ADMINISTRATOR
- Učlanjen(a)
- 11.10.2009
- Poruka
- 66.919
Rezultati ispitivanja ovarijalne rezerve se od strane pacijanata gledaju na dva načina, ili kao dobre ili kao loše vesti. Loše vesti su vezane za malu ovarijalnu rezervu i stoga ograničenu tj. malu mogućnost uspešne trudnoće. Suočeni sa ovakvim rezultatima parovi su često potpuno skrhani i mogu imati niz reakcija, od besa i depresije, preko poricanja do uobičajenih izraza bola i anticipiranog gubitka.
U ovakvim slučajevima korisno je provesti neko vreme u komunikaciji sa partnerom/kom istražujući sopstvene želje za roditeljstvom. Neka od pitanja koja se mogu postaviti su “Šta je najvažnije za nas kad pomislimo na porodicu? Da li je to šansa da pružamo ljubav i vođstvo ka odrastanju jednom ljudkom mladunčetu? Da li je važno i neophodno iskusiti trudnoću i porođaj? Da li je život bez dece realistična i valjana mogućnost?” Odgovarajući na ova i slična pitanja, par će biti u boljoj poziciji da razmišlja o opcijama. Mnogi parovi potraže pomoć licenciranog psihoterapeuta ili bračnog savetnika kako bi prošli kroz ovaj zahtevni period života što bezbolnije i kvalitetnije. Kakav god konačni ishod bio parovima je potrebno vreme prilagođavanja novim okolnostima.
Šta je ovarijalna rezerva (rezerva janika)?
Za razliku od muškaraca kod kojih se spermatozoidi stvaraju celog života, žene se rađaju sa svim svojim jajnim ćelijama koje samo sazrevaju i spremaju se za oplođenje tokom menstrualnih ciklusa. Ovarijalna rezerva se odnosi na trenutnu zalihu jajnih ćelija i stoga je povezana sa reproduktivnim potencijalom. Uopšteno se može tvrditi da što je veći broj preostalih jajnih ćelija veća je mogućnost koncepcije tj. oplodnje.
Iako očekujemo da jajnik stari na određeni način i u određenom vremenskom periodu, ima slučajeva kada se to ne događa na očekivani način. Stoga je ispitivanje ovarijalne rezerve osnovni deo ispitivanja fertilnosti u žena bilo kog uzrasta.
Metode za utvrđivanje ovarijalne rezerve
Starosna dob žene je pojedinačno najvažniji faktor za predviđanje reproduktivnog potencijala i često određuje način na koji će se sprovoditi lečenje bračne neplodnosti. Međutim, ipak ne možemo reći da je starosna dob dovoljan podatak. Stoga su naučnici razvili (i dalje razvijaju) rafiniranije metode za predviđanje terapijskog odgovora među parovima koji se leče od nepolodnosti. Neki od sofisticiranijih instrumenata su određivanje hormona FSH, LH, estradiola, inhibina-B i dr.
Treba reći da je lekar taj koji će odrediti koji se od ovih testova trebaju uraditi, a koji ne.
S druge strane, iako postoje ovi sofisticirani testovi za određivanje ovarijalne rezerve, mnogi nisu idealno specifični i senzitivni. Stoga se postavlja i pitanje tumačenja, jer se nova klinička iskustva i dalje prikupljaju.
Uticajstarosti ženenaovarijalnurezervu
Jajne ćelije sazrevaju u toku mentrulnih ciklusa. Što su jajnici stariji i jajne ćelije su slabijeg kvaliteta. Generalno možemo reći da starost jajnika odgovara hronološkoj starosti, mada to ne mora biti uvek tačno. Stoga je za kliničare veoma važno utvrditi ovarijalnu rezervu. To se naročito odnosi na žene starije od 35 godina.
Trudnoća i porođaj nisu uobičajeni u žena poodmakle dobi, dok je uticaj starosti oca izgleda od minimalnog značaja kada je plodnost u pitanju. Što je žena starija postoje veće šanse za sponatni pobačaj i hromozomske aberacije .To je činjenica koja je poznata od početaka ljudske istorije i istorije ženskog zdravlja. One su dakako danas i naučno potvrđene ali postoje odstupanja i specifičnosti i stoga je dob žene i dalje predmet istraživanja.
U jednoj od studija istraživana je i uspešnost intrauterine inseminacije u odnosu na starost žene i tu su najlošiji rezultati zapaženi kod žena starijih od 36 godina. Tako su na primer u jednoj studiji dobijeni sledeći rezultati: žene stare 37 i više godina imaju 9 % uspešnosti u in vitro oplodnji, u poređenju sa ženama mlađim od 30 godina koje imaju reazultat od 26%.
Takođe, podaci dobijeni iz rada sa parovima, kojima je jajna ćelija donirana od strane neke mlađe žene još jedan put pokazuju značaj starosne dobi žene koja je donirala jajnu ćeliju u odnosu na dob žene koja je primalac te oplođene jajne ćelije.
Metodezaprocenuovarijalnerezervesupodeljeneudvegrupe
asivnoidinamičkotestiranje. Cilj obe grupe je dobijanje informacija o kvalitetu i kvantitetu jajnih ćelija.Testiranje pasivne ovarijalne rezerve:
1. Merenje FSH i LH
Kada su kliničari započeli rad na veštačkoj oplodnji tj. IVF (in vitro fertilization) postalo je jasno da vrednosti FSH (folikulostimulišućeg hormona) u ranoj folikularnoj fazi imaju značajnu ulogu kao prediktori ishoda trudnoće. Uskoro je otkriveno da vrednosti FSH trećeg dana mogu biti vrlo uspešni u predviđanju odgovora na indukciju ovulacije i in vitro oplodnju.
Naime, kako žena stari FSH se povećava nebi li što bolje stimulisao jajnike na sazrevanje jajnih ćelija. Tačan mehanizam odgovoran za ovaj adaptacioni odgovor nije poznat.
Porast FSH u ranoj folikularnoj fazi ciklusa povezan je sa padom kvaliteta jajnih ćelija, a neki istraživači su ovaj porast povezali i sa povećanjem broja fetalnih anomalija. U stvari misli se da u nekih žena 5 godina posle početka porasta FSH u ranoj filokularnoj fazi nastupa menopauza.
Uprkos svemu teško je utvrditi apsolutne vrednosti za povećenje FSH koje bi davale apsolutnu sigurnost u procenu. No, ipak postoje preporuke za vrednosti FSH. U jednoj studiji je utvrđeno da žene sa vrednostima FSH merenog trećeg dana manjim od 15 mIU/ml imaju dvostruko veću šansu ostajanja u drugom stanju od žena čije vrednosti se kreću od 15-25 mIU/ml. Jedna studija je čak donela zaključak da mogućnost da žene ostanu gravidne sa vrednostima FSH većim od 20 mIU/ml rapidno opada.
Kako nivo FSH fluktuira tek neznatno od 2 do 5 dana ciklusa testiranje ne mora biti tačno trećeg dana. No, nivo FSH može da varira od ciklusa do ciklusa i zato ga treba pratiti kroz nekoliko meseci. Nalaz fluktuacija vredosti FSH su češće kod žena sa povišenim vrednostima i povezan je sa manjim kvalitetom jajnih ćelija, lošijim odgovorom na indukciju i in vitro oplodnju.
Preliminarna ispitivanja su ukazala na činjenicu da je situacija bolja ukoliko tokom lečenja dođe do nivelacije vrednosti FSH, što bi izraženo brojevima bilo oko 35 % uspeha kod pacijentkinja mlađih od 40 godina.
Pored vrednosti FSH značajne su i vrednosti LH (luteinizirajućeg hormona) mada manje jer je porast FSH veći i brži u odnosu na LH. Tako da je FSH bolji prediktor od samog LH. Ali ipak je utvrđen značaj odnosa FSH i LH .
2. Merenje estradiola
Isprva se smatralo da je estradiol (E2) specifičniji marker od FSH i LH. Nažalost pokazana je slaba veza izmedju E2 i odgovora jajnika na terapiju neplodnosti.
Naime evaluacija odnosa vrednosti E2 merenog trećeg dana nije pokazala nikakvu jasnu vezu između E2 i ishoda terapije. Merenje i E2 i FSH tokom trećeg dana je bolji prediktor jer je pokazano da je ishod terapije bolji kada su vrednosti E2 manje od 80 pg/mL, a pri normalnim vrednostima FSH.
Niske vrednosti E2 u kombinaciji sa normalnim vrednostima FSH povezane su sa boljim odgovorom na stimulaciju i većim brojem trudnoća.
Dok su suprotno visoke vrednosti E2 u tako ranoj fazi menstrualnog ciklusa ukazivale na neodgovarajući naprednu fazu razvoja folikula. To se može dogoditi kada jajnik stari ili kada su u jajniku zaostale folikularne ciste iz prethodnih ciklusa.
3. Merenjeprogesterona
U početku se mislilo da bi merenje P4 bilo dobro za skrining jajnika. Međutim pokazalo se da nema razlika u funkciji jajnika u odnosu na vrednosti E2 i P4. Ipak neki istraživači u našli da su visoke vrednosti P4 od 1,1 ng/mL nakon stimulacije klomifen citratom povezane sa kratkom folikularnom fazom, smanjenom ovarijalnom rezervom te smanjenom mogućnosti ostajanja u drugom stanju.
4. Merenje Inhibina B
Inhibin B je hormon jajnika koji inhibiše oslobađanje FSH i normalno je prisutan u žena koje imaju menstruaciju, dok ga nema kod žena u menopauzi.
Za ispravnu kliničku evaluaciju vrednosti Inhibina-B važno je znati koja je laboratorijska metoda korišćena jer se dobijene vrednosti razlikuju zavisno od metode.
Merenje Inhibina-B bi se moglo pokazati dobrim markerom ovarijalne rezerve jer fluktuira tokom menstrualnog ciklusa i značajno se smanjuje u žena posle 35 godine života.
Normalne vrednosti jos nisu čvrsto zadane ali su generalno istraživanja ukazala na lošije ishode u smislu smanjenog odgovora na terapiju neplodnosti i broja realizovanih trudnoća ukoliko su vrednosti inhibina B merene trećeg dana manje od 45 pg/mL u poređenju sa onim ženama kod kojih su vrednosti bile više.
5. Transvaginalni ultrazvuk
Jedna od metoda pasivne procene rezerve jajnika je primena trnasvaginalnog ultrazvuka. Naime, primenom ultrazvučnog aparat sa vaginalnom sondom moguće je izmeriti zapreminu tj. veličinu jajnika i broj folikula.
Istraživanja su pokazala da se veličina jajnika smanjuje starenjem bez obzira da li je žena rađala ili nije. Druga vrsta istraživanja je ukazala je na vezu između veličine jajnika i doze lekova potrebnih za stimulaciju jajnika.
Takođe, intravaginalni ultrazvuk se koristi i za predviđanje i detekciju sindroma hiperstimulisanog jajnika koji se ponekad javlja nakonstimulacije jajnika lekovima.
Teoretiše se da je veza veličine jajnika na početku terapije više povezana sa brojem folikula u jajniku pre tretmana nego sa brojem jajnih ćelija koje će sazreti tokom terapije.
Još uvek je stvar istraživanja da li su veličina jajnika ili broj folikula bolji prediktor ishoda terapije neplodnosti ali i da li je vrednost veličine jajnika pre terapije ili posle terapije u boljoj korelaciji sa procenom rezerve jajnika.
Dinamički testovi procene rezerve jajnika:
1. Test stimulacije klomifen citratom
Test stimulacije klomifen citratom je baziran na činjenici da se klomifen veže za estrogenske receptore u hipotalamusu i da navede hipotalamus da “misli” da nema dovoljno estrogen, te da počne da stimuliše hipofizu da luči više FSH, što bi trebalo da dovede do sazrevanja folikula.
Prvi korak je merenje vrednosti FSH i E2 trećeg dana ciklusa, nakon čega se od petog do devetog dana uzima klomifen. Desetog dana se ponovo mere FSH i E2. Generalno visoke vrednosti FSH destog dana nakon klomifena sugerišu malu reyervu jajnika.
Iz grupe žena koje imaju ovako loš rezultat po nekim istraživanjima samo 6% će ostvariti trudnoću, dok je nešto oko 50% žena sa dobrim rezultatima testa trudnoću realizovalo.
2. Test stimulacije agonistima gonadotropin-rilizing hormona
Agonist gonadotropin rilizing hormona prvo podiže nivo estradiola (E2), a potom značajno smanjuje vrednosti FSH i LH. Pacijentkinje sa većim porastom E2 imaju veće šanse za trudnoću. Postoje četiri moguće reakcije:
- Brzo povećanje E2, a zatim opadanje do četvrtog dana ciklusa
- Odloženi porast E2, i opadanje do šestog dana ciklusa
- Održavanje nivoa E2 povećanim
- Bez reakcije tj. promene vrednosti E2
Napomena:
Sve rezultate je potrebno procenjivati uz odgovarajući klinički pregled, koji podrazumeva temeljnu anamnezu i uvid u rezultate prijašnjih ispitivanja i/ili pokušaja lečenja.
IZVOR: neplodnost.wordpress.com