LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Pesnikinja iz kontejnerskog naselja
Beograd -- Na konkursu za najlepšu pesmu o Beogradu pobedila je devojčica koja živi u metalnom kontejneru u naselju Kijevo.
Devetogodišnja devojčica Kumrija Sulejmanović, koja s majkom i očuhom živi u metalnom kontejneru u beogradskoj opštini Rakovica, dobila je nagradu na konkursu za najlepšu dečju pesmu o Beogradu.
Inspiraciju za pesmu našla je u omiljenim gradskim ulicama.
Kumrija Sulejmanović ponosna je što je napisala najlepšu pesmu o Beogradu. Kako kaže, dugo je razmišljala o čemu će da piše, ali je na kraju odlučila da piše o ulicama koje najviše voli.
“Te ulice najviše volim, te ulice su i najlepše“, kaže Kumrija koja je deo svoje pesme posvetila i Zoološkom vrtu u koji, kako kaže, često ide.
Kumrijina majka, Ana Sulejmanović, kaže da je ćerci poručila da piše o onome što najviše voli.
“Ona je mene pitala – a šta misliš da ubacim Slaviju? Kažem – ako, sine. Pita – mama, šta misliš da ubacim Knez, šta misliš da ubacim tako te? Ja sam rekla – dobro sine, šta ti se sviđa, to.“
Više od šezdesetoro dece poslalo je pesme na konkurs, a među njima i Kumrijina najbolja drugarica – Verica Ismail.
“Isto o gradu, kako je lep, ima čudnih stvari, o Kalemegdanu. Ali Kumrija nas je sve pobedila. I Bojana je isto napravila pesmicu, sve je stavila, i Adu Ciganliju i Avalu, ali nije znala da recituje i zato je pala. Pa, nisam ni ja znala da recitujem i zato smo pali. Džaba smo pisali pesmu kad je nismo znali napamet”, kaže Verica.
I Kumrija i Verica imaju velike planove za budućnost, ali nisu sigurne da će moći da ih ostvare.
“I ja bih volela tako nešto da možemo da radimo, da budemo pevačice, ali ne možemo kad nemamo uslove za to. Treba da bude tišina i mir da bi smislili kao neki pisci, treba tišina, mir i za to da izvučeš malo glavu i da napišeš pesmu, da ti padne nešto na pamet, neke lepe pesme o nečemu. Ne volimo da bude tužna pesma, pa nekog da rastužimo, bolje da ga uveselimo nego da ga rastužimo.“
U naselju Kijevo u Rakovici smeštaj su našle 44 porodice koje su nekada živele ispod beogradskog mosta “Gazela“. Iako su u početku bili skeptični, oni danas uglavnom ne žale za starim domom. Kako kažu, najviše im nedostaje prostor u domovima, ali na nadležne apeluju najviše da im pomognu oko pronalaženja posla.
Naime, radi samo petoro ljudi od više od stotinu, koliko ih živi u ovom naselju, dok većina ostalih po kontejnerima pretražuje i skuplja sekundarne sirovine.
B92
Beograd -- Na konkursu za najlepšu pesmu o Beogradu pobedila je devojčica koja živi u metalnom kontejneru u naselju Kijevo.
Devetogodišnja devojčica Kumrija Sulejmanović, koja s majkom i očuhom živi u metalnom kontejneru u beogradskoj opštini Rakovica, dobila je nagradu na konkursu za najlepšu dečju pesmu o Beogradu.
Inspiraciju za pesmu našla je u omiljenim gradskim ulicama.
Kumrija Sulejmanović ponosna je što je napisala najlepšu pesmu o Beogradu. Kako kaže, dugo je razmišljala o čemu će da piše, ali je na kraju odlučila da piše o ulicama koje najviše voli.
“Te ulice najviše volim, te ulice su i najlepše“, kaže Kumrija koja je deo svoje pesme posvetila i Zoološkom vrtu u koji, kako kaže, često ide.
Kumrijina majka, Ana Sulejmanović, kaže da je ćerci poručila da piše o onome što najviše voli.
“Ona je mene pitala – a šta misliš da ubacim Slaviju? Kažem – ako, sine. Pita – mama, šta misliš da ubacim Knez, šta misliš da ubacim tako te? Ja sam rekla – dobro sine, šta ti se sviđa, to.“
Više od šezdesetoro dece poslalo je pesme na konkurs, a među njima i Kumrijina najbolja drugarica – Verica Ismail.
“Isto o gradu, kako je lep, ima čudnih stvari, o Kalemegdanu. Ali Kumrija nas je sve pobedila. I Bojana je isto napravila pesmicu, sve je stavila, i Adu Ciganliju i Avalu, ali nije znala da recituje i zato je pala. Pa, nisam ni ja znala da recitujem i zato smo pali. Džaba smo pisali pesmu kad je nismo znali napamet”, kaže Verica.
I Kumrija i Verica imaju velike planove za budućnost, ali nisu sigurne da će moći da ih ostvare.
“I ja bih volela tako nešto da možemo da radimo, da budemo pevačice, ali ne možemo kad nemamo uslove za to. Treba da bude tišina i mir da bi smislili kao neki pisci, treba tišina, mir i za to da izvučeš malo glavu i da napišeš pesmu, da ti padne nešto na pamet, neke lepe pesme o nečemu. Ne volimo da bude tužna pesma, pa nekog da rastužimo, bolje da ga uveselimo nego da ga rastužimo.“
U naselju Kijevo u Rakovici smeštaj su našle 44 porodice koje su nekada živele ispod beogradskog mosta “Gazela“. Iako su u početku bili skeptični, oni danas uglavnom ne žale za starim domom. Kako kažu, najviše im nedostaje prostor u domovima, ali na nadležne apeluju najviše da im pomognu oko pronalaženja posla.
Naime, radi samo petoro ljudi od više od stotinu, koliko ih živi u ovom naselju, dok većina ostalih po kontejnerima pretražuje i skuplja sekundarne sirovine.
B92