Paprati

[Nostradamus]

Paprati
Grupa biljaka, zapravo odeljak Polypodiophyta koji se sastoji od 36 porodica u oko 220 rodova sa oko 9000 vrsta. Razlikuju se po obliku i veličini. Dok neke vodene vrste imaju listove duge 2,5cm, tzv.drvenaste paprati imaju "stabla" visoka i 20m sa listovima preko 4m. Upravo one su i predstavljene ovde. Rastu u tropskim i suptropskim vlažnim šumama. Od desetak rodova, tek nekoliko vrsta je otporno da uz dobru zaštitu preživi naše zime. Potiču iz Australije, Novog Zelanda, južne Afrike, Južne Amerike (vrste sa Anda do visine od 4000m nisu predstavljene ovde zbog nedostatka informacija, ali će verovatno neke, u skorije vreme pronađene vrste, uskoro ući u hortikulturni svet). Glavni problem kod nas su suviše suva leta. Dok u južnoj Engleskoj i na severozapadu SAD postoje dosta stari primerci, u srednjoj i južnoj Evropi se tek počinje sa uzgojem, manje ili više uspešno. Drvenaste paprati, ustvari i nisu drveće, gledano sa morfološkog aspekta. Njihova stabla su rizomi koji rastu uspravno. Sa njih se( kao i kod svih drugih paprati) razvijaju listovi. Ne treba ih mešati sa papratima koji žive na drveću (čak i na samim drvenastim papratima), poznate pod nazivom epifitske paprati. Rastu dobro i na siromašnim zemljištima, ali traže dosta vode i vlage u vazduhu. Razmožavaju se deljenjem rizoma (veštački,ukoliko vi to uradite) ili sporama, kao u prirodi. Traže dobru zaštitu od vetra zbog svojih velikih listova. Podnose i zaptiveni najlonski prekrivač. Predstavljene su vrste iz dva roda porodica Cyatheaceae i Dicksoniaceae. Zanimljiv izbor za bašte u banjama gde postoje topli izvori i puno vlage u vazduhu.

 

[Nostradamus]

Cyathea australis(Surova drvenasta paprat) 1.-10C 6.Pojačano
2.Istočna Australija 7.Malč,okviri,kavez,hemija,grejači
3.Drvo,do 12m
4.Polusenka,sunce,senka
5.Neutralno,blago kiselo,blago alakalno

Sreće se od jugoistočnog Kvinslenda,preko Novog Južnog Velsa i Viktorije,do Tasmanije,u planinskim šumama do visine od 1200m,gde se često viđa u zajednici sa D.antarctica.Dobro podnosi sunce uz obilje vode.Stablo tamnobraon sa brojnim ostacima peteljki(kao kod palmi i cikada).Listovi do 3m dugi,matirani,tamnozeleni na licu sa svetlozelenim naličjem.Dosta brzo raste u poređenju sa ostalim drvenastim papratima.Postoje izveštaji o viđenim(u prirodnom staništu) primercima visokim 20m sa listovima preko 4m.Postoji podvrsta ssp.norfolkiensis sa Norfolk ostrva,koja ima sjajne listove i neke druge specifične odlike po kojima bi mogla da bude izdvojena u posebnu vrstu.

Cyathea dregei(Madagaskarska drvenasta paprat)
1.-12C
2.Madagaskar
3.Drvo,4-5m
4.5.6.7.Isto
Verovatno najotpornija drvenasta paprat na niske temperature,a takođe i na direktno sunce,od svih koje se koriste u kulturi.Ipak nemojte je saditi sa južne strane ukoliko ispred nje ne raste neko drvo koje joj makar u mladosti može pružiti zasenu.Sreće se u južnoj(od Kejp oblasti) i jugoistočnoj Africi i na Madagaskaru na visinama 900-1800m,kako u samim šumama,tako i na njihovim obodima,pa i na otvorenim položajima u zajednicama grmlja i drugog niskog rastinja,gde viši,stariji primerci preživljavaju čak i požare.Stablo tamnobraon do gotovo crno,sa ostacima peteljki,više u gornjem delu.Listovi zeleni do tamnozeleni,dugi do 3m.Ne smeta joj gubitak svih listova u toku zime,zbog čega je neki rasadnici klasifikuju kao listopadnu.

Cyathea smithii(Smitova drvenasta paprat)
Areal i u umerenom području
1.-8C
2.Novi Zeland
3.Drvo,do 8m
4.Polusenka,senka,sunce
5.Neutralno,blago kiselo,blago alkalno
6.Pojačano
7.Isto
Sreće se od juga Severnog Ostrva Novog Zelanda,preko čitavog Južnog Ostrva do subantarktičkih Ouklend ostrva i time je vrsta koja raste najjužnije od svih drvenastih paprati.Stablo braon,obraslo nešto svetlije braon koncima.Listovi do 2,5m dugi i do1,5m široki svetlozeleni do zeleno-žuti,sa žutim središnjim grebenom.S obzirom da na svom prirodnom staništu raste i u dosta hladnom podneblju,smatra se da može da izdrži znatno niže temperature od navedene.Zbog svojih masivnih listova dosta je podložna oštećenjima od vetra.Odumrli listovi vise u vidu "konopaca" formirajući suknjicu.Odrasli primerci znatno bolje podnose sunce.Kao i prethodnoj,ne smeta joj gubitak listova u kraćem periodu.Vrlo slična joj je vrsta C.cunninghami koja uglavnom raste nešto severnije,ima nešto manju otpornost i daleko viši rast-do 20m.

Cyathea tomentosissima(Patuljasta vunasta drvenasta paprat,Planinska čipka)
1.-8C
2.Nova Gvineja
3.Nisko drvo,1-2m
4.Polusenka,senka
5.Neutralno
6.7.Isto
Raste na visinama 3000-3300m u vlažnim šumama.Stablo obraslo crveno-braon koncima koji se nalaze i na peteljkama.Listovi 1-1,5m,srebrno-zeleno-plavi,sa središnjim grebenom crveno-braon boje.Zabeleženo je da je odrasli primerak u Holandiji preživeo nekoliko noći zaredom na temperaturi od -13C.Izuzetno je prilagodljiva na sve uslove(sem na duge periode suše),što je prilično zanimljivo imajući u vidu da potiče sa staništa gde tokom čitave godine nema temperaturnih oscilacija ni temperaturnih ekstrema.

 

[Nostradamus]

Dicksonia antarctica(Tasmanijska drvenasta paprat) 1.-10C
2.Tasmanija,južna Australija
3.Nisko drvo 4-6m,retko više
4.Polusenka,senka,sunce
5.Neutralno,blago kiselo,blago alkalno
6.Pojačano
7.Malč,okviri,kavez,hemija,grejači
Verovatno najčešće kultivirana drvenasta paprat za spoljne uslove.Sreće se na Tasmaniji i u južnoj Viktoriji,sve do jugozapadnog Novog Južnog Velsa.Raste u planinskim šumama ili na otvorenim položajima na proplancima.Postoje primerci u prirodi stari oko 400 godina,visoki preko 10m,sa listovima oko 4m.Stablo braon-crveno ili tamnobraon,obraslo kraćim koncima.Listovi brojni(60-70),do 2m dugi,zeleni,mlađi nešto svetlije zeleni,a stariji vremenom poprimaju bakarno-crvenu boju.Ukoliko dosta snega padne na nezaštićenu biljku,listovi se lome i vise oko stabla,formirajući na taj način prirodnu zaštitu.Prilično prilagodljiva vrsta na različite uslove.Vrlo sporo raste.

Dicksonia fibrosa(Žad zelena drvenasta paprat,Zlatna drvenasta paprat,Veki-ponga)
1.-10C
2.Novi Zeland
3.Nisko drvo,2-3m,retko do 6m
4.Polusenka,senka
5.6.7.Isto
Raste u svežijim predelima,uglavnom,Južnog Ostrva i ponegde Severnog gde se penje do visine od 900m.Stablo široko 30cm,braon boje,prekriveno kraćim koncima crveno-braon boje.Listovi tamnozeleni,sjajni,1-2m dugi i do 80cm široki,granaju sa stabla se prilično simetrično.Sve češća u kulturi.

Dicksonia sellowiana
1.-8C
2.Južna Amerika,centralna Amerika
3.Drvo,7-10m
4.5.6.7.Isto

Sreće se na visinama 1000-2000m.Stablo prilično usko za njenu veličinu,braon,obraslo koncima svetlije braon,a pri vrhu braon-žute boje.Listovi svetlozeleni,do 3m dugi.Budući da se sreće na prostoru od Meksika do Argentine,teško je uopšteno govoriti o njenoj otpornosti.Ovde navedena cifra se odnosi na argentinske forme.