Većina poreskih zakona u Srbiji biće temeljno pretresena s obzirom na to da je dobar deo pravila po kojima građani plaćaju namete državi nepravedan i mimo svetske prakse. Umesto opšteg povećanja PDV, treba očekivati izmene samo za neku robu, kao što su računari i zamrznuta hrana. Kako „Blic“ saznaje, reč je o prebacivanju ove robe sa oporezivanja po stopi od osam na 18 odsto, a ako se ova mera primeni, moguće je da se lista proizvoda koji su na spisku oporezivanja po osam odsto dodatno smanji.
Interesantno je da je porez na doda*tu vrednost pre dve godine spušten sa 18 na osam odsto za računare kako bi se podstakao razvoj sektora informacionih tehnologija. U ovoj godini promet računara i računarske opreme u odnosu na lani manji je za oko 35 odsto, mada je situacija nešto bolja u poslednjem tromesečju.
Veselin Jevrosimović, vlasnik „Ko*mtrejd grupe“, kaže za „Blic“ da mu je poznato da se razmišlja o vraćanju poreske stope na 18 odsto.
- S obzirom na trenutnu situaciju, ne bi bilo dobro da do tog povećanja dođe do kraja ove godine, budući da je 2009. za informatičku Srbiju bila katastrofalno loša. Dodatno povećanje PDV svakako bi se prelilo na krajnje potrošače, što bi pogoršalo rezultate prometa u IT sektoru u ovoj godini - kaže Jevrosimović.
Pravilo je, inače, takvo da svako povećanje poreza nosi sa sobom rizik od prelaska dela privrede u sivu zonu. Uz to, svako povećanje ovog poreza na kraju oseti krajnji potrošač, a kada bi se povećale poreske stope za sve proizvode, pogurala bi se inflacija. Kada raste PDV, proizvođači za isti taj procenat dižu cene robe i usluga i opet se sve svaljuje na potrošača. Međutim, ako bi se selektivno primenilo povećanje PDV, što se najavljuje kao moguća varijanta, to ne bi bilo tako dramatično. Bar ne za sve.
- Primena selekcije u izboru dobara, odnosno usluga čiji će promet biti oporezovan po višoj stopi u odnosu na trenutno propisanu je bolja alternativa u odnosu na opšte povećanje. Ovo prvenstveno važi sa aspekta analize mogućih negativnih socijalnih efekata koje može da donese - kaže Jovana Stojanović, viši poreski menadžer u konsultantskoj kući „Prajsvoterhaus Kupers konsalting“.
Ne treba zaboraviti i da je u pojedinim zakonima o PDV zamrznuta hrana, na primer, oporezovana po višoj, dok je negde ona na spisku robe na koju se plaća niža stopa poreza. Takođe, ni povećanje poreske stope na računare ne bi bilo mimo evropskih pravila, mada se u Crnoj Gori i Makedoniji, recimo, na promet računara plaća niža stopa PDV.
Zakon o PDV je u najvećoj meri usaglašen sa evropskom praksom i rukovođena ovim principom, vlast nema puno manevarskog prostora.
To se ne može reći za porez na imovinu, kod kojeg na papiru postoji nekoliko poreskih stopa, ali 99 odsto građana plaća onu najnižu - od 0,4 odsto. To bi značilo da u Srbiji niko nema kuću, stan ili plac vredniji od 65.000 evra!
S obzirom na to da je 2010. sve bliže, a da nema konkretnih dogovora o poreskoj reformi, izmene poreza na dohodak, koji će takođe doći na red, baš kao i svih ostalih poreza treba očekivati od 2011. godine. Kod budućeg oporezivanja plata uvešće se ili dve poreske stope od 10 i 20 odsto za plate do 40.000 dinara i preko ovog iznosa uz oslobođenje blizu 10.000 dinara, ili jedna poreska stopa od 15 odsto. Ovaj porez trenutno se plaća po stopi od 12 odsto i uz oslobođenje od 6.000 dinara, a novi obračun trebalo bi da bude povoljniji za one sa manjim primanjima.
Autor: Jelena Aleksić, Marija Škrbić
