према Веселиновићевом Ђиду, 1952.) и последња опера „Отаџбина” (према Војновићевом спеву Смрт мајке Југовића).

Извор: Википедија



 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.563
Koštana

Koštana

PetarKonjovic-Kostana1.jpg




Koštana
je opera u pet slika srpskog kompozitora Petra Konjovića, prema Bori Stankoviću (Zagreb, 1931). Delo jugoslovenskog operskog realizma, nadahnuto principima čekog kompozitora Janačeka.
Stojan, sin bogatog vranjanskog trgovca Hadži-Tome, izgubio je glavu za lepom ciganskom pevačicom Koštanom. S društvom mladih uz Koštanu je uvek i stari Mitke, brat seoskog starešine. Hadži-Toma ljutit bane u mlin, gde su se okupili obožavaoci Koštaninih pesama, no, kada je i sam začuje, pada pod uticaj derta i vodi lepu Ciganku u svoj dom, gde je bogato dariva. Tako je otac postao suparnik sinu, koji izgara od ljubomore. Sluteći nesreću, seoski starešina nalaže Ciganima da Koštanu udaju za bolesnog i nemog Ciganina Asana i da ih pošalju na selo. Koštana odbija Stojanovu ponudu da sa njime pobegne, a njoj Mitke rezignirano uskraćuje pomoć i Koštana se predaje svojoj sudbini, odlazeći sa tužnim svatovima iz kuće nevoljenih roditelja.

Izvor: Enciklopedijski leksikon Mozaik znanja - Muzika



 
Poslednja izmena od urednika:
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.563
Muzički primeri





 
Poslednja izmena od urednika:
Top