Pametno postavljanje ciljeva

[Hermes]

Pametno postavljanje ciljeva


Opšte je poznato da je postavljanje ciljeva vodič kroz život. Svako od nas sebi postavlja neke ciljeve, od momenta kada ujutro ustanemo (kratkoročni) do onih koji nas vode kroz ceo život (dugoročni). Postavljanje ciljeva zato i jeste najteži posao. Ono što bi trebalo da bude prioritetno kod postavljanja ciljeva jeste da ciljevi budu pametni tj. na engleskom SMART.
S - (specific) specifično, konkretno, prepoznatljivo, jasno, razumljivo,
M - (measurable) merljiv rezultat, može se proveriti je li i u kom stepenu ostvaren
A - (achievable) ambiciozan, ostvarljiv s raspoloživim resursima u određenom vremenu
R - (resource bond) realan, računa na realno raspoložive resurse
T - (time constrained) ima definisano konačno vreme za ostvarenje
Dakle cilj mora biti jasan, merljiv, dostižan, izazovan i vremenski određen.
S - specifičan
Cilj treba da bude specifično određen, jasno definisan i potpuno shvatljiv. Pri postavljanju ovakvog cilja treba da odgovorite na pitanja Kako? Zašto? i Šta? Na ovaj način će biti precizirano šta želite da postignete, na koji način to planirate da uradite i koji je vaš motiv. Ukoliko ovaj plan zahteva više ljudi, treba precizno definisati i ko su ti ljudi i koji su njihovi zadaci (i eventualno lokacija gde će se cilj izvršiti).
M - merljiv
Ukoliko budete u stanju da merite rezultate svog rada tada ćete moći i da realizujete svoje ciljeve. Kada odredite cilj, odredite i kriterijum po kome ćete znati da li i kako ide ostvarenje tog cilja.
Na primer, ako se postavi za cilj da prodaja bude dobra, šta to znači? Kako ćemo na kraju meseca znati da li smo ostvarili cilj tj. da li je prodaja bila dovoljno dobra ili ne? Koja je mera? Pogotovo ako se cilj odnosi na tim, ako cilj nije merljiv onda svako ima slobodu tumačenja šta je kome dobro tj. da li je prodaja bila dobra ili ne. U ovakvim situacijama je potrebno da se definiše cilj koji će odgovoriti na pitanje - koliko? Npr. cilj je da se ostvari prodaja 10 artikala neke vrste po jednom mesecu).
A - ambiciozan
Cilj koji sebi postavite treba da bude ambiciozan, ali u granicama vaših mogućnosti. Bolje je postaviti sebi jedan stepenik kao prepreku nego tri odjednom, ako znate da tri sigurno nećete moći da ostvarite. Za ovaj segment planiranja cilja je važno da budete fleksibilni tj. da ga, ukoliko bude prostora i mogućnosti, širite po potrebi i ostvarljivosti (npr. da ga nakon nekog vremena revidirate i povećate ako osetite da možete više). Ali ciljevi ipak ne mogu biti definisani kao nešto što je ostvarivo samo po sebi, bez mnogo truda jer onda ciljevi nisu motivišući i ne doprinose razvoju. Ciljevi ipak moraju biti ambiciozni i zahtevati dodatni trud.
R - realan
Realan cilj u ovoj situaciji znači da imate volje i mogućnosti da nešto ostvarite. Ali ne dajte se zavarati - to ne znači da cilj treba da bude lak za ostvarivanje, nego samo da ga je moguće ostvariti. Motivacija igra veliku ulogu i ona uglavnom definiše visinu zadatog cilja. Ali i tu moramo biti oprezni jer za previsoke ciljeve nećemo imati dovoljno "snage" kako bismo ih ostvarili. Kako biste postavili realan cilj zapitajte se da li ste ikad ostvarili nešto slično i da li ste u stanju to sada da uradite. Ključna reč je da ste sposobni i u stanju da izvršite zadati cilj.
T - tempiran
Postavite vremenski rok do kada ćete moći da ostvarite svoj cilj. Morate biti upoznati sa svojim mogućnostima jer ukoliko pocenite ili precenite sebe, ostvarenje vašeg cilja pada u vodu. Dakle, nije dobro da date sebi previše vremena jer će se vaš cilj izgubiti u moru nekih drugih obaveza, ali ni premalo vremena nije rešenje jer ga tada nećete uspeti ostvariti.

 

[Hermes]

Dobro definisanje i zapisivanje ciljeva

Dobro definisanje i zapisivanje ciljeva


Ciljevi su krajnje tačke prema kojima su usmerene naše aktivnosti, oni su naše zvezde vodilje. Ipak, ciljevi kojih svako od nas ima u velikom broju, često budu neispunjeni. Ako želite da jednostavno i brzo ispunite ciljeve, da ispunjavate i najteže i najduže zadatke i da ih lako pratite, preporučujemo vam, osim njihovog pametnog osmišljavanja, da podelite ciljeve na što manje delove (koje je lakše izvršavati i kontrolisati) i da ih, pre svega - zapisujete.
Zapisivanjem ciljeva ćete postići to da sve što biste želeli da ostvarite ne izgubite iz vida. Takođe, pokazalo se da ljudi koji zapisuju svoje ciljeve, u većoj meri ih i ostvaruju i uspešniji su u tome. Naime, osim što zapisivanje otežava da zaboravite koji su vam ciljevi, ono vam pomaže i da ih bolje shvatite jer, da biste zapisali i razložili cilj na njegove činioce, potrebno je prvo da promislite o njemu i da ga dobro definišete. A nakon što ste postavili ciljeve (možete da ih definišete za sve oblasti svog života - poslovni ciljevi, emotivni, porodični, društveni...), to što su zapisani omogućava vam da im se stalno vraćate s vremena na vreme, iščitavate ih i podsećate se. Ponavljanje je majka znanja, zar ne? U tom smislu, zapisivanje vam olakšava da ne izgubite fokus i da se stalno samomotivišete podsećajući se na ono što želite da ostvarite i aktivnosti koje je u tu svrhu potrebno preduzeti. Zbog toga je dobro i da vam ciljevi budu zapisani negde gde su vam pri ruci ili u videokrugu, kako ne biste zaboravili na njih. Ako oni postanu samo prašnjavi papir u nekoj fioci ili nikada otvoreni fajl na računaru, onda verovatno ništa niste uradili..
Narednih nekoliko saveta će vam pomoći da ostanete fokusirani i istrajni u ostvarivanju ciljeva. Ključna reč je - zapišite ih!
Vremenski raspon ciljeva. Prvo je bitno podeliti ciljeve na kratkoročne, srednjoročne i dugoročne. Iz poslovnog aspekta, kratkoročni ciljevi su trajanja do godinu dana, srednjoročni od godinu do pet godina a dugoročni preko pet godina. Međutim, ako se radi o vašim privatnim ciljevima, ta podela može biti sasvim drugačija. U svakom slučaju, konkretizujte plan realizacije prema vremenskom zahtevu cilja, pa prema tome u principu vremenski prioritet imaju kratkoročni, zatim srednjeročni i potom dugoročni ciljevi koji vam ostavljaju najviše vremena za realizaciju.
Podela ciljeva na manje delove. Za veliki broj ljudi važi pravilo - ukoliko nismo u mogućnosti da odmah ostvarimo neki od svojih ciljeva ili nam deluju teški i složeni, odlagaćemo ih često koliko god je to moguće. Da bi se to izbeglo, neophodno je da sve svoje kopleksne, srednjoročne i pogotovo dugoročne ciljeve, izdelimo na manje kratkoročnih ciljeva i tako ih blagovremeno ostvarujemo, korak po korak. Kompleksne ciljeve je, takođe, potrebno deliti čak iako su oni kratkoročni, jer mogu biti dovoljno kompleksni da ih nije moguće rešiti u jednom koraku.
Posle razlaganja cilja na manje i „ostvarljivije" delove, izložite plan aktivnosti sa odgovornostima i vremenskim ograničenjima. Izdefinišite ključne tačke u procesu ostvarivanja cilja i pokušajte predvideti eventualne probleme. Ukoliko na primer, morate pročitati knjigu od tristotine strana, napravite plan tako da vam je zadati cilj da dnevno čitate po, recimo, trideset stranica. Tako ćete dugoročni cilj da pročitate tristotine strana pretvoriti u deset kratkoročnih tj. trideset strana dnevno.
Postavljanje prioriteta - Ukoliko imamo više ciljeva koji se vremenski preklapaju, treba da napravimo prioritete među ciljevima i da ih prema tim prioritetima rešavamo. Ukoliko to ne učinimo, znači da nam je sve podjednako važno i na taj način se otvara mogućnost da zanemarimo i ono što nam je od velikog značaja. Prioritete, koji smo sebi postavili, u zavisnosti od drugih činilaca možemo revidirati, pa ne treba da se pribojavamo da su oni permanentno postavljeni.
Pišite uvek u prvom licu jednine. Razlog tome je personalizacija i prisvajanje cilja, ovo će vam pomoći da ciljeve zaista doživite kao svoje i da se na njih redovno podsećate, a time su manje šanse da ćete od njih odustati. Npr. "do sledeće srede moram pročitati izveštaje koji su mi dati", umesto, „pročitati izveštaj do srede".
Pišite u sadašnjem vremenu - ova stavka služi da ciljeve shvatite kao realnije i dostižnije, ma koliko oni daleki bili. Psihosomatski efekat približavanja nečega što nam je možda daleko, podstiče da razvijamo svest o tom cilju kao o nečemu što je moguće i dohvatljivo, a ne nešto što će se dogoditi „jednom...nekad". Na primer cilj za sledeću nedelju može biti „održala sam sastanak sa... i dogovorili smo saradnju u pogledu...", umesto „održati sastanak sa... i dogovoriti saradnju u pogledu..."
Čitajte svoje ciljeve stalno i iznova, čak i ako mislite da ih već znate napamet. Ovo će vam omogućiti da svoj tok misli uključite u što aktivniji tok izvršavanja zadatog. Samim tim će i vaša podsvest raditi za vas čak i kada niste potpuno posvećeni ovom zadatku, a ponavljanje će vam pomoći da to nikada ne izgubite iz vida. Ukoliko sami sebe u trenucima slabosti budete podsetili na to koliko su vam oni važni, njihovo ponavljanje će postići efekat ojačavanja volje i želje da se on zaista ispuni.