- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Otvaranje japanske vojne industrije
Izvor:
rts.rs
Manji vojni budžet Japana i vojno jačanje Kine naterali vladu u Tokiju da započne saradnju sa drugim zemljama u oblasti vojne industrije. Prvi korak promena propisa koji su do sada ograničavali saradnju japanskih odbrambenih firmi sa inostranim partnerima. Počeće i izvoz naoružanja i vojne opreme.
Posle višedecenijske stroge zabrane izvoza naoružanja i vojne opreme Japan se konačno odlučnije uključuje u međunarodnu tržišnu utakmicu i razvojne projekte u oblasti vojne industrije.
Nemogućnost izvoza naoružanja osim što je umanjivala potencijal japanskih preduzeća i države u ostvarenju profita u spoljnoj trgovini, imala je i finansijske reperkusije u smislu da proizvodnja vojne opreme isključivo za domaće potrebe znači manje porudžbine i veće troškove proizvodnje.
Tako je japanska država bila prisiljena da otkupljuje vojnu opremu od japanskih proizvođača i po duplo višim cenama od onih koje su mogle biti postignute da je proizvodnja bila masovnija, odnosno namenjena i inostranstvu.
Od ove godine, međutim, iako i dalje sa izvesnim ograničenjima, japanske firme imaju blagoslov vlade da se okrenu inostranstvu i pokušaju da prodaju svoje proizvode iz oblasti namenske industrije, te da kroz razmenu tehnologija i zajedničko istraživanje sa stranim institucijama unaprede svoje znanje i sposobnost izrade vojne opreme.
Fiskalna 2012. godina u Japanu je počela 1. aprila, a dve japanske firme "Šin Meiva" i "Kavasaki Hevi" su već objavile da su otvorile kancelariju u Indiji gde će nastojati da prodaju vojne hidroavione US-2 namenjene izviđanju i spasavanju na moru, što je prvi konkretni, samostalni pokušaj japanskih preduzeća iz oblasti vojne industrije da sklope ugovor u inostranstvu od kada je japanska vlada pred Novu godinu objavila popuštanje zabrana na izvoz naoružanja.
Sama vlada ne sedi skrštenih ruku pa je već objavljen sporazum o isporuci 12 patrolnih čamaca i brodova nosivosti 100, odnosno 1,000 tona filipinskoj mornarici koja učestvuje u napetom vojnopolitičkom gambitu sa Kinom i drugim državama oko toga ko poseduje suverenitet nad Spratli ostrvima u Južnom kineskom moru u čijim teritorijalnim vodama su pronađene ogromne zalihe nafte.
Takođe, japanski premijer Jošihiko Noda prošlog meseca je u zajedničkom obraćanju medijima sa engleskim premijerom Dejvidom Kameronom tokom svoje posete Velikoj Britaniji objavio odluku o tehnološkom povezivanju vojnih industrija dveju zemalja, što je prvo takvo partnerstvo od ublažavanja zabrane.
Smatra se i da će novo opredeljenje Japana za produbljivanje vojne saradnje sa inostranstvom omogućiti uključivanje japanskih firmi u tehnološki proces proizvodnje novog američkog lovca-bombardera F-35.
Ovo otvaranje Japana u oblasti vojne industrije, ocenjuju stručnjaci, prouzrokovano je višegodišnjim redukovanjem japanskog vojnog budžeta koji je sada skoro 40 odsto manji nego početkom devedesetih godina i potrebom da japanska preduzeća podignu kompetitivnost u uslovima rasta kineske vojne moći.
Teret istorije
Iako je pravi tehnološki gigant koji poseduje napredne tehnologije u oblasti elektronike, mašinske i avio industrije, proizvodnje raketa i satelita, Japan se do ove godine svesno uzdržavao od pokušaja da tehnologije koje imaju ili potencijalno mogu imati upotrebu u vojnoj industriji ponudi inostranim kupcima.
Poraz u Drugom svetskom ratu, osvešćenje koje je potom usledilo ali i intervencija okupacionih snaga SAD u kreiranju modernog posleratnog japanskog ustava, doveli su toga da se ova dalekoistočna država zvanično odrekne posedovanja vojske i korišćenja oružane sile u rešavanju međunarodnih sukoba.
Događaji na Korejskom poluostvru početkom pedesetih godina prošlog veka i rastuća pretnja komunizma po interese Sjedinjenih Država u Aziji i Pacifičkom regionu, međutim, brzo su naveli američke mentore da odustanu od ideje temeljnog rasformiranja japanskog vojnog establišmenta i shvatanja da u Japanu mir i bezbednost treba da čuvaju samo policija i obalska straža.
Tako su u Japanu oformljene oružane snage koje, zbog ograničenja koje proističe iz ustava, ni danas zvanično ne nose naziv vojske, već se zovu "Samoodbrambene snage".
Uprkos ovom, de fakto, ponovnom formiranju oružanih snaga pedesetih godina, desetine japanskih vlada koje su inaugurisane nakon Korejskog rata na ovamo, nastavile su da vode pacifičku politiku suzdržavajući se od nabavke ofanzivnog naoružanja poput dalekometnih balističkih raketa i nosača aviona, razvoja nuklearnog oružja, izvoza vojne opreme i zajedničkih projekata za razvoj naoružanja sa inostranim firmama.
Tokom šezdesetih godina Japan je ozvaničio smernice kojima se zabranjuje izvoz vojne opreme komunističkim državama, zemljama koje učestvuju u vojnom konfliktu i državama koje se nalaze pod sankcijama Ujedninjenih Nacija, ali se ova politika u praksi još strožije sprovodila tako da se bitniji projekti u oblasti međunarodne vojne trgovine i saradnje u kojima je Japan učestvovao mogu izbrojati na prste jedne ruke i uglavnom se odnose na saradnju sa najvećim vojnopolitičkim saveznikom, Sjedinjenim Američkim Državama.
Neki od tih, poznatijih projekata su saradnja japanskih firmi sa američkim na razvoju japanskog lovca F-2 i, poslednjih godina, na usavršavanju brodskih raketnih sistema za obaranje balističkih projektila, što je motivisano potrebom da se Japan zaštiti od pretnje koja potiče od severnokorejskog nuklearnog programa.
Izvor:
rts.rs
Manji vojni budžet Japana i vojno jačanje Kine naterali vladu u Tokiju da započne saradnju sa drugim zemljama u oblasti vojne industrije. Prvi korak promena propisa koji su do sada ograničavali saradnju japanskih odbrambenih firmi sa inostranim partnerima. Počeće i izvoz naoružanja i vojne opreme.
Posle višedecenijske stroge zabrane izvoza naoružanja i vojne opreme Japan se konačno odlučnije uključuje u međunarodnu tržišnu utakmicu i razvojne projekte u oblasti vojne industrije.
Nemogućnost izvoza naoružanja osim što je umanjivala potencijal japanskih preduzeća i države u ostvarenju profita u spoljnoj trgovini, imala je i finansijske reperkusije u smislu da proizvodnja vojne opreme isključivo za domaće potrebe znači manje porudžbine i veće troškove proizvodnje.
Tako je japanska država bila prisiljena da otkupljuje vojnu opremu od japanskih proizvođača i po duplo višim cenama od onih koje su mogle biti postignute da je proizvodnja bila masovnija, odnosno namenjena i inostranstvu.
Od ove godine, međutim, iako i dalje sa izvesnim ograničenjima, japanske firme imaju blagoslov vlade da se okrenu inostranstvu i pokušaju da prodaju svoje proizvode iz oblasti namenske industrije, te da kroz razmenu tehnologija i zajedničko istraživanje sa stranim institucijama unaprede svoje znanje i sposobnost izrade vojne opreme.
Fiskalna 2012. godina u Japanu je počela 1. aprila, a dve japanske firme "Šin Meiva" i "Kavasaki Hevi" su već objavile da su otvorile kancelariju u Indiji gde će nastojati da prodaju vojne hidroavione US-2 namenjene izviđanju i spasavanju na moru, što je prvi konkretni, samostalni pokušaj japanskih preduzeća iz oblasti vojne industrije da sklope ugovor u inostranstvu od kada je japanska vlada pred Novu godinu objavila popuštanje zabrana na izvoz naoružanja.
Sama vlada ne sedi skrštenih ruku pa je već objavljen sporazum o isporuci 12 patrolnih čamaca i brodova nosivosti 100, odnosno 1,000 tona filipinskoj mornarici koja učestvuje u napetom vojnopolitičkom gambitu sa Kinom i drugim državama oko toga ko poseduje suverenitet nad Spratli ostrvima u Južnom kineskom moru u čijim teritorijalnim vodama su pronađene ogromne zalihe nafte.
Takođe, japanski premijer Jošihiko Noda prošlog meseca je u zajedničkom obraćanju medijima sa engleskim premijerom Dejvidom Kameronom tokom svoje posete Velikoj Britaniji objavio odluku o tehnološkom povezivanju vojnih industrija dveju zemalja, što je prvo takvo partnerstvo od ublažavanja zabrane.
Smatra se i da će novo opredeljenje Japana za produbljivanje vojne saradnje sa inostranstvom omogućiti uključivanje japanskih firmi u tehnološki proces proizvodnje novog američkog lovca-bombardera F-35.
Ovo otvaranje Japana u oblasti vojne industrije, ocenjuju stručnjaci, prouzrokovano je višegodišnjim redukovanjem japanskog vojnog budžeta koji je sada skoro 40 odsto manji nego početkom devedesetih godina i potrebom da japanska preduzeća podignu kompetitivnost u uslovima rasta kineske vojne moći.
Teret istorije
Iako je pravi tehnološki gigant koji poseduje napredne tehnologije u oblasti elektronike, mašinske i avio industrije, proizvodnje raketa i satelita, Japan se do ove godine svesno uzdržavao od pokušaja da tehnologije koje imaju ili potencijalno mogu imati upotrebu u vojnoj industriji ponudi inostranim kupcima.
Poraz u Drugom svetskom ratu, osvešćenje koje je potom usledilo ali i intervencija okupacionih snaga SAD u kreiranju modernog posleratnog japanskog ustava, doveli su toga da se ova dalekoistočna država zvanično odrekne posedovanja vojske i korišćenja oružane sile u rešavanju međunarodnih sukoba.
Događaji na Korejskom poluostvru početkom pedesetih godina prošlog veka i rastuća pretnja komunizma po interese Sjedinjenih Država u Aziji i Pacifičkom regionu, međutim, brzo su naveli američke mentore da odustanu od ideje temeljnog rasformiranja japanskog vojnog establišmenta i shvatanja da u Japanu mir i bezbednost treba da čuvaju samo policija i obalska straža.
Tako su u Japanu oformljene oružane snage koje, zbog ograničenja koje proističe iz ustava, ni danas zvanično ne nose naziv vojske, već se zovu "Samoodbrambene snage".
Uprkos ovom, de fakto, ponovnom formiranju oružanih snaga pedesetih godina, desetine japanskih vlada koje su inaugurisane nakon Korejskog rata na ovamo, nastavile su da vode pacifičku politiku suzdržavajući se od nabavke ofanzivnog naoružanja poput dalekometnih balističkih raketa i nosača aviona, razvoja nuklearnog oružja, izvoza vojne opreme i zajedničkih projekata za razvoj naoružanja sa inostranim firmama.
Tokom šezdesetih godina Japan je ozvaničio smernice kojima se zabranjuje izvoz vojne opreme komunističkim državama, zemljama koje učestvuju u vojnom konfliktu i državama koje se nalaze pod sankcijama Ujedninjenih Nacija, ali se ova politika u praksi još strožije sprovodila tako da se bitniji projekti u oblasti međunarodne vojne trgovine i saradnje u kojima je Japan učestvovao mogu izbrojati na prste jedne ruke i uglavnom se odnose na saradnju sa najvećim vojnopolitičkim saveznikom, Sjedinjenim Američkim Državama.
Neki od tih, poznatijih projekata su saradnja japanskih firmi sa američkim na razvoju japanskog lovca F-2 i, poslednjih godina, na usavršavanju brodskih raketnih sistema za obaranje balističkih projektila, što je motivisano potrebom da se Japan zaštiti od pretnje koja potiče od severnokorejskog nuklearnog programa.