LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Penzija sve manja i nedostižnija
Izvor: Novosti
Beograd -- U Srbiji 1,6 miliona najstarijih strahuje da će im se standard pogoršati, a zahteva za odlazak u penziju je sve više.
Krajem prošle godine Srbija je izgubila 108.204 radnika jer su se iz poslovnih voda preselili u penzionerske.
Najviše, čak 91.253, otišlo je iz državne administracije i javnog sektora, a potom iz poljoprivrede, 10.133. Najmanje ih se povuklo iz privatnog preduzetništva - 6.818.
Bez obzira na kategoriju u kojoj je radno mesto koje žele da napuste, u Penzijskom fondu beleže sve veći broj zahteva za penziju. I premda na prvi pogled izgleda kao da žure u lagodniji i mirniji život, jezik brojki ih upozorava da im budućnost i nije tako svetla.
"Bez obzira što u poslednje tri godine beležimo sve veći broj zahteva za penziju, to ne znači da imamo i toliko novih korisnika. Tako je iz bivše kategorije zaposlenih trajno obustavljeno, zbog smrti, 57.678 penzija, iz nekadašnjeg fonda za samostalne delatnosti 2.293, a iz poljoprivrednog 11.726. Samim tim, iako je rešenje za penziju prošle godine dobilo čak 108.204, Fond ima samo 36.507 novih penzionera", kaže Jelica Timotijević, iz Fonda PIO.
Naših 1,6 miliona penzionera, za razliku od „kolega“ na zapadu Evrope, ne živi ni dugo ni lako. skoro polovina o ovom iznosu može samo da sanja. Sa prosečnim primanjima od jedva 22.000 dinara mesečno malo toga mogu da urade. Među njima, međutim,
U fondu PIO navode i da će svoju starosnu penziju radnik državne administracije u proseku trošiti samo 16 godina, a žena tri godine duže. Mnogo je kraći period korišćenja invalidskih i porodičnih peznija, ali, bez obzira na vrstu, najteže je poljoprivrednicma. Prema zvaničnoj statistici Republičkog penzijkog fonda, ubedljivo najniža primanja ima oko 200.000 bivših ratara, a i penzionerski staž im je daleko kraći od onih koji se bave drugačijim delatnostima.
"Oko 220.000 bivših poljoprivrednika živi sa prosečnom penzijom od 9.000 dinara, što je svega 20 odsto prosečne zarade. Standard ovih penzionera je daleko lošiji od korisnika nekadašnjeg Fonda za zaposlene i za samostalne delatnosti, jer je njihova zakonska najniža peznija 12.000 dinara, a prosečna 22.222 dinara, što je oko 60 odsto prosečne republičke zarade", objašnjavaju u PIO fondu.
U PIO fondu dodaju i da kada se penzionišu upravo ti poljoprivrednici najkraće koriste zarađena primanja.
"Do sada su u proseku muškarci starosnu penziju dobijali ne više od 12 godina, dok su korisnici starosne penzije iz Fonda zaposlenih isplaćivani četiri godine duže. Još je teže invalidskim poljoprivrednim penzionerima, koji čekove primaju u proseku devet godina, dok radnici iz preduzeća i ostalih sektora u podižu novac u proseku 17 godina", navode u Fondu.
Ispod 9.000 dinara mesečno prima čak 33.230 penzionisanih poljoprivrednika. Između 35.000 i 50.000 dinara mesečno, što spada među najviše poljoprivredne penzije, dobija samo njih 60. U nekadašnjem Fondu za zaposlene statistika je znatno povoljnija jer se najbogatije penzije kreću u rasponu od 78.000 do 105.000 dinara i ove iznose prima skoro 1.400 bivših osiguranika.
Izvor: Novosti
Beograd -- U Srbiji 1,6 miliona najstarijih strahuje da će im se standard pogoršati, a zahteva za odlazak u penziju je sve više.
Najviše, čak 91.253, otišlo je iz državne administracije i javnog sektora, a potom iz poljoprivrede, 10.133. Najmanje ih se povuklo iz privatnog preduzetništva - 6.818.
Bez obzira na kategoriju u kojoj je radno mesto koje žele da napuste, u Penzijskom fondu beleže sve veći broj zahteva za penziju. I premda na prvi pogled izgleda kao da žure u lagodniji i mirniji život, jezik brojki ih upozorava da im budućnost i nije tako svetla.
"Bez obzira što u poslednje tri godine beležimo sve veći broj zahteva za penziju, to ne znači da imamo i toliko novih korisnika. Tako je iz bivše kategorije zaposlenih trajno obustavljeno, zbog smrti, 57.678 penzija, iz nekadašnjeg fonda za samostalne delatnosti 2.293, a iz poljoprivrednog 11.726. Samim tim, iako je rešenje za penziju prošle godine dobilo čak 108.204, Fond ima samo 36.507 novih penzionera", kaže Jelica Timotijević, iz Fonda PIO.
Naših 1,6 miliona penzionera, za razliku od „kolega“ na zapadu Evrope, ne živi ni dugo ni lako. skoro polovina o ovom iznosu može samo da sanja. Sa prosečnim primanjima od jedva 22.000 dinara mesečno malo toga mogu da urade. Među njima, međutim,
U fondu PIO navode i da će svoju starosnu penziju radnik državne administracije u proseku trošiti samo 16 godina, a žena tri godine duže. Mnogo je kraći period korišćenja invalidskih i porodičnih peznija, ali, bez obzira na vrstu, najteže je poljoprivrednicma. Prema zvaničnoj statistici Republičkog penzijkog fonda, ubedljivo najniža primanja ima oko 200.000 bivših ratara, a i penzionerski staž im je daleko kraći od onih koji se bave drugačijim delatnostima.
"Oko 220.000 bivših poljoprivrednika živi sa prosečnom penzijom od 9.000 dinara, što je svega 20 odsto prosečne zarade. Standard ovih penzionera je daleko lošiji od korisnika nekadašnjeg Fonda za zaposlene i za samostalne delatnosti, jer je njihova zakonska najniža peznija 12.000 dinara, a prosečna 22.222 dinara, što je oko 60 odsto prosečne republičke zarade", objašnjavaju u PIO fondu.
U PIO fondu dodaju i da kada se penzionišu upravo ti poljoprivrednici najkraće koriste zarađena primanja.
"Do sada su u proseku muškarci starosnu penziju dobijali ne više od 12 godina, dok su korisnici starosne penzije iz Fonda zaposlenih isplaćivani četiri godine duže. Još je teže invalidskim poljoprivrednim penzionerima, koji čekove primaju u proseku devet godina, dok radnici iz preduzeća i ostalih sektora u podižu novac u proseku 17 godina", navode u Fondu.
Ispod 9.000 dinara mesečno prima čak 33.230 penzionisanih poljoprivrednika. Između 35.000 i 50.000 dinara mesečno, što spada među najviše poljoprivredne penzije, dobija samo njih 60. U nekadašnjem Fondu za zaposlene statistika je znatno povoljnija jer se najbogatije penzije kreću u rasponu od 78.000 do 105.000 dinara i ove iznose prima skoro 1.400 bivših osiguranika.