- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.982
Pećka patrijaršija: Lepota otrgnuta od vlage i praha
Konzervatori koji obnavljaju živopis Pećke Patrijaršije bore se sa prirodnim nepogodama. Voda prodire iz zemlje, sa krovova crkava, a ima i kondenzacije
FLASTERA koji su godinama pridržavali živopis u Bogorodičinoj crkvi Pećke patrijaršije da ne padne - više nema. I ne samo to. Ekipu slikara-konzervatora, koja „glanca“ ovaj, ali i ostale hramove na Kosovu i Metohiji, zahvaljujući donaciji iz Rusije, a pod pokroviteljstvom Uneska, angažovala je beogradska firma „Koto“.
Za samo nekoliko meseci posvećenici svom poslu uradili su ono što je njihovim kolegama godinama izgledalo nerešivo. Živopisu starom sedam vekova prišli su vešto, ali i naučnički studiozno, u šta smo se na licu mesta uverili. Božanstvenoj liturgiji i liku Hrista Svedržitelja - Pantokratora u kupoli u patrijaršijskoj Bogorodičinoj crkvi već je vraćen stari sjaj.
- Zatekli smo ono što se i očekivalo za crkvu ove starosti, koja se nalazi na teritoriji koja je pretrpela rat i ima nesređene političke prilike - objašnjava Vladimir Petrović, slikar-konzervator. - Postoje izveštaji koji govore o tome da je trpela i veći zemljotres. Posledice toga su evidentne u vidu pukotina po vertikalnim zidovima. Pukotine novijeg datuma ne postoje, ali ne možemo da tvrdimo da nema nekih statičkih kretanja.
Hram posvećen Bogorodici Odigitriji sagrađen je 1330. po nalogu pećkog arhiepiskopa i uglednog književnika Danila Drugog. U narednih nekoliko decenija crkva je oslikana, a freske su preživele do naših dana. Promena boje na njima svedoči o konstantnom prisustvu vlage. Voda je prodirala iz pravca zemlje, krova, a ima i vidljivih tragova kondenzacione vlage.
- Patrijaršija kao da je u sukobu sa prirodom. Ovde su suva i topla leta i hladne i vlažne zime. Obavili smo rastersko merenje vlage i utvrdili njeno prisustvo u problematičnim delovima. Rezultati govore da se dešavaju dramatične stvari. Posledice kapilarne vlage vide se čak i spolja na fasadi. Merenja su pokazala da se koncentracija vlage menja, kako smo ulazili u leto tako je opadala. Konzervatori se suočavaju sa dodatnim problemima - od odvajanja fresaka od zida, atmosferskog taloga, velikih isoljavanja, do pojave kaverni ili vazdušnih čepova. Problematičan je i bojeni sloj koji se pretvara u prah.
- Bitno je da se sve nestabilne površine osiguraju - ističe Petrović. - Svi slojevi maltera su smireni, kaverne su maksimalno vraćene u osu sa linijom zida. Manja je šteta da konzervatori izađu iz crkve kad sve fiksiraju, nego da sve očiste, a da to sutra otpadne.
Zato konzervatori stalno uz sebe imaju špric pun mase za „punjenje zidova“.
- Ne bavimo se samo preventivnim merama, nego i estetikom. Uklonjen je veliki deo preslika i retuša, kao i zaostalih intervencija sa kalijumovim sapunom, koji se izbacuje iz upotrebe. Na pojedinim mestima primetili smo da je bilo premazivanja fresaka novim dekorativnim malterom. U nekim delovima čišćenje je komplet završeno, ali ništa nije gotovo do trenutka dok ne završimo ceo posao.
ARHITEKTA-STATIČAR
U okviru prethodnih intervencija u jednom drvenom stubu, starom 700 godina, izbušena je velika rupa, dubine tri metra. Jedno od objašnjenja bilo je da je potrebno da se kroz te rupe grede injektiraju i učvrste, pošto je tada utvrđeno da su „trule“ i da je zbog njihovog „sleganja“ došlo do odvajanja živopisa na tim mestima.
- Precizno objašnjenje zbog čega je to rađeno nemam, bar ne zvanično - kaže Petrović. - Jedno od objašnjenja je da je na taj način trebalo omogućiti isušivanje zida. Međutim, hrastova greda ima neku funkciju u zgradi, ali odgovor na pitanje koja je njena uloga daje arhitekta-statičar.
STRUČNjACI
RADOVE na zaštiti živopisa u Bogorodičinoj crkvi manastira Pećka patrijaršija predvodi konzervator Siniša Zeković, iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Novom Sadu. Na terenu je uvek oko 15 konzervatora, od onih sa popriličnim stažom do mladih, tek svršenih studenata. Smešteni su u manastiru, pa moraju da poštuju stroga manastirska pravila, što nije za sve baš jednostavno...
Izvor: Večernje novosti
Konzervatori koji obnavljaju živopis Pećke Patrijaršije bore se sa prirodnim nepogodama. Voda prodire iz zemlje, sa krovova crkava, a ima i kondenzacije
FLASTERA koji su godinama pridržavali živopis u Bogorodičinoj crkvi Pećke patrijaršije da ne padne - više nema. I ne samo to. Ekipu slikara-konzervatora, koja „glanca“ ovaj, ali i ostale hramove na Kosovu i Metohiji, zahvaljujući donaciji iz Rusije, a pod pokroviteljstvom Uneska, angažovala je beogradska firma „Koto“.
Za samo nekoliko meseci posvećenici svom poslu uradili su ono što je njihovim kolegama godinama izgledalo nerešivo. Živopisu starom sedam vekova prišli su vešto, ali i naučnički studiozno, u šta smo se na licu mesta uverili. Božanstvenoj liturgiji i liku Hrista Svedržitelja - Pantokratora u kupoli u patrijaršijskoj Bogorodičinoj crkvi već je vraćen stari sjaj.
- Zatekli smo ono što se i očekivalo za crkvu ove starosti, koja se nalazi na teritoriji koja je pretrpela rat i ima nesređene političke prilike - objašnjava Vladimir Petrović, slikar-konzervator. - Postoje izveštaji koji govore o tome da je trpela i veći zemljotres. Posledice toga su evidentne u vidu pukotina po vertikalnim zidovima. Pukotine novijeg datuma ne postoje, ali ne možemo da tvrdimo da nema nekih statičkih kretanja.
Hram posvećen Bogorodici Odigitriji sagrađen je 1330. po nalogu pećkog arhiepiskopa i uglednog književnika Danila Drugog. U narednih nekoliko decenija crkva je oslikana, a freske su preživele do naših dana. Promena boje na njima svedoči o konstantnom prisustvu vlage. Voda je prodirala iz pravca zemlje, krova, a ima i vidljivih tragova kondenzacione vlage.
- Patrijaršija kao da je u sukobu sa prirodom. Ovde su suva i topla leta i hladne i vlažne zime. Obavili smo rastersko merenje vlage i utvrdili njeno prisustvo u problematičnim delovima. Rezultati govore da se dešavaju dramatične stvari. Posledice kapilarne vlage vide se čak i spolja na fasadi. Merenja su pokazala da se koncentracija vlage menja, kako smo ulazili u leto tako je opadala. Konzervatori se suočavaju sa dodatnim problemima - od odvajanja fresaka od zida, atmosferskog taloga, velikih isoljavanja, do pojave kaverni ili vazdušnih čepova. Problematičan je i bojeni sloj koji se pretvara u prah.
- Bitno je da se sve nestabilne površine osiguraju - ističe Petrović. - Svi slojevi maltera su smireni, kaverne su maksimalno vraćene u osu sa linijom zida. Manja je šteta da konzervatori izađu iz crkve kad sve fiksiraju, nego da sve očiste, a da to sutra otpadne.
Zato konzervatori stalno uz sebe imaju špric pun mase za „punjenje zidova“.
- Ne bavimo se samo preventivnim merama, nego i estetikom. Uklonjen je veliki deo preslika i retuša, kao i zaostalih intervencija sa kalijumovim sapunom, koji se izbacuje iz upotrebe. Na pojedinim mestima primetili smo da je bilo premazivanja fresaka novim dekorativnim malterom. U nekim delovima čišćenje je komplet završeno, ali ništa nije gotovo do trenutka dok ne završimo ceo posao.
ARHITEKTA-STATIČAR
U okviru prethodnih intervencija u jednom drvenom stubu, starom 700 godina, izbušena je velika rupa, dubine tri metra. Jedno od objašnjenja bilo je da je potrebno da se kroz te rupe grede injektiraju i učvrste, pošto je tada utvrđeno da su „trule“ i da je zbog njihovog „sleganja“ došlo do odvajanja živopisa na tim mestima.
- Precizno objašnjenje zbog čega je to rađeno nemam, bar ne zvanično - kaže Petrović. - Jedno od objašnjenja je da je na taj način trebalo omogućiti isušivanje zida. Međutim, hrastova greda ima neku funkciju u zgradi, ali odgovor na pitanje koja je njena uloga daje arhitekta-statičar.
STRUČNjACI
RADOVE na zaštiti živopisa u Bogorodičinoj crkvi manastira Pećka patrijaršija predvodi konzervator Siniša Zeković, iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Novom Sadu. Na terenu je uvek oko 15 konzervatora, od onih sa popriličnim stažom do mladih, tek svršenih studenata. Smešteni su u manastiru, pa moraju da poštuju stroga manastirska pravila, što nije za sve baš jednostavno...
Izvor: Večernje novosti