LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Пензионери у „салонцима” дрхте од Пореске управе
На станове вредније од пола милиона евра, по новом закону, примењиваће се чак четири различите пореске стопе. – Зашто министарска финансија не препознаје „свој” закон пошто је изашао из парламента
Телефони у агенцијама за некретнине усијали су се ових дана, јер је нови обрачун пореза на имовину забринуо потенцијалне купце станова, али и власнике некретнина на ексклузивним локацијама у којима живе сами. Грађани, према тврдњи агената, масовно одустају од куповине станова плашећи се да неће моћи да измирују обавезе. За стан од 42 квадрата у новоградњи рата за кредит износи 400 евра, али ће годишњи порез са 230 евра скочити на 380 евра. У још већој паници су власници станова у централним градским зонама.
– За предратни стан у центру Београда, вредан 250.000 евра, плаћала сам годишњи порез око 100 евра, урачунавајући све олакшице – каже једна од власница станова са Врачара која већ планира да се сели. – Израчунала сам да ћу ове године порез платити 160 евра, а од идуће 1.300 евра. Немам те паре, а знам да их немају ни моје комшије. Као и већина грађана у Србији. Једино можда посланици, који су уочи Нове године, на мала врата, амандманима потпуно изменили текст закона, својим платама могу да подмире овакве намете.
Ова Београђанка није једина огорчена. Сијасет погрдних речи на рачун министарке финансија и посланика испаљују ових дана сви они који су узели папир и оловку и израчунали колики ће порез на имовину плаћати убудуће.
Међутим, министарка финансија Диана Драгутиновић не крије да свој предлог закона више не препознаје. Признаје да су јој посланици који су амандманима изменили закон задали тежак ударац. Додаје и то да још није израчунала какве ће ефекте на државну касу имати нов обрачун пореза на имовину.
Идеја министарке финансија била је да се систем поједностави увођењем јединствене пореске стопе од 0,4 одсто. Међутим, амандманима у скупштини у закон је уведен већи број пореских стопа како би, наводно, они који имају више, више и плаћали. Резултат новог закона је компликован обрачун пореза за вредније станове, па ће у Пореској управи изгледа морати да се запосле све сами „Ајнштајни”. Тако се, на пример, за стан који вреди 25 милиона динара примењују две пореске стопе. На првих 10 милиона рачуна се пореска стопа од 0,4 одсто, док се на остатак примењује стопа од 0,6 одсто. Колико је компликован нов систем обрачуна најбоље се види на примеру стана вреднијем од 50 милиона динара. Ова некретнина опорезиваће се по чак четири различите пореске стопе. И то тако што ће се на првих 10 милиона динара рачунати порез по стопи од 0,4 одсто. На разлику до 25 милиона динара обрачунаваће се намет по стопи од 0,6 одсто. Тиме се рачуница не завршава, јер ће математичари у Пореској управи морати на разлику од 25 до 50 милиона динара да зарачунају стопу од један одсто, а на суму изнад 50 милиона динара зарачунаће се стопа од два одсто. Пореска управа ће одређивати пореску основицу, али ће она у овој години бити већа јер нови закон брише велике пореске олакшице. Уместо 70 одсто ослобађања на име старости некретнине, максимални опрост по новом ће износити 40 одсто. Смањено је такође ослобађање по броју чланова домаћинства. Док је раније порески обвезник и по том основу могао да добије умањење рачуна од 70 одсто, сада ће попуст бити 40 процената, али не и већи од 20.000 динара. Мада је министарка овде била ригорознија, па се у владином предлогу нашао дупло мањи износ.
Према оцени Милојка Арсића, саветника премијера Мирка Цветковића, пореске стопе од два одсто за некретнине вредније од пола милиона евра су претерано високе.
– Обично се рачуна да је приход од издавања пет одсто вредности објекта. Онај ко порез плаћа по стопи од два одсто, мораће половину зараде од рентирања да уступи држави, што је превише – сматра Арсић.
Према његовој оцени у новом закону је добро што се вредност имовине не смањује тако брзо, као по старом. Примера ради, годишње је Пореска управа од вредности стана одбијала 1,8 одсто, док по новом закону, та амортизација износи 0,8 одсто.
Каћа Лазаревић, власница агенције за некретнине Алка, сматра да је предлог министарке финансија био добар, али да је изменама у Скупштини он постао драконски.
– Посланици су амандманима увели неколико пореских стопа како би богатији плаћали већи порез. Бојим се да од те прогресивности у пракси неће бити ништа. Јер ће имућнији своје виле и куће пребацити на фирме, које и даље плаћају порез од 0,4 одсто. Док ће они пензионери који живе сами у „салонцима” у центру града или на Дедињу добити решења у којима им се зарачунава пореска стопа и до два одсто – наглашава Лазаревићева.
Она указује на то да су посланици увели и опорезивање земљишта, што до сада није био случај. До сада се овај намет плаћао само на плацеве веће од 10 ари.
А. Николић
М. Авакумовић
Politika
На станове вредније од пола милиона евра, по новом закону, примењиваће се чак четири различите пореске стопе. – Зашто министарска финансија не препознаје „свој” закон пошто је изашао из парламента
Телефони у агенцијама за некретнине усијали су се ових дана, јер је нови обрачун пореза на имовину забринуо потенцијалне купце станова, али и власнике некретнина на ексклузивним локацијама у којима живе сами. Грађани, према тврдњи агената, масовно одустају од куповине станова плашећи се да неће моћи да измирују обавезе. За стан од 42 квадрата у новоградњи рата за кредит износи 400 евра, али ће годишњи порез са 230 евра скочити на 380 евра. У још већој паници су власници станова у централним градским зонама.
– За предратни стан у центру Београда, вредан 250.000 евра, плаћала сам годишњи порез око 100 евра, урачунавајући све олакшице – каже једна од власница станова са Врачара која већ планира да се сели. – Израчунала сам да ћу ове године порез платити 160 евра, а од идуће 1.300 евра. Немам те паре, а знам да их немају ни моје комшије. Као и већина грађана у Србији. Једино можда посланици, који су уочи Нове године, на мала врата, амандманима потпуно изменили текст закона, својим платама могу да подмире овакве намете.
Ова Београђанка није једина огорчена. Сијасет погрдних речи на рачун министарке финансија и посланика испаљују ових дана сви они који су узели папир и оловку и израчунали колики ће порез на имовину плаћати убудуће.
Међутим, министарка финансија Диана Драгутиновић не крије да свој предлог закона више не препознаје. Признаје да су јој посланици који су амандманима изменили закон задали тежак ударац. Додаје и то да још није израчунала какве ће ефекте на државну касу имати нов обрачун пореза на имовину.
Идеја министарке финансија била је да се систем поједностави увођењем јединствене пореске стопе од 0,4 одсто. Међутим, амандманима у скупштини у закон је уведен већи број пореских стопа како би, наводно, они који имају више, више и плаћали. Резултат новог закона је компликован обрачун пореза за вредније станове, па ће у Пореској управи изгледа морати да се запосле све сами „Ајнштајни”. Тако се, на пример, за стан који вреди 25 милиона динара примењују две пореске стопе. На првих 10 милиона рачуна се пореска стопа од 0,4 одсто, док се на остатак примењује стопа од 0,6 одсто. Колико је компликован нов систем обрачуна најбоље се види на примеру стана вреднијем од 50 милиона динара. Ова некретнина опорезиваће се по чак четири различите пореске стопе. И то тако што ће се на првих 10 милиона динара рачунати порез по стопи од 0,4 одсто. На разлику до 25 милиона динара обрачунаваће се намет по стопи од 0,6 одсто. Тиме се рачуница не завршава, јер ће математичари у Пореској управи морати на разлику од 25 до 50 милиона динара да зарачунају стопу од један одсто, а на суму изнад 50 милиона динара зарачунаће се стопа од два одсто. Пореска управа ће одређивати пореску основицу, али ће она у овој години бити већа јер нови закон брише велике пореске олакшице. Уместо 70 одсто ослобађања на име старости некретнине, максимални опрост по новом ће износити 40 одсто. Смањено је такође ослобађање по броју чланова домаћинства. Док је раније порески обвезник и по том основу могао да добије умањење рачуна од 70 одсто, сада ће попуст бити 40 процената, али не и већи од 20.000 динара. Мада је министарка овде била ригорознија, па се у владином предлогу нашао дупло мањи износ.
Према оцени Милојка Арсића, саветника премијера Мирка Цветковића, пореске стопе од два одсто за некретнине вредније од пола милиона евра су претерано високе.
– Обично се рачуна да је приход од издавања пет одсто вредности објекта. Онај ко порез плаћа по стопи од два одсто, мораће половину зараде од рентирања да уступи држави, што је превише – сматра Арсић.
Према његовој оцени у новом закону је добро што се вредност имовине не смањује тако брзо, као по старом. Примера ради, годишње је Пореска управа од вредности стана одбијала 1,8 одсто, док по новом закону, та амортизација износи 0,8 одсто.
Каћа Лазаревић, власница агенције за некретнине Алка, сматра да је предлог министарке финансија био добар, али да је изменама у Скупштини он постао драконски.
– Посланици су амандманима увели неколико пореских стопа како би богатији плаћали већи порез. Бојим се да од те прогресивности у пракси неће бити ништа. Јер ће имућнији своје виле и куће пребацити на фирме, које и даље плаћају порез од 0,4 одсто. Док ће они пензионери који живе сами у „салонцима” у центру града или на Дедињу добити решења у којима им се зарачунава пореска стопа и до два одсто – наглашава Лазаревићева.
Она указује на то да су посланици увели и опорезивање земљишта, што до сада није био случај. До сада се овај намет плаћао само на плацеве веће од 10 ари.
А. Николић
М. Авакумовић
Politika