LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Pesimisti i građani i ekonomisti
Izvor: Novosti, Press
Beograd -- Srbi su lane bili četvrta najpesimističnija nacija na svetu, a sudeći prema istraživanjima optimizam i nada u bolji život neće se tako brzo vratiti u Srbiju.
Više od polovine anketiranih građana očekuje da će njihova finansijska situacija ostati ista u ovoj u odnosu na prošlu godinu.
Svaki četvrti ispitanik smatra da ga čeka dalje pogoršanje. Tek svaki peti žitelj Srbije veruje u poboljšanje svog ekonomskog položaja.
Zaposlenje i plata su prvi na listi želja građana kada se u anketama izjašnjavaju o tome šta im je neophodno za bolji život. Polovina domaćinstava u Srbiji navodi podatak da su im smanjeni realni prihodi u odnosu na pretkrizno vreme, kao i da su od 2008. godine u stalnom padu.
U svakoj desetoj porodici, govore istraživanja, bar jedan član je ostao bez zaposlenja u protekle tri godine. Imajući u vidu da teško koja kuća može da preživi ukoliko nisu zaposlena oba supružnika, onda je gubitak jedne plate za njih zapravo katastrofa.
Studenti su najoptimističniji deo srpskog društva, pokazala su istraživanja javnog mnjenja. Više od trećine akademaca veruje da će im 2011. godina biti finansijski prosperitetnija, verovatno očekujući da dobiju zaposlenje.
Negativna očekivanja građana su češća u istočnoj Srbiji i Vojvodini nego u Beogradu. U bolje sutra manje veruju u seoskim u odnosu na gradske sredine.
Manje nade nego novca
Ekonomisti i privrednici su saglasni da bi dosta toga moglo da zavisi od rezova u Vladi Srbije, kao i od investicionih ulaganja u privredu, ali nemaju iste stavove o tome kada će se u Srbiji bolje živeti.
Ekonomista Nebojša Savić ocenjuje da je ključno za izlazak iz krize i bolji život da država počne da stvara bolji poslovni ambijent, kako bi počeli da funkcionišu i realni i finansijski sektor.
"Godinama imamo preveliku javnu potrošnju, velike fiskalne rashode i opterećenje privrede, a ne otvaramo prostor za povećanje profita u privredi", naveo je on.
Savić kaže da "kod nas još nema društvenog konsenzusa u kom pravcu da se ide. Da li Srbija može da napreduje? Odgovor je 'da', postoje potencijali, imamo neiskorišćene mogućnosti. Da li će Vlada u poslednjoj godini svog mandata da reši probleme? Nisam veliki optimista".
Prvi čovek ABS i potpredsednik DSS Nenad Popović ne očekuje bolje dane za građane nakon promena u kabinetu Mirka Cvetkovića.
"Jedini način da se povećaju zaposlenost i standard je direktno usmeravanje u ključne privredne grane - građevinu, poljoprivredu, infrastrukturu i energetiku, jer one pokreću 90 odsto domaće proizvodnje. A samo jaka domaća proizvodnja može da privuče ono što je neophodno svakoj državi - strane direktne investicije. One neće doći u Srbiju ako imamo loš ambijent", napominje Popović.
Kaže i da postaje pesimista kada čuje lažni optimizam ljudi iz Vlade. "Takav optimizam nije zasnovan ni na kakvim realnim elementima, već isključivo na statističkim podacima, koji mogu da se menjaju svaki mesec", dodaje Popović.
Vlahović: Optimizam nije bez pokrića
Aleksandar Vlahović iz „Eki investmenta“ kaže da statistika jasno pokazuje da je Srbija nakon trećeg kvartala prošle godine izašla iz recesije i da postoje sve šanse da u narednom periodu dođe na nivo na kojem smo bili pre krize. "To nije nikakvo širenje optimizma bez pokrića", naglašava Vlahović i dodaje da je "premijer optimista i zato što vrlo jasno sagledava situaciju u zemlji. Vlada ima jasno definisan model rasta i razvoja, koji će se ubuduće primenjivati. Očekujem da će novom energijom, nakon rekonstrukcije Vlade, biti u situaciji da te ciljeve i realizuje".
Planovi Vlade neostvarivi na kraći rok
Građani Srbije neće živeti bolje u 2011. godini, a reindustrijalizacija, o kojoj se toliko pričalo na Biznis forumu na Kopaoniku, gotovo je neizvodiva na kratak rok, poručuju ekonomisti. Oni dodaju da su pod znakom pitanja i zaustavljanje rasta nezaposlenosti i stabilnost cena.
Ekonomisti ne spore da je Vlada Srbije izašla sa dobrim prioritetima na ovaj forum, ali ističu da je stara boljka da se obećanja države ne ostvaruju. Ekonomski stručnjak Miroljub Labus kaže da je od šest postavljenih ciljeva države pet dugoročno.
Labus navodi "oni za godinu dana ne mogu da se ostvare. Jedini koji bi mogao odnosi se na smanjenje inflacije. Svi drugi ciljevi su ostvarivi ili na srednji ili na dugi rok. Tako da ne možemo mi ni da ih testiramo na godinu dana da li će biti ostvarivi ili ne, i to je ta realnost. Reindustrijalizacija jeste važna jer ako ne proizvodimo robu, nemamo šta da izvozimo. Ali to se preko noći ne može promeniti".
"S druge strane, ljude najviše boli problem nezaposlenosti. Dramatičan broj ljudi je ostao bez posla i još jedan veliki broj njih strahuje da može da izgubi posao tokom ove godine. Tako da bi bio veliki uspeh ako bi se u 2011. zaustavila stopa porasta nezaposlenosti", smatra on.
Prema njegovim rečima, životni standard je posledica ostvarivanja svih drugih ciljeva. "Ako vi imate bolju industriju, veći broj zaposlenih, ako vam rastu produktivnost i izvoz, onda ćete sigurno imati i bolji standard. Ali ne možete da imate veći standard a da ništa na ovoj drugoj strani ne uradite", kaže on.
S njim se slaže i ekonomista Ljubomir Madžar, koji misli da je reindustrijalizacija potrebna i dobra ideja, ali mu je nejasno kako će se izvesti. On dodaje da se "ne bi iznenadio da mi nemamo sa čim da ostvarimo taj inače ispravan cilj".
"Takođe, ako se kao cilj postavlja zaustavljanje nezaposlenosti u ovoj godini, pretpostavljam da u Vladi misle da je to ostvarivo. Ako je to ostvarivo, zašto to nisu uradili do sada? Šta je to što će se u našem okruženju ili ekonomskom ambijentu promeniti, pa da ono što nismo ostvarili i kad je bilo više sredstava i mogućnosti, sada možemo da realizujemo, a zna se da se ulazi u jedan neperspektivan period" , upozorava Madžar.
Kako kaže Madžar, svaki građanin vidi da od povećanja životnog standarda nema ništa. "Kakav crni životni standard kad će cene morati da rastu. Dodatni pritisak doći će kad se cena struje poveća, jer to će imati reperkusije na ceo sistem cena, a posebno na one koje su pod državnom kontrolom. Pri tom se zna da je 2010. godina donela mnogo veći rast cena nego što je to bilo planirano", navodi on.
"Ako su pre godinu dana omanuli, u godini koja je lakša nego ova, veliko je pitanje kako će onda u ovoj da ispune svoje obećanje. Naša poljoprivreda je dobro postavljena kao cilj, ali će biti na repu događaja i prioriteta" , zaključuje Madžar.
Izvor: Novosti, Press
Beograd -- Srbi su lane bili četvrta najpesimističnija nacija na svetu, a sudeći prema istraživanjima optimizam i nada u bolji život neće se tako brzo vratiti u Srbiju.
Svaki četvrti ispitanik smatra da ga čeka dalje pogoršanje. Tek svaki peti žitelj Srbije veruje u poboljšanje svog ekonomskog položaja.
Zaposlenje i plata su prvi na listi želja građana kada se u anketama izjašnjavaju o tome šta im je neophodno za bolji život. Polovina domaćinstava u Srbiji navodi podatak da su im smanjeni realni prihodi u odnosu na pretkrizno vreme, kao i da su od 2008. godine u stalnom padu.
U svakoj desetoj porodici, govore istraživanja, bar jedan član je ostao bez zaposlenja u protekle tri godine. Imajući u vidu da teško koja kuća može da preživi ukoliko nisu zaposlena oba supružnika, onda je gubitak jedne plate za njih zapravo katastrofa.
Studenti su najoptimističniji deo srpskog društva, pokazala su istraživanja javnog mnjenja. Više od trećine akademaca veruje da će im 2011. godina biti finansijski prosperitetnija, verovatno očekujući da dobiju zaposlenje.
Negativna očekivanja građana su češća u istočnoj Srbiji i Vojvodini nego u Beogradu. U bolje sutra manje veruju u seoskim u odnosu na gradske sredine.
Manje nade nego novca
Ekonomisti i privrednici su saglasni da bi dosta toga moglo da zavisi od rezova u Vladi Srbije, kao i od investicionih ulaganja u privredu, ali nemaju iste stavove o tome kada će se u Srbiji bolje živeti.
Ekonomista Nebojša Savić ocenjuje da je ključno za izlazak iz krize i bolji život da država počne da stvara bolji poslovni ambijent, kako bi počeli da funkcionišu i realni i finansijski sektor.
"Godinama imamo preveliku javnu potrošnju, velike fiskalne rashode i opterećenje privrede, a ne otvaramo prostor za povećanje profita u privredi", naveo je on.
Savić kaže da "kod nas još nema društvenog konsenzusa u kom pravcu da se ide. Da li Srbija može da napreduje? Odgovor je 'da', postoje potencijali, imamo neiskorišćene mogućnosti. Da li će Vlada u poslednjoj godini svog mandata da reši probleme? Nisam veliki optimista".
Prvi čovek ABS i potpredsednik DSS Nenad Popović ne očekuje bolje dane za građane nakon promena u kabinetu Mirka Cvetkovića.
"Jedini način da se povećaju zaposlenost i standard je direktno usmeravanje u ključne privredne grane - građevinu, poljoprivredu, infrastrukturu i energetiku, jer one pokreću 90 odsto domaće proizvodnje. A samo jaka domaća proizvodnja može da privuče ono što je neophodno svakoj državi - strane direktne investicije. One neće doći u Srbiju ako imamo loš ambijent", napominje Popović.
Kaže i da postaje pesimista kada čuje lažni optimizam ljudi iz Vlade. "Takav optimizam nije zasnovan ni na kakvim realnim elementima, već isključivo na statističkim podacima, koji mogu da se menjaju svaki mesec", dodaje Popović.
Vlahović: Optimizam nije bez pokrića
Aleksandar Vlahović iz „Eki investmenta“ kaže da statistika jasno pokazuje da je Srbija nakon trećeg kvartala prošle godine izašla iz recesije i da postoje sve šanse da u narednom periodu dođe na nivo na kojem smo bili pre krize. "To nije nikakvo širenje optimizma bez pokrića", naglašava Vlahović i dodaje da je "premijer optimista i zato što vrlo jasno sagledava situaciju u zemlji. Vlada ima jasno definisan model rasta i razvoja, koji će se ubuduće primenjivati. Očekujem da će novom energijom, nakon rekonstrukcije Vlade, biti u situaciji da te ciljeve i realizuje".
Planovi Vlade neostvarivi na kraći rok
Građani Srbije neće živeti bolje u 2011. godini, a reindustrijalizacija, o kojoj se toliko pričalo na Biznis forumu na Kopaoniku, gotovo je neizvodiva na kratak rok, poručuju ekonomisti. Oni dodaju da su pod znakom pitanja i zaustavljanje rasta nezaposlenosti i stabilnost cena.
Labus navodi "oni za godinu dana ne mogu da se ostvare. Jedini koji bi mogao odnosi se na smanjenje inflacije. Svi drugi ciljevi su ostvarivi ili na srednji ili na dugi rok. Tako da ne možemo mi ni da ih testiramo na godinu dana da li će biti ostvarivi ili ne, i to je ta realnost. Reindustrijalizacija jeste važna jer ako ne proizvodimo robu, nemamo šta da izvozimo. Ali to se preko noći ne može promeniti".
"S druge strane, ljude najviše boli problem nezaposlenosti. Dramatičan broj ljudi je ostao bez posla i još jedan veliki broj njih strahuje da može da izgubi posao tokom ove godine. Tako da bi bio veliki uspeh ako bi se u 2011. zaustavila stopa porasta nezaposlenosti", smatra on.
Prema njegovim rečima, životni standard je posledica ostvarivanja svih drugih ciljeva. "Ako vi imate bolju industriju, veći broj zaposlenih, ako vam rastu produktivnost i izvoz, onda ćete sigurno imati i bolji standard. Ali ne možete da imate veći standard a da ništa na ovoj drugoj strani ne uradite", kaže on.
"Takođe, ako se kao cilj postavlja zaustavljanje nezaposlenosti u ovoj godini, pretpostavljam da u Vladi misle da je to ostvarivo. Ako je to ostvarivo, zašto to nisu uradili do sada? Šta je to što će se u našem okruženju ili ekonomskom ambijentu promeniti, pa da ono što nismo ostvarili i kad je bilo više sredstava i mogućnosti, sada možemo da realizujemo, a zna se da se ulazi u jedan neperspektivan period" , upozorava Madžar.
Kako kaže Madžar, svaki građanin vidi da od povećanja životnog standarda nema ništa. "Kakav crni životni standard kad će cene morati da rastu. Dodatni pritisak doći će kad se cena struje poveća, jer to će imati reperkusije na ceo sistem cena, a posebno na one koje su pod državnom kontrolom. Pri tom se zna da je 2010. godina donela mnogo veći rast cena nego što je to bilo planirano", navodi on.
"Ako su pre godinu dana omanuli, u godini koja je lakša nego ova, veliko je pitanje kako će onda u ovoj da ispune svoje obećanje. Naša poljoprivreda je dobro postavljena kao cilj, ali će biti na repu događaja i prioriteta" , zaključuje Madžar.