LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Pare nikad dočekati
Na naplatu potraživanja privrednici su u junu prosečno čekali 134 dana, pet dana duže nego u septembru prošle godine
Na naplatu potraživanja privrednici su u junu prosečnočekali 134 dana, pet dana duže nego u septembru prošle godine, pokazala je anketa Unije poslodavca Srbije. Doknovac za isporučenu robu ili pruženu uslugu u našoj zemlji ne stigne, u proseku trebatri puta više vremena nego u zemljama Evropske unije. U njihovom slučaju prosek je 42 dana. Čekanje na novac je bezmalo dvostruko veće od prosečnogu zemljama u okruženju, kao što su Crna gora, Hrvatska, BiH i Makedonija. Kod naših komšija za naplatu je u septembru prošle godine trebalo u proseku 69 dana.
Od početka ove godine privredna situacija se pogoršala zbog smanjene tražnje prvenstveno na domaćem, ali delom i na stranim tržištima, objašnjavaju u Uniji poslodavaca. Prema njihovom mišljenju, to je bio razlog i za dalji pad industrijske proizvodnje. Prema saopštenju Republičkog zavoda za statistiku, u periodujanuar-maj, u odnosu na isti period 2011. godine, industrijska proizvodnja manja je za 4,3 odsto.
– Zbog toga su mnoga proizvodna preduzeća, kao i ona iz sektora usluga, nudila svoju robu i usluge na dodatna odložena plaćanja – napominje Dragoljub Rajić, zadužen za odnose s javnošću u uniji – Tako je privredana sebe preuzela rizik kreditiranja građana, čija je kupovna moć realno opala za 26,5 odsto u odnosu na 2008. godinu.
U anketi sprovedenoj od prvogdo 20. juna ove godine,ispitani su vlasnici, direktori i finansijski direktori u 712 malih, srednjih i velikih preduzeća u 58 gradova i opština. Na pitanje ko vam najviše duguje, u 21,6 odsto slučajeva odgovor je glasio: privatne kompanije i preduzeća sa kojima sarađujemo. Republika i njena javna preduzeća dugovala su u 10,54 odsto slučajeva, lokalne samouprave i njihova javna preduzeća u 16,79, javni sektor u 13,22, građani koji robu uzimaju na odloženo plaćanje u 3,56 i Poreska uprava (vraćanje PDV), u 2,98 odsto slučajeva. Za oko trećinuslučajeva,preduzeća nisu dala tačan podatak ko im je po obimu dugovanja prvi na listi dužnika.
Na naplatu duga od Republike i njenih javnih preduzeća, lokalne samouprave i njihovih javnih preduzeća, kao i ostalih iz javnog sektora, čekalo je ukupno oko 45 odsto ispitanih. I to uprkos činjenici da je vlada 27. oktobra prošle godine usvojila Uredbu o merama za sprečavanje neblagovremenog izmirivanja novčanih obaveza javnog sektora prema privrednim subjektima. Ovaj propis stupio je na snagu sutradan, a važisamo za direktne korisnike budžetskih sredstava (organe i organizacije Republike Srbije i organe i službe lokalne samouprave). Uredba propisujeda rok za izmirenje novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama ne može biti duži od 60. dana.
Ministarstvo ekonomije predočilo je sredinom januara ove godine predstavnicima poslovne zajednice radnu verziju zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza, koji će propisati da se potraživanje mora naplatiti do 60 dana. Očekivalo se, kako je tada izjavio ministar za ekonomiju i regionalni razvoj Nebojša Ćirić, da zakon počne da se primenjuje do početka aprila, ali se to nije dogodilo iz prostog razloga što zakon nije čak ni usvojen. Namera je predlagača da onpoboljšalikvidnost, omogući sigurnost uposlovanju, da u obavezi plaćanja izjednači privatni ijavni sektori da bude usklađensapropisimaEUinajboljommeđunarodnompraksom.
Očekivalo se da ovaj propisparlament usvoji krajem januara ili početkomfebruaraovegodine, ali je ostavljeno da ga usvoje poslanici novog skupštinskog saziva posle đurđevdanskih izbora.
NebojšaAtanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije, izjavio je za naš list da od nove vlade, pre svega, očekuje da preloži parlamentu da što pre usvoji zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza.
Posle usvajanja zakona, koji će imati samo 13 članova, ograničenje roka plaćanja do 60 dana nećevažitijedino za preduzetnike. Njima se ostavlja da sami određuju rokove izmirivanja međusobnih obaveza. Zakon će sadržati i odredbu da sud mora da donese rešenje u roku od pet dana od dana kad je podneta tužba. Kaznene odredbe propisuju da se kamata na novčane obaveze koje nisu izmirene u predviđenim rokovima obračunava i plaća u skladu sa Zakonom o visini stope zatezne kamate.
Politika
-----------------------------------------------------------
Kao u zemljama EU
U zemljama Evropske unije od prvog januara 2013. godine javni sektor će potraživanja privatnih kompanija morati da plati u roku do 30 dana, a za međusobne transakcije privatnih kompanija dat je rok do 60 dana.
Nova Vlada Srbije obavezna je da svoju regulativu uskladi sa važećom u EU.
– Kompanije bi trebalo da se blagovremeno pripreme za to i da izbegavaju da daju previše robe na odloženo plaćanje – kažu u Uniji poslodavaca – Trgovinske kompanije trebalo bi da se trude da u narednim mesecima, ako ne žele da iz sopstvenih izvora kreditiraju kupce, postepeno skrate rokove za davanje robe na odloženo plaćanje kako se ne bi desilo da dođu pod udar budućeg zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza.
Na naplatu potraživanja privrednici su u junu prosečno čekali 134 dana, pet dana duže nego u septembru prošle godine
Na naplatu potraživanja privrednici su u junu prosečnočekali 134 dana, pet dana duže nego u septembru prošle godine, pokazala je anketa Unije poslodavca Srbije. Doknovac za isporučenu robu ili pruženu uslugu u našoj zemlji ne stigne, u proseku trebatri puta više vremena nego u zemljama Evropske unije. U njihovom slučaju prosek je 42 dana. Čekanje na novac je bezmalo dvostruko veće od prosečnogu zemljama u okruženju, kao što su Crna gora, Hrvatska, BiH i Makedonija. Kod naših komšija za naplatu je u septembru prošle godine trebalo u proseku 69 dana.
Od početka ove godine privredna situacija se pogoršala zbog smanjene tražnje prvenstveno na domaćem, ali delom i na stranim tržištima, objašnjavaju u Uniji poslodavaca. Prema njihovom mišljenju, to je bio razlog i za dalji pad industrijske proizvodnje. Prema saopštenju Republičkog zavoda za statistiku, u periodujanuar-maj, u odnosu na isti period 2011. godine, industrijska proizvodnja manja je za 4,3 odsto.
– Zbog toga su mnoga proizvodna preduzeća, kao i ona iz sektora usluga, nudila svoju robu i usluge na dodatna odložena plaćanja – napominje Dragoljub Rajić, zadužen za odnose s javnošću u uniji – Tako je privredana sebe preuzela rizik kreditiranja građana, čija je kupovna moć realno opala za 26,5 odsto u odnosu na 2008. godinu.
U anketi sprovedenoj od prvogdo 20. juna ove godine,ispitani su vlasnici, direktori i finansijski direktori u 712 malih, srednjih i velikih preduzeća u 58 gradova i opština. Na pitanje ko vam najviše duguje, u 21,6 odsto slučajeva odgovor je glasio: privatne kompanije i preduzeća sa kojima sarađujemo. Republika i njena javna preduzeća dugovala su u 10,54 odsto slučajeva, lokalne samouprave i njihova javna preduzeća u 16,79, javni sektor u 13,22, građani koji robu uzimaju na odloženo plaćanje u 3,56 i Poreska uprava (vraćanje PDV), u 2,98 odsto slučajeva. Za oko trećinuslučajeva,preduzeća nisu dala tačan podatak ko im je po obimu dugovanja prvi na listi dužnika.
Na naplatu duga od Republike i njenih javnih preduzeća, lokalne samouprave i njihovih javnih preduzeća, kao i ostalih iz javnog sektora, čekalo je ukupno oko 45 odsto ispitanih. I to uprkos činjenici da je vlada 27. oktobra prošle godine usvojila Uredbu o merama za sprečavanje neblagovremenog izmirivanja novčanih obaveza javnog sektora prema privrednim subjektima. Ovaj propis stupio je na snagu sutradan, a važisamo za direktne korisnike budžetskih sredstava (organe i organizacije Republike Srbije i organe i službe lokalne samouprave). Uredba propisujeda rok za izmirenje novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama ne može biti duži od 60. dana.
Ministarstvo ekonomije predočilo je sredinom januara ove godine predstavnicima poslovne zajednice radnu verziju zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza, koji će propisati da se potraživanje mora naplatiti do 60 dana. Očekivalo se, kako je tada izjavio ministar za ekonomiju i regionalni razvoj Nebojša Ćirić, da zakon počne da se primenjuje do početka aprila, ali se to nije dogodilo iz prostog razloga što zakon nije čak ni usvojen. Namera je predlagača da onpoboljšalikvidnost, omogući sigurnost uposlovanju, da u obavezi plaćanja izjednači privatni ijavni sektori da bude usklađensapropisimaEUinajboljommeđunarodnompraksom.
Očekivalo se da ovaj propisparlament usvoji krajem januara ili početkomfebruaraovegodine, ali je ostavljeno da ga usvoje poslanici novog skupštinskog saziva posle đurđevdanskih izbora.
NebojšaAtanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije, izjavio je za naš list da od nove vlade, pre svega, očekuje da preloži parlamentu da što pre usvoji zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza.
Posle usvajanja zakona, koji će imati samo 13 članova, ograničenje roka plaćanja do 60 dana nećevažitijedino za preduzetnike. Njima se ostavlja da sami određuju rokove izmirivanja međusobnih obaveza. Zakon će sadržati i odredbu da sud mora da donese rešenje u roku od pet dana od dana kad je podneta tužba. Kaznene odredbe propisuju da se kamata na novčane obaveze koje nisu izmirene u predviđenim rokovima obračunava i plaća u skladu sa Zakonom o visini stope zatezne kamate.
Politika
-----------------------------------------------------------
Kao u zemljama EU
U zemljama Evropske unije od prvog januara 2013. godine javni sektor će potraživanja privatnih kompanija morati da plati u roku do 30 dana, a za međusobne transakcije privatnih kompanija dat je rok do 60 dana.
Nova Vlada Srbije obavezna je da svoju regulativu uskladi sa važećom u EU.
– Kompanije bi trebalo da se blagovremeno pripreme za to i da izbegavaju da daju previše robe na odloženo plaćanje – kažu u Uniji poslodavaca – Trgovinske kompanije trebalo bi da se trude da u narednim mesecima, ako ne žele da iz sopstvenih izvora kreditiraju kupce, postepeno skrate rokove za davanje robe na odloženo plaćanje kako se ne bi desilo da dođu pod udar budućeg zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza.