Пажљиво бирати сајтове и посреднике

LEGEND
Učlanjen(a)
14.12.2009
Poruka
29.042
Пажљиво бирати сајтове и посреднике

У Србији још не постоји начин да се на глобалној мрежи књиге пазаре као у целом западном свету. – И даље смо на црној листи „Пеј пала”


books1.jpg



Када је једна Београђанка посредством Интернета наручила књигу која кошта 67,50 фунти, ни слутила није да ће дажбине и додатне трошкове морати да плати чак 50 евра!
– Књига је после само једног дана стигла у Београд, па су ме позвали из неке фирме и затражили скенирану личну карту. Након неколико дана су ме обавестили да ће књигу послати на кућну адресу, али да морам да платим чак 5.459 динара! На моје питање зашто, речено ми је да ћу добити спецификацију трошкова као да сам увезла шлепер робе. И када су стигли књига и папири видела сам да је књига тешка пола килограма, да су царинске дажбине 1.211 динара, а шпедитерске услуге фирме „Express Courier” доо Београд, аеродром „Никола Тесла” стају невероватних 4.248 динара. Али, нема никакве напомене ни по ком основу толико наплаћују, нити печата шпедитера – пожалила се редакцији „Потрошача” читатељка, упитавши како безбедно наручити књигу из иностранства и избећи бар део трошкова које зарачунавају шпедитери.
Јасан и конкретан одговор на то питање је да у Србији још не постоји начин да се на глобалној мрежи пазари као у целом западном свету. Наиме, у многим државама потрошачи увелико користе услуге виртуелних банака, какав је „Пеј пал”. Њени клијенти без икаквих проблема плаћају оно што пазаре на Интернету. Али, уколико било ко из наше земље буде хтео да отвори налог, неће то моћи да учини, јер Србије нема. За то време, грађани околних земаља, попут Хрватске, Босне и Херцеговине, Мађарске, Румуније и Бугарске имају ту могућност. Србија је тако и даље на црној листи, па су због тога српски потрошачи ускраћени за могућност куповине и на „И беју”, највећој виртуелној продавници на свету.
Један од већих сајтова са којих грађани Србије могу да поруче робу је „Амазон”. Али, то важи једино за музичке дискове и књиге, јер скупље производе често не шаљу у Србију.
И док интернет трговци у Србији упиру прстом у државу и оптужују је за то што потрошачи плаћају папрене суме за шпедицију и трошкове транспорта, познаваоци ове врсте тржишта сматрају да постоји начин да се пазари повољније.
Могуће је пронаћи посреднике попут „Е-дућана”, који дуго послују на тржишту Србије и који купују уместо оних који немају картицу или не желе да је користе. Предност сарадње са овим фирмама је што потрошачи увек могу унапред да се распитају колико кошта услуга, те непријатних изненађења не би требало да буде.
– У случају када продавац шаље наруџбину (књигу) у Србију, он плаћа поштарину до купца. У великом броју случајева, уколико је предметнаручен од физичког лица за личну употребу, поготово књиге су ослобођенецарине и ПДВ-а и нема никаквих додатних трошкова. Али, уколико продавац не испоручује књиге у Србију што је чест случај, „Е-дућан” пружа услугутранспорта преко сабирног центра у Њујорку. То поскупљује транспорт,али омогућује наруџбину. У том случајутранспорт по килограму јејефтинији, али роба обавезно пролази преко шпедитера и плаћају се увознедажбине и шпедитерска услуга – објашњава Горан Такач из „Е-дућана”, наводећи и конкретне примере за куповину књиге на Интернету.
– Уколико транспорт књиге купљене преко „Амазона” кошта 7,98 долара директнодо Београда и уколико нема злоупотребе шпедитера, то је све.Ако та иста књига иде преко сабирног центра, иста услуга ће коштати 32,50 долара плус1.930,77 динара поузећем (таксе, царина, ПДВ и шпедитерскауслуга).Узрок овако скандалозним харачима су прописи против којих се ми боримо већвише од седам година, а одговорно је Министарство финансија.Нажалост, има шпедитера који злоупотребљавају купце. Исти производ, саистог сајта је ДХЛ испоручио на адресу купца бесплатно, док је ТНТ захтевао3.500 динара – истиче Такач.
У „Е-дућану” кажу и да нема 100 посто поузданог сајта.
– Ми можемо, у случају да имамо искуства са неким сајтом, дапотврдимо потрошачима да је реч о порталу који је одговоран и испуњава обавезе.Такође, можемо, у случају неиспуњења обавеза да урадимо све што је у нашој моћи да се замени купљени артикал или изврши повраћај новцаод стране сајта-продавца. У највећем броју случајева то нам и полази заруком, али тоталне гаранције неможе бити, и у том случају купац је на губитку.Број оваквих случајева је,на срећу, екстремно мали – закључује Такач.


Квалитет све лошији
„Квалитет књига на нашем тржишту није као некада. Пуне су словних грешака, преводи су лоши, а често се после првог читања распадну. Зашто је то тако?”, питала је „Потрошач” читатељка из Крушевца.
Одговор на ово питање потражили смо у издавачком предузећу „Зограф”, једном од малобројних које не послује у главном граду.
– Три су основна разлога због којих квалитет књига у Србији није на задовољавајућем нивоу. Први је што преводи више нису какви су некада били. Некада су се ангажовали озбиљни преводиоци, а данас многи само прераде хрватски превод. Исто је и са лекторима. Мало ко их ангажује, па се гледају једино тачка, зарез, велико слово и то је све – истиче Деспот Деспотовић, директор издавачког предузећа „Зограф” из Ниша.
Исто је и са квалитетом штампе, додаје наш саговорник. Због малих тиража, тражи се што јефтинији папир. Узрок томе је, објашњавају издавачи, мала куповна моћ српских потрошача. Квалитетнија штампа умногоме би подигла цену, па се бира најјефтиније решење.
– Тврдо коричене и шивене књиге, примера ради, коштају и од 30 до 40 одсто више – објашњава Деспотовић.


Далеко иза Европе
Е-трговци кажу да би куповина посредством Интернета требало да је боља, лакша и јефтинија. Али, невоља је у незнању и необавештености највећег броја грађана Србије, као и у још неразвијеној мрежи брзог Интернета и анархичним прописима у вези са увозом и извозом.
– Интернет трговина могла би да буде одлучујући фактор напретка српске економије. У Сједињеним Америчким Државама 750.000 породица живи од такозваног „home business”-а преко Интернета, а чaк 87 одсто трговине у Данској се обавља посредством глобалне мреже. У Србији смо негде око позитивне нуле – кажу е-трговци.

Politika
 
Natrag
Top