Panika oko evra

[sendi]

Panika oko evra

Obuzdavanje špekulanata, veća budžetska disciplina, ako treba i uvođenjem sankcija. EU, nakon što je izdvojila milijarde za stabilizaciju evra, sada bi da pokaže efikasnost. Međutim, jedinstvene politike još nema.

Ako bi se poverovalo u izjave vodećih političara EU u ovom trenutku na kocki je sudbina zajedničke valute, ako ne i celokupnog projekta ujedinjene Evrope. Ako je to zaista tako onda bi se očekivao i najveći stepen jedinstva. Ali, vlade i dalje vuku svaka na svoju stranu, pri čemu su pre svega Nemci sami sebe doveli u tešku situaciju.

Još pre nego što se sastala radna grupa ministara finansija EU Berlin je na svoju ruku odlučio da zabrani takozvane prazne kupovine na berzi.Reč je o berzanskim opkladama na pad kurseva akcija i državnih obveznica.

Zli špekulanti

Međutim, da bi takav potez bio efikasan neophodan je globalni sporazum ili, u najmanju ruku, sporazum na nivou EU. Ovako se stiče utisak da se kancelarka Angela Merkel rukovodila pre svega unutrašnjim političkim interesima. Bio joj je potreban dokaz odlučnosti nakon optužbi za oklevanje. Dakle, u pitanju je čista politika simbola.

Uopšte je u Evropi postalo moderno da se za krizu optužuju prvenstveno zli špekulanti. Oni svakako nose deo odgovornosti i izazivaju velika kolebanja na tržištima. Ali isto tako je tačno da protiv solidne privrede ne mogu ništa.


Političarima je udobno da pripisuju krivicu nekim anonimnim snagama, jer tako skreću pažnju sa sopstvenih grešaka u budžetskoj politici.
Naime, činjenica je da su gotovo sve zemlje evrozone dugo živele preko mogućnosti. Vlade, bilo desne ili leve, zazirale su od toga da biračima saopšte neprijatnu istinu. Berlinska koalicija je do nedavno čak pričala o smanivanju poreza. U Nemačkoj je, istina, budžetski deficit srazmerno mali, ali je zato utoliko veći ukupan državni dug. Dakle, nema nikakvog razloga za nadmenost.

Konsolidacija u prvom planu

Zato je dobro što sada ministri finansija ponovo u prvi plan stavljaju konsolidaciju (budžeta). I tu nemačka vlada otežava ionako težak konsenzus, jer sada pominje promene (lisabonskog) ugovora, odnosno kažnjavanje grešnika. Svakako da više nema mesta za pogrešnu velikodušnost i to države lake ruke duguju poreskim platišama u disciplinovanim zemljama. Neophodno je znatno poboljšati i kontrolu i usklađivanje finansijske i ekonomske politike. Ali ako se ima u vidu koliko su trajali pregovori oko lisabonskog ugovora onda bi najbolje bilo držati prste što dalje od njega i zaboraviti na temu „promene“. Ko otvori to bure može da očekuje samo sporove.

Najzad, postavlja se pitanje šta se želi postići scenarijima o smaku sveta. Ako je sve to tačno zašto vlade nisu ranije reagovale? A ako nije tačno moglo bi postati proročanstvo koje se ostvaruje samo od sebe.

Autori: Kristijan Haselbah / Nenad Briski
Odg. urednik: Ivan Đerković



Izvor: Deutsche Welle

 

[X1Y1Z1]

Whatever Germany does, the euro as we know it is dead


Whatever Germany does, the euro as we know it is dead - Telegraph

 

[sendi]

Merkel: Evro je u opasnosti!

„Egzistencijalna kriza i za Nemačku i za Evropu“, tako kancelarka Angela Merkel opisuje krizu u kojoj se našao evro. Ona je danas pred Bundestagom podržala plan za spas evropske valute…


Plan koji se našao na dnevnom redu diskusije u Bundestagu podrazumeva 750 milijardi evra u fondu za spasavanje posrnulih zemalja-članica evro-zone. Diskusiju je čitanjem vladine izjave o krizi i budućim mehanizmima prevencije praktično otvorila kancelarka i predsednica Hrišćansko-demokratske unije, Angela Merkel koja je rekla da je „evro u opasnosti“.

„Ukoliko tu opasnost ne otklonimo, posledice po Evropu biće nesagledive“, naglasila je kancelarka, i dodala: „Ukoliko evro propadne, propašće i Evropa“.

Nema automatizma pri dodeli kredita

Ranije dogovoreni paket za spas evra predviđa 750 milijardi evra kao moguću pomoć zemljama koje se nađu na rubu bankrota, kao što je to bio slučaj sa Grčkom. Nemačka bi tokom naredne tri godine mogla da u taj paket uplati 148 milijardi evra. Kancelarka je podsetila da pri isplati novca iz tog paketa, niko neće zaobići Bundestag, kao i da nema nikakvog automatizma pri dodeli kredita. Ona je zemljama Evropske unije poručila da učine sve kako bi konsolidovale svoje budžete i rekla da te države moraju da se bez ikakvog ulepšavanja suoče sa svojim slabostima.




Kancelarka je prenela i da će se na globalnom planu založiti za oporezivanje transakcija u finansijskoj branši, koju smatra odgovornom za krizu – zbog toga ona smatra da ta branša treba da preuzme deo troškova rešavanja krize.

„Ako tu ne globalnom planu ne postignemo saglasnost, za šta neće biti kriva Nemačka, onda ćemo u Evropi povesti diskusiju o tome kako da regulišemo doprinos finansijske branše tako da ljudi osete bar malo pravde“, rekla je Angela Merkel.

Glasanje u Bundestagu u petak

Zahtev za učešćem finansijskih tržišta u rešavanju krize podvukla je i Birgit Homburger, šefica poslaničkog kluba Stranke slobodnih demokrata, koalicionog partnera CDU. „Želimo delotvornije sankcije za neodgovorno finansijsko ponašanje, od ukidanja prava glasa do uvođenja stečajnog postupka za države, kako bi pravovremeno mogla da se aktivira pomoć“, rekla je Birgit Homburger.

Paket pomoći ne odobrava stranka Levice, koaj se, međutim, zalaže za uvođenje poreza na finansijske transakcije. „Kada pogledamo situaciju u Grčkoj, onda vidimo kako će se narednih meseci razvijati stvari i u Portugalu, Španiji, Italiji, Francuskoj pa i Nemačkoj. Zato mi, kao dobri Evropljani, kažemo: solidarnost sa tim zemljama jeste i solidarnost sa zaposlenima, penzionerima i nezaposlenima ovde kod nas, u Saveznoj Republici Nemačkoj“, rekla je predsednica Levice Gezine Leč.

Socijaldemokrate (SPD) se slažu sa predviđenim merama, ali uz dosta gunđanja, pre svega zato što te mere nisu pokrenute na vreme, dok Zeleni traže još preciznijih informacija do konačne odluke. O nemačkom udelu u paketu od 750 milijardi će se u Bundestagu glasati u petak.

sb/idj/agencije


Izvor: Deutsche Welle

 

[X1Y1Z1]

Richard Russell predvidja veliki pad berze-predlaze prodaju svih deonica i pise da se nece prepoznati Amerika na kraju godine...





Dow Theorist Richard Russell: Sell Everything, You Won't Recognize America By The End Of The Year

Read more: Dow Theorist Richard Russell: Sell Everything, You Won't Recognize America By The End Of The Year
​

 

[sendi]

Evru preti opasnost iz politickih a ne ekonomskih razloga

Evru preti opasnost iz politickih a ne ekonomskih razloga

Monetarna unija je bila i ostala podjednako politički koliko i ekonomski projekt, a evru preti opasnost ne iz ekonomskih, već iz političkih razloga, ocenjuje danas britanski list Fajnenšel Tajms.

Podrška monetarnoj uniji mora se obezbediti novom političkom akcijom, što zahteva stepen državničkog ponašanja kakav evropski lideri još nikada do sada nisu pokazali, piše ovaj list u uvodnom članku, a prenosi Bi Bi Si.

Za izlečenje evra neophodna je nova politička volja. Zajednička evropska valuta još nije na ivici raspada, ali da bi se zaustavila dalja erozija političke podrške evru, neophodno je da se povuku snažniji politički potezi. Uz to, nastavlja list, neophodno je da se donese novi pakt o rastu i stabilnosti, koji, za razliku od postojećeg, mora da se sprovodi.
Zemljama koje prekrše njegova pravila moraju se uskratiti evropski fondovi i suspendovati pravo glasa u evrozoni, predlaže autor redakcijskog komentara u Fajnenšel Tajmsu.

Londonski "Gardijan", povodom mera štednje koje je najavio britanski ministar finansija, kao prvi korak u pokušaju smanjivanja ogromnog državnog duga, prenosi mišljenje kritičara da je to samo uvod u još daleko drastičnije poteze i da nova koaliciona vlada takvom politikom preuzima veliki rizik.

S obzirom da je britansko izvozno tržište u krizi i da u zemlji raste nezaposlenost, svaki znak da bi kresanje potrošnje moglo Britaniju da gurne u novu recesiju preti da izazove upravo suprotnu reakciju finansijskih tržišta od one koje ministar finansija želi da postigne, ocenjuje ovaj list.

Izvor: Srbija.Net

 

[X1Y1Z1]

Grcka ide u bankrot-evro ce nastaviti da pada-kriza evra rusi dinar..

Germany's push for an orderly insolvency process for indebted euro zone states suggests Berlin is assuming the worst: that one of its peers — most likely Greece — will default on its debt repayments.

 

[sendi]

Evro se izvukao ovoga puta

Evro se izvukao ovoga puta


Zvaničnici Evropske unije tvrde da evropska valuta više nije u opasnosti. Ipak, upozoravaju da će u budućnosti mnogo više pažnje morati da se posveti stabilnosti evra. Kriza je, kažu, bila malo medijski napumpana.


Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej i komesar za finansije Oli Ren smatraju da više nema neposredne opasnosti po evro. Međutim, o tome kako dalje, zaključke bi trebalo donositi imajući u vidu greške iz prošlosti. Van Rompej tako smatra da nisu samo ublaženi kriterijumi Pakta stabilnosti o zaduživanju i deficitu, nego i da se nije vodilo računa o razlikama u stepenu konkurentnosti pojedinih zemalja:

„Ta neravnoteža poseban je problem za članice evrozone. One mogu da prikrivaju problem dok ne bude prekasno, ali onda više ne mogu da devalviraju nacionalnu valutu, jer je to evro. Za mnoge je članstvo u evrozoni bilo kao pilula za spavanje – zaboravili su na moć tržišta“, rekao je Van Rompej.

Sreća u nesreći: kriza podstiče reforme

Oli Ren u krizi vidi podsticaj za reforme, ali i upozorava da što brži bude oporavak, to će se manje insistirati na njima: „Ukoliko zanemarimo reforme rezultat će biti slabiji privredni oporavak, čak i izgubljena decenija. Na taj način naši potencijali ostaće trajno na nižem nivou od onog pre krize“, rekao je Ren.



Ren smatra da bi trebalo ulagati pre svega u obrazovanje, sektor usluga i ekološko restruktuiranje privrede. Ukoliko bi to bile sprovedene neophodne reforme u ovoj deceniji bilo bi otvoreno deset miliona novih radnih mesta, privredni rast bio bi oko dva procenta godišnje.

Prema Renovom mišljenju, mnogi mediji i političari suviše su dramatizovali krizu. Istovremeno, Van Rompej kritikuje političare što nisu dovoljno objasnili javnosti šta se dešava: „Niko nije običnim ljudima objasnio da uvođenje zajedničke valute ne donosi samo olakšice prilikom putovanja i u poslovanju. Danas ljudi vide da zajednička valuta utiče na njihove penzije, ušteđevine, radna mesta i to boli“, rekao je van Rompej.

Autori: Kristof Haselbah / Nenad Briski
Odg. urednik: Nemanja Rujević


Izvor: Deutsche Welle