- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Ovo je bila godina krize evra
Proroci su ove godine mnogo toga promašili-Grčka nije napustila evrozonu, evro nije propao, a nijedan od ta dva scenarija se verovatno neće ostvariti ni u 2013.
Možemo to obrtati i okretati do mile volje, ali ekonomski gledano i 2012. će ući u istoriju kao još jedna godina krize evra. Bilo je i drugih problema: Grčka, Dojče bank, Šleker, ...
U slučaju Grčke na početku je bilo napretka: u martu se preko 85 posto privatnih zajmodavaca, kao što su banke, osiguravajuća društva i fondovi izjasnilo za otpis duga. Odrekli su se više od polovine nominalne vrednosti svojih grčkih obveznica. Iza ovog naizgled velikodušnog gesta krio se strah da će u slučaju iznenadne insolventnosti grčke države izgubiti sve.
Svoje olakšanje nakon tog poteza izrazio je i grčki ministar finansija Evangelos Venizelos:
"Veoma je važno što smo danas smanjili naš dug. Rešili smo se tereta od preko 100 milijardi evra. To je polovina naše ekonomskog učinka. Toliko smo dugovali budućim generacijama.“
Atinski mediji tih dana pišu: oprošten je najveći dug u istoriji. A atinska berza ponovno je mogla da posluje bez nervoze. U skladu sa tim, reakcije u Nemačkoj bile su optimistične.
U otpisu duga učestvovale su skoro sve banke i institucije koje su kupile grčke državne obveznice. Time je otvoren put i drugom paketu pomoći Grčkoj u visini od 130 milijardi evra koji je Evropska unija odobrila u martu.
Ministri finansija evrozone u martu su takođe odlučili i da povećaju fond za spas evra ESMa sa planiranih 500 na oko 800 milijardi evra.
Ali, izjalovila su se očekivanja da je došlo vreme za oporavak Grčke, pa makar i sporim tempom. Zbog drastičnih mera štednje ekonomski učinak zemlje i dalje se smanjuje, a zaduženost po glavi stanovnika i dalje je visoka – uprkos otpisu duga.
Grci svaljuju krivicu na Aneglu Merkel
Iako većina Grka za mere štednje Evropske unije krivi nemačku kancelarku, Angela Merkel u oktobru je posetila Atinu. Tamo je izrazito pohvalno govorila o napretku koji je Grčka ostvarila u borbi protiv krize. Posle sastanka sa grčkim premijerom Antonisom Samarasom Merkel je izjavila:
"Danas sam ovamo došla potpuno svesna da je razdoblje koje Grčka proživljava pre svega teško za njene stanovnike, da mnogi ljudi pate i da im se uzima mnogo. Zato želim da kažem i da je prevaljen zaista veliki deo puta… Učinjeno je mnogo toga, ali još neke stvari tek treba učiniti. A Nemačka i Grčka će po tom pitanju intenzivno sarađivati.“
Ni danas niko ne može da kaže kada i kako će kriza biti prevladana, naročito jer uz Grčku, Irsku i Portugal u neprilike upadaju i druge članice evrozone. Uz Španiju i Italiju, pri diskusijama o krizi sve se češće spominje i Francuska.
Automobilska industrija
Višak kapaciteta, zatvaranja fabrike, mere štednje – kriza prodaje u 2012. godini snažno je pogodila proizvođače automobila. Upozorenja nije bilo, a broj novih registrovanih vozila pasće verovatno i sledeće godine.
"Čeka nas dugi sušni period, tri, četiri, pet godina jako loše prodaje. Zato treba prilagoditi kapacitete“, rekao je Ferdinand Dudenhefer, stručnjak za automobile sa Univerziteta Duizburg-Esen.
Smatra se da Evropa ima industriju s dve brzine: proizvođači automobila kao što su Fijat, Opel, Ford, Reno i Pežo-Citroen su svojim malim vozilima dosad bili uspešni pre svega u južnoevropskim zemljama. Budući da su tamošnja tržišta zbog krize doživela krah, ti su proizvođači pretrpeli gubitke. Najviše masovnih otpuštanja, čak i zatvaranja fabrika bilo je kod Francuza i kod Opela.
Nemački proizvođači automobila, Dajmler, Folksvagen, Audi ili Porše gubitke u Evropi su kompenzovali rekordnom prodajom u SAD i naprednijim zemljama u razvoju.
"Recimo, Folksvagen prodaje 30 posto svojih vozila u Kini. To pomaže da se gubici nadoknade. Zbog toga Nemci ni približno nisu pogođeni krizom kao Francuzi i Italijani.“
Međutim, ako kinesko tržište oslabi, iz bilo kog razloga, nemački proizvođači automobila pretrpeće velike gubitke.
Vozačima automobila u Nemačkoj posebno smetaju nezapamćene cene goriva. Prema podacima nemačkog autokluba ADAC-a pun rezervoar 2012. bio je najskuplji u istoriji. A prema procenama stručnjaka 2013. doneće nove rekorde.
Izlazak Fejsbuka na berzu, milijariditi član.
"U ime zaposlenih u Fejsbuku, želeo bih da svim ljudima koji koriste Fejsbuk i naše proizvode poručim samo ovo: hvala vam.“
Tim rečima osnivač Fejsbuka se zahvalio korisnicima svoje društvene mreže preko video linka iz Fejsbukovog sedišta u Silikonskog dolini. Povod za taj govor bio je izlazak Fejsbuka na berzu 18. maja. Međutim, još se nije znalo kako će ubuduće izgledati poslovni model te firme.
I tako je Fejsbuk zabrljao svoj izazak na berzu. Akcije su brzo gubile na vrednosti, pa sa 17,55 američkih dolara nisu vredele ni polovinu početne cene od 38 dolara. Mark Cukenberg je pao na Forbsovoj listi najbogatijih Amerikanaca sa 14. na 36. mesto. Njegovo virtuelno bogatstvo smanjilo se sa 17,5 na 9,4 milijardi dolara. Ipak, akcije su pred kraj godine blago oporavile.
Stručnjak za medije Osi Uršs smatra da je snaga Fejsbuka u sledećem:
"U Nemačkoj, kao i širom sveta Fejsbuk trenutno nema pravu konkurenciju. To je ono što bismo mogli nazvati drugom stranom efekta društvene mreže. Kad je jedna društvena mreža dovoljno velika, ljudima je besmisleno da koriste druge društvene mreže, ako su svi njihovi kontakti na jednoj zajedničkoj platformi. Stoga tu očigledno postoji tendencija monopolizacije, što se trenutno vidi na primeru Fejsbuka.“
Fejsbuk je u jesen dobio i milijarditog člana. Međutim, većina toj društvenoj mreži pristupa s pametnih telefona i tablet računara. Tako se reklame gotovo uopšte ne prikazuju i Fejsbuk na njima zarađuje znatno manje. Firma je zatim uvela novi format reklamiranja i objavila da je postigla i prve uspehe. Sada se oglasi prikazuju direktno u prenesenim porukama, dakle i na mobilnim uređajima.
Velika potražnja za tablet-računarima
S druge strane, uoči Božića porasla je prodaja tablet-računara. Sve više proizvođača u ponudi ima male mobilne kompjutere, a kraj trenda se ne nazire.
"Ovo tržište zapravo je nastalo nakon uspjeha Ajpeda. Tablet računari su i ranije postojali, ali s uspehom Ajpeda na tržište su ih izbacili i Amazon i Gugl pa sada svako želi da učesvuje u tom tržištu. Zbog toga smo tek na početku…“
Tim rečima Aleksander Špier iz kompjuterskog časopisa "c't" opisao je trenutnu pomamu za tablet računarima.
Godina 2011. bila je jako loša. Evropska centralna banka je pomogla time što je u osnovi stabilizovala evrozonu i ulagačima – posebno međunarodnim – poručila: 'Na nas možete računati. Nećemo dopustiti da evro propadne.'“ Ovako je Henig Gebhardt, stručnjak za akcije u Dojče Bank, opisao uspeh vrednosnih papira. Dax se s rastom od oko 29 posto približava najvećem plusu od 2003. godine. Indeks srednje velikih preduzeća MDax od janura je porastao za čak 35 posto. Ovom poletu kraj se još ne nazire, mada, na umu valja imati da su tržišta akcija sklona velikim usponima i padovima.
"U osnovi smatram da će se okolnosti značajno poboljšati. Uspone i padove možemo očekivati i sledeće godine. Razvoj situacije u Španiji mogao bi dovesti do napetosti. Italija i Nemačka izlaze na izbore. Sa time se, nažalost, morate pomiriti ako imate posla sa akcijama. Ali, veći rizik donosi i veću zaradu.“
Evro preživeo 2012, ali još neće ozdraviti
Vilijam Bajter iz bankarske grupacije "Sitigrup" revidirao je naniže šanse da Grčka napusti zonu evra na 60 sa 90 odsto, dok je bonitetna agencija "Standard end Purs" podigla rejting te zemlje za čak šest stepeni na B-.
Ipak, pesimisti nisu toliko precenili evropske probleme, koliko su potcenili političku volju da se spreči raspad evrozone, iako ta volja nije dovoljna da bi se ispravile strukturne nepravilnosti u brojnim zemljama.
Mastrihtskim ugovorom Evropske unije formirana je zajednička evropska valuta. Planirano je da svaka država bude odgovorna za sopstveni budžet i ekonomsku politiku, uz pravila (često ignorisana) koja bi ih sprečavala da nagomilaju prevelike dugove, navodi londonski Ekonomist.
Kada je formirana monetarna unija, nisu bili planirani paketi pomoći za pojedinačne zemlje, ali je čišćenje fiskalnog nereda ipak postalo kolektivni zadatak, a rešenje problema se još ne nazire.
Problemi u Španiji i Italiji takođe su pokrenuli podelu odgovornosti i rizika u vezi sa bankama. Svega šest meseci nakon što su lideri evrozone obećali da će prekinuti "začarani krug" između banaka i država, ministri finansija odobrili su zakonski okvir za uspostavljanje jedinstvene bankarske supervizije u monetarnoj uniji. Kada supervizija bude pokrenuta, ESM će moći direktno da dokapitalizuje posrnule banke.
Sve pomenute mere predstavljaju korake u dobrom smeru, ali postoji opasnost od uljuljkavanja. Obećanja ECB još nisu testirana. Hoće li Španija zatražiti pomoć? Hoće li se Nemačka složiti sa tim? Postoji li skrivena granica do koje može ići intervencija ECB? Sve su to, zasad, pitanja bez odgovora, piše londonski list.
Ukoliko se privredni rast ne oporavi, budžetski deficiti biće sve veći, dužnički teret će rasti, a banke će ostati ranjive. Dugotrajna recesija i visoke stope nezaposlenosti takođe bude strahovanja od političkih nemira. Grčka je po tom pitanju uvek "minsko polje", a neizvesnost se vratila i u Italiju, gde je premijer Mario Monti najavio povlačenje, a bivši lider Silvio Berluskoni povratak na javnu scenu.
Pored toga, sudbina evra zavisiće od odluka zemalja koje najviše novca prilažu u zajedničku kasu, pre svega Nemačke. Kancelarka Angela Merkel oprezna je oko davanja nemačkog novca, uoči izbora u toj zemlji, zakazanih za jesen 2013.
Na vrhuncu krize, lideri Unije smatrali su da je neophodno pronaći dugoročnu viziju da bi se umirila tržišta. Sada, kada je pritisak manji, vizija je takođe nestala. "Ona nije mrtva, već je u hibernaciji", rekao je finski ministar za evropska pitanja Aleksander Stub, dodajući, međutim, da ideja o značajnijoj izmeni osnivačkih ugovora EU sve više gubi podršku.
U bliskoj budućnosti, evrozona će biti zasnovana više na modifikovanom Mastrihtskom ugovoru, sa strožim pravilima i aktivnijom centralnom bankom, nego na istinskom fiskalnom federalizmu.
To je možda dovoljno da evro preživi, ali ne i da napreduje. U najboljem slučaju, oporavak perifernih zemalja zone evra biće spor, čak i ako one pokrenu ozbiljne reforme. U najgorem slučaju, nedostatak dugoročnog plana podstaći će tržišta da evro gurnu nazad u ralje finansijskog pakla, zaključuje "Ekonomist".
Izvor:
B92.net
Proroci su ove godine mnogo toga promašili-Grčka nije napustila evrozonu, evro nije propao, a nijedan od ta dva scenarija se verovatno neće ostvariti ni u 2013.
Možemo to obrtati i okretati do mile volje, ali ekonomski gledano i 2012. će ući u istoriju kao još jedna godina krize evra. Bilo je i drugih problema: Grčka, Dojče bank, Šleker, ...
U slučaju Grčke na početku je bilo napretka: u martu se preko 85 posto privatnih zajmodavaca, kao što su banke, osiguravajuća društva i fondovi izjasnilo za otpis duga. Odrekli su se više od polovine nominalne vrednosti svojih grčkih obveznica. Iza ovog naizgled velikodušnog gesta krio se strah da će u slučaju iznenadne insolventnosti grčke države izgubiti sve.
Svoje olakšanje nakon tog poteza izrazio je i grčki ministar finansija Evangelos Venizelos:
"Veoma je važno što smo danas smanjili naš dug. Rešili smo se tereta od preko 100 milijardi evra. To je polovina naše ekonomskog učinka. Toliko smo dugovali budućim generacijama.“
Atinski mediji tih dana pišu: oprošten je najveći dug u istoriji. A atinska berza ponovno je mogla da posluje bez nervoze. U skladu sa tim, reakcije u Nemačkoj bile su optimistične.
U otpisu duga učestvovale su skoro sve banke i institucije koje su kupile grčke državne obveznice. Time je otvoren put i drugom paketu pomoći Grčkoj u visini od 130 milijardi evra koji je Evropska unija odobrila u martu.
Ministri finansija evrozone u martu su takođe odlučili i da povećaju fond za spas evra ESMa sa planiranih 500 na oko 800 milijardi evra.
Ali, izjalovila su se očekivanja da je došlo vreme za oporavak Grčke, pa makar i sporim tempom. Zbog drastičnih mera štednje ekonomski učinak zemlje i dalje se smanjuje, a zaduženost po glavi stanovnika i dalje je visoka – uprkos otpisu duga.
Grci svaljuju krivicu na Aneglu Merkel
Iako većina Grka za mere štednje Evropske unije krivi nemačku kancelarku, Angela Merkel u oktobru je posetila Atinu. Tamo je izrazito pohvalno govorila o napretku koji je Grčka ostvarila u borbi protiv krize. Posle sastanka sa grčkim premijerom Antonisom Samarasom Merkel je izjavila:
"Danas sam ovamo došla potpuno svesna da je razdoblje koje Grčka proživljava pre svega teško za njene stanovnike, da mnogi ljudi pate i da im se uzima mnogo. Zato želim da kažem i da je prevaljen zaista veliki deo puta… Učinjeno je mnogo toga, ali još neke stvari tek treba učiniti. A Nemačka i Grčka će po tom pitanju intenzivno sarađivati.“
Ni danas niko ne može da kaže kada i kako će kriza biti prevladana, naročito jer uz Grčku, Irsku i Portugal u neprilike upadaju i druge članice evrozone. Uz Španiju i Italiju, pri diskusijama o krizi sve se češće spominje i Francuska.
Automobilska industrija
Višak kapaciteta, zatvaranja fabrike, mere štednje – kriza prodaje u 2012. godini snažno je pogodila proizvođače automobila. Upozorenja nije bilo, a broj novih registrovanih vozila pasće verovatno i sledeće godine.
"Čeka nas dugi sušni period, tri, četiri, pet godina jako loše prodaje. Zato treba prilagoditi kapacitete“, rekao je Ferdinand Dudenhefer, stručnjak za automobile sa Univerziteta Duizburg-Esen.
Smatra se da Evropa ima industriju s dve brzine: proizvođači automobila kao što su Fijat, Opel, Ford, Reno i Pežo-Citroen su svojim malim vozilima dosad bili uspešni pre svega u južnoevropskim zemljama. Budući da su tamošnja tržišta zbog krize doživela krah, ti su proizvođači pretrpeli gubitke. Najviše masovnih otpuštanja, čak i zatvaranja fabrika bilo je kod Francuza i kod Opela.
Nemački proizvođači automobila, Dajmler, Folksvagen, Audi ili Porše gubitke u Evropi su kompenzovali rekordnom prodajom u SAD i naprednijim zemljama u razvoju.
"Recimo, Folksvagen prodaje 30 posto svojih vozila u Kini. To pomaže da se gubici nadoknade. Zbog toga Nemci ni približno nisu pogođeni krizom kao Francuzi i Italijani.“
Međutim, ako kinesko tržište oslabi, iz bilo kog razloga, nemački proizvođači automobila pretrpeće velike gubitke.
Vozačima automobila u Nemačkoj posebno smetaju nezapamćene cene goriva. Prema podacima nemačkog autokluba ADAC-a pun rezervoar 2012. bio je najskuplji u istoriji. A prema procenama stručnjaka 2013. doneće nove rekorde.
Izlazak Fejsbuka na berzu, milijariditi član.
"U ime zaposlenih u Fejsbuku, želeo bih da svim ljudima koji koriste Fejsbuk i naše proizvode poručim samo ovo: hvala vam.“
Tim rečima osnivač Fejsbuka se zahvalio korisnicima svoje društvene mreže preko video linka iz Fejsbukovog sedišta u Silikonskog dolini. Povod za taj govor bio je izlazak Fejsbuka na berzu 18. maja. Međutim, još se nije znalo kako će ubuduće izgledati poslovni model te firme.
I tako je Fejsbuk zabrljao svoj izazak na berzu. Akcije su brzo gubile na vrednosti, pa sa 17,55 američkih dolara nisu vredele ni polovinu početne cene od 38 dolara. Mark Cukenberg je pao na Forbsovoj listi najbogatijih Amerikanaca sa 14. na 36. mesto. Njegovo virtuelno bogatstvo smanjilo se sa 17,5 na 9,4 milijardi dolara. Ipak, akcije su pred kraj godine blago oporavile.
Stručnjak za medije Osi Uršs smatra da je snaga Fejsbuka u sledećem:
"U Nemačkoj, kao i širom sveta Fejsbuk trenutno nema pravu konkurenciju. To je ono što bismo mogli nazvati drugom stranom efekta društvene mreže. Kad je jedna društvena mreža dovoljno velika, ljudima je besmisleno da koriste druge društvene mreže, ako su svi njihovi kontakti na jednoj zajedničkoj platformi. Stoga tu očigledno postoji tendencija monopolizacije, što se trenutno vidi na primeru Fejsbuka.“
Fejsbuk je u jesen dobio i milijarditog člana. Međutim, većina toj društvenoj mreži pristupa s pametnih telefona i tablet računara. Tako se reklame gotovo uopšte ne prikazuju i Fejsbuk na njima zarađuje znatno manje. Firma je zatim uvela novi format reklamiranja i objavila da je postigla i prve uspehe. Sada se oglasi prikazuju direktno u prenesenim porukama, dakle i na mobilnim uređajima.
Velika potražnja za tablet-računarima
S druge strane, uoči Božića porasla je prodaja tablet-računara. Sve više proizvođača u ponudi ima male mobilne kompjutere, a kraj trenda se ne nazire.
"Ovo tržište zapravo je nastalo nakon uspjeha Ajpeda. Tablet računari su i ranije postojali, ali s uspehom Ajpeda na tržište su ih izbacili i Amazon i Gugl pa sada svako želi da učesvuje u tom tržištu. Zbog toga smo tek na početku…“
Tim rečima Aleksander Špier iz kompjuterskog časopisa "c't" opisao je trenutnu pomamu za tablet računarima.
Godina 2011. bila je jako loša. Evropska centralna banka je pomogla time što je u osnovi stabilizovala evrozonu i ulagačima – posebno međunarodnim – poručila: 'Na nas možete računati. Nećemo dopustiti da evro propadne.'“ Ovako je Henig Gebhardt, stručnjak za akcije u Dojče Bank, opisao uspeh vrednosnih papira. Dax se s rastom od oko 29 posto približava najvećem plusu od 2003. godine. Indeks srednje velikih preduzeća MDax od janura je porastao za čak 35 posto. Ovom poletu kraj se još ne nazire, mada, na umu valja imati da su tržišta akcija sklona velikim usponima i padovima.
"U osnovi smatram da će se okolnosti značajno poboljšati. Uspone i padove možemo očekivati i sledeće godine. Razvoj situacije u Španiji mogao bi dovesti do napetosti. Italija i Nemačka izlaze na izbore. Sa time se, nažalost, morate pomiriti ako imate posla sa akcijama. Ali, veći rizik donosi i veću zaradu.“
Evro preživeo 2012, ali još neće ozdraviti
Vilijam Bajter iz bankarske grupacije "Sitigrup" revidirao je naniže šanse da Grčka napusti zonu evra na 60 sa 90 odsto, dok je bonitetna agencija "Standard end Purs" podigla rejting te zemlje za čak šest stepeni na B-.
Ipak, pesimisti nisu toliko precenili evropske probleme, koliko su potcenili političku volju da se spreči raspad evrozone, iako ta volja nije dovoljna da bi se ispravile strukturne nepravilnosti u brojnim zemljama.
Mastrihtskim ugovorom Evropske unije formirana je zajednička evropska valuta. Planirano je da svaka država bude odgovorna za sopstveni budžet i ekonomsku politiku, uz pravila (često ignorisana) koja bi ih sprečavala da nagomilaju prevelike dugove, navodi londonski Ekonomist.
Kada je formirana monetarna unija, nisu bili planirani paketi pomoći za pojedinačne zemlje, ali je čišćenje fiskalnog nereda ipak postalo kolektivni zadatak, a rešenje problema se još ne nazire.
Problemi u Španiji i Italiji takođe su pokrenuli podelu odgovornosti i rizika u vezi sa bankama. Svega šest meseci nakon što su lideri evrozone obećali da će prekinuti "začarani krug" između banaka i država, ministri finansija odobrili su zakonski okvir za uspostavljanje jedinstvene bankarske supervizije u monetarnoj uniji. Kada supervizija bude pokrenuta, ESM će moći direktno da dokapitalizuje posrnule banke.
Sve pomenute mere predstavljaju korake u dobrom smeru, ali postoji opasnost od uljuljkavanja. Obećanja ECB još nisu testirana. Hoće li Španija zatražiti pomoć? Hoće li se Nemačka složiti sa tim? Postoji li skrivena granica do koje može ići intervencija ECB? Sve su to, zasad, pitanja bez odgovora, piše londonski list.
Ukoliko se privredni rast ne oporavi, budžetski deficiti biće sve veći, dužnički teret će rasti, a banke će ostati ranjive. Dugotrajna recesija i visoke stope nezaposlenosti takođe bude strahovanja od političkih nemira. Grčka je po tom pitanju uvek "minsko polje", a neizvesnost se vratila i u Italiju, gde je premijer Mario Monti najavio povlačenje, a bivši lider Silvio Berluskoni povratak na javnu scenu.
Pored toga, sudbina evra zavisiće od odluka zemalja koje najviše novca prilažu u zajedničku kasu, pre svega Nemačke. Kancelarka Angela Merkel oprezna je oko davanja nemačkog novca, uoči izbora u toj zemlji, zakazanih za jesen 2013.
Na vrhuncu krize, lideri Unije smatrali su da je neophodno pronaći dugoročnu viziju da bi se umirila tržišta. Sada, kada je pritisak manji, vizija je takođe nestala. "Ona nije mrtva, već je u hibernaciji", rekao je finski ministar za evropska pitanja Aleksander Stub, dodajući, međutim, da ideja o značajnijoj izmeni osnivačkih ugovora EU sve više gubi podršku.
U bliskoj budućnosti, evrozona će biti zasnovana više na modifikovanom Mastrihtskom ugovoru, sa strožim pravilima i aktivnijom centralnom bankom, nego na istinskom fiskalnom federalizmu.
To je možda dovoljno da evro preživi, ali ne i da napreduje. U najboljem slučaju, oporavak perifernih zemalja zone evra biće spor, čak i ako one pokrenu ozbiljne reforme. U najgorem slučaju, nedostatak dugoročnog plana podstaći će tržišta da evro gurnu nazad u ralje finansijskog pakla, zaključuje "Ekonomist".
Izvor:
B92.net