Pesme američkih Crnaca

Član
Učlanjen(a)
14.04.2011
Poruka
128
Lengston Hjuz



Naša zemlja

Trebalo bi da imamo zemlju sunca,
Veličanstvenog sunca,
I zemlju mirišljave vode
Gde je sumrak bleštava šarena marama
Rumena i zlatna,
A ne ovu zemlju
Gde je život ledan.

Trebalo bi da imamo zemlju drveća,
Visokog drveća gustog,
Pognutog od brbljivih papagaja
Bleštavih kao dan,
A ne ovu zemlju gde su ptice sive.

Ah, trebalo bi da imamo zemlju radosti,
Ljubavi i radosti i vina i pesme,
A ne ovu zemlju gde je radost greh.





Havanski snovi

San je koktejl kod Slopi Džoa -
(Možda, to niko ne zna.)

San je put za Batabano.
(Al' niko ne zna da li je tako.)

San možda nije drugo do njeno lice -
Možda lepeza sa srebrnom čipkom -
A možda san je ruža iz Vedada -
(Quien sabe? Ko to zbilja zna?)





Nedoumica

Crnkinja mi je mati bila,
A otac stari beše mi beo.
Ako sam ikad grdio oca,
To bih poreći sada hteo.

Ako sam crnu majku kleo,
Ako je do vraga poslah katkada,
Kajem se, kajem zbog toga sada
I samo bih joj dobra želeo.

Otac mi umre u palati.
U straćari mi umre mati.
Kad nisam ni crn ni beo,
Gde ću umreti, da mi je znati?


Dodato posle 20 Sati 25 minuta:
--------------------------------------------------------------------------

Frank Maršal Devis


Dr fil. Džajzl Džonson

Džajzl Džonson
imao je četiri fakultetske diplome
znao je razlog ovog
i poreklo onog
mogao je držati govor na latinskom
ili psovati na grčkom
i, naučivši takve stvari,
on je umro od gladi
jer nije hteo da podučava
niti je mogao da bude sluga.





Kaunti Kalen


Crna devojka je umrla

S dve bele ruže na grudima,
Sa svećom kraj nogu i čela,
Crna Madona na odru leži
Jer se Vitezu Smrti svidela.

Venčani prsten založi majka
Da bi je u belom pokopala.
Kada bi videla sebe noćas
Gordo bi zaigrala i zapevala.





Voring Kjuni


Bez odraza

Ona ne zna
Koliko je lepa,
Ona misli da svojim crnim telom
Ne može da se ponosi.

Kada bi mogla da zaigra
Gola
Pod palmama
I da ugleda svoju sliku u reci,
Ona bi znala.

Ali na ulici nema palmi,
I niko ne može da se ogleda
U vodi od sudova.
 
Poslednja izmena:
Član
Učlanjen(a)
14.04.2011
Poruka
128
Helen Džonson


MAGALU

Dolazi leto.
Krivuda halapljivi krokodil.
Kraguj odnosi glupavog šakala.
Flamingo je rumena pega
Na tamnozelenom drveću,
Ne zna se dal su mu noge
Tananije od vrata.
Iz grla nasmejanog jezera
Izvire zanosna pesma
I uspavljuje lenjog guštera,
Tu čudnu životinjicu,
Na steni gde sunce peče.
U takvom predelu,
Gde boja diše i buja,
Videh Magalu vatrenih usana,
Crnu kao stablo u noći,
Gde sluša čoveka s belim okovratnikom
I malom crnom knjigom s krstom na koricama.
O, hodi, Magalu! Daj mi ruku,
Pa ću ti čitati pesme,
Šarene reči, anđeoske simfonije,
Nasmejaću ti grlo, raspevaću ti srce.
Ne daj mu da te odmami od kikotave vode,
Tihih jezera, umiljatog vetrića.
Ta zar ćeš dati boje tvoga zalaska sunca
I strasna tajanstva tvojih šuma,
Za veru koja ti ne dopušta da igraš?




Lesli Morgan Kolins


KREOLKA

Kad igraš,
Da li na Španiju misliš -
Na suknje purpurne i lepršave kastanjete,
Kreolko?

Kada se smešiš,
Da li na Francusku misliš -
Na zlatno vino i nežne menuete,
Kreolko?

Kad pevaš,
Da li na mladu Ameriku misliš -
Na sivo oružje, ubojne bajonete,
Kreolko?

Kad plačeš,
Da li na Afriku misliš -
Na modre noći, nehatne kanconete,
Kreolko?
 
Član
Učlanjen(a)
14.04.2011
Poruka
128
Lengston Hjuz


CRNAC GOVORI O REKAMA


Za mnoge reke sam znao:
Reke iskonske kao svet, koje su tekle dok još u ljudskim
venama krv nije bila potekla.

Moja je duša duboka kao reke.

Kupao sam se u Eufratu kad zore behu mlade.
Sagradio sam kolibu pokraj Konga i on me uspavljivao.
Posmatrao sam Nil i podigao piramide kraj njega.
Kada je Abe Linkoln sišao u Nju Orleans, čuo sam
pesmu Misisipija i video njegovo muljevito dno
pozlaćeno zalaskom sunca.

Za mnoge reke sam znao.
Prastare, mutne reke.

Moja je duša duboka kao reke.




Frank Maršal Devis


NOĆ U ČETIRI VIDA

I

Čeznutljivo
Ko žena ljubljenom svom
Dolazi noć u sobu sveta
I leži, podatna i zadovoljna,
Pod hladnim okruglim licem
Meseca.

II

Noć je radoznalo dete što luta
Između zemlje i nebe, i uvlači se
kroz prozore i vrata, zamazujući
Celi kraj
Purpurnom bojom.
Dan
Je majka koja se izvinjava
I, sa krpom u ruci,
Stiže za detetom svojim.

III

Torbareći
Od vrata do vrata
Noć prodaje
Crne kese zvezdanih bonbona
Kornete pune meseca od vanile
Dok joj se
Roba ne rasproda
Onda odgega do kuće
Zveckajući sivim novčićima
Zore.

IV

Lomna pesma noći, tanana ko vlakno
Kida se u bilion delića
Mirnih senki
Pred gromkim džezom
Jutarnjeg sunca.

 
Poslednja izmena:
Član
Učlanjen(a)
14.04.2011
Poruka
128
Arna Bontan



LETNJIKOVAC NA JUGU


Ko smrt su mirne topole tamo.
Duhovi mrtvih ljudi
Susreću svoje dame,
Koje u senci šetaju dve po dve
Il' stoje na mramornim stepenicama.

Muzika odjekuje
Kroz otvorena vrta
A kroz pamučna polja
Zveckaju robovski lanci
Koji se vuku po zemlji.

Godine se vraćaju uz čeličnu zveku,
Ruka je na kapiji,
Osušen list na zidu treperi.
Duhovi šetaju.
Oni su polomili ruže
A topole stoje mirne kao
smrt.
 
Natrag
Top