Patric Besson

[besherat]

Patrick Besson је рођен 1956. године у Паризу. Написао је око четрдесет дјела у скоро свим књижевним жанровима. За роман "Дара" добио је Велику награду Француске академије (1985), а за роман "Брабанови" награде Renodo и Pupulist (1995). Бесонова дјела су преводјена на све свјетске језике, а у преводу на српски језик објављени су:

Богаташица-

Крик против клеветника Србије-

Српски дневник Патрика Бесона (1995-1999)-

Лењивица-

Дара-

Вештина завођења-

Брабанови-

Срђан, Милош и Милена-

Јулије и Исак-

Титаника-

Пушкинова смрт-

Потказивач Дидије-

Извесна Меланхолија

Романи из младости

Он

Nesto o Patriku Besonu iz knjige Branke Bogavac " Razgovori u Parizu ", intervju.

Znaci li to da ce religija smiriti narode, ili da cemo se svi poubijati?

Jacina vjere se povecava kada strah raste.Kako se bijeda u svijetu povecava, a uz to je marksizam dozivio krah u zemljama gdje je bio primjenjen, to ljudi sve teze podnose neizvjesnost i nejasnost.Ljudi hoce da budu sigurni, da imaju posao, da su voljeni. Ljudi dramatizuju najmanju stvar. i kad se plase, kad nemaju nista za sta bi se uhvatili, onda se okrecu religiji.Ali, podvlacim da su najkrvolocniji, najkrvaviji ratovi svih vremena , pa i danas, bili ratovi u ime religije, zbog religije. Ja vise volim nekog ko ni u sta ne vjeruje.

*zar nije pisanje nacin da se postigne trajanje, besmrtnost, da se produzi zivot?

Ja bih rekao da sama besmrtnost trazi umjetnika da bi prosla kroz njega. Umjetnici su prije instrument besmrtne stvari, prolaznosti, a ne oni koji je traze. Prije ce biti da umjetnicko djelo trazi umjetnika, da umjetnost bira ljude kroz koje ce da se ostvari. Mi smo ugrabljeni. Ja sam pao u umjetnost poslije “ rata i mira “ i nikada se vise nisam vratio.

Razmislja o besmislenoj kratkoci ljudskog zivljenja.