Otrovnice ujele dvojicu Nišlija

[crvendac_011]

NIŠ 15. 06. 2010
PRESS

Otrovnice ujele dvojicu Nišlija

Novka Vidojkovića iz sela Kunovica ujeo je poskok dok je brao pečurke, a Vekoslava Kocića ugrizla je šarka u dvorištu njegove vikendice u selu Bancarevo. Obojica se oporavljaju na Infektivnoj klinici u Nišu

Ujeo ga poskok... Vekoslav Kocić

Zmije otrovnice su tokom vikenda ujele dvojicu ljudi u okolini Niša. Pedesetčetvorogodišnjeg Novka Vidojkovića iz sela Kunovica ujeo je poskok dok je brao pečurke. Vekoslava Kocića, starog pedeset dve godine, ugrizla je šarka u dvorištu njegove vikendice u selu Bancarevo. Obojica su hitno prebačeni na Infektivnu kliniku u Nišu, gde su dobili serum protiv ujeda zmija i dobro se osećaju.Lekari upozoravaju da je ovo doba godine poznato kao sezona otrovnica i da treba biti oprezan prilikom boravka u prirodi.

Selo puno zmija
Novko Vidojković kaže da je njegovo selo puno zmija i da je poslednjih dana video pet otrovnih gmizavaca.

Ne donositi zmije
Dr Milijanka Krstić kaže da su ranijih godina imali slučajeve da pacijenti ubiju zmije koje ih ujedu i donesu ih na Infektivnu kliniku kako bi lekari videli šta ih je ujelo.
- Zmije ne treba ubijati i donositi u bolnicu jer ujed otrovnica ima specifičnu kliničku sliku tako da odmah znamo o čemu se radi i određujemo terapiju - navodi Krstićeva.

- Sišao sam do rečice u blizini svoje bašte da naberem pečurke. Stao sam na neko lišće ne sluteći da se ispod njega skriva zmija. Iznenada sam osetio ubod u nogu. Odmah sam znao da me je ujela zmija. Štapom sam razgrtao lišće jer sam hteo da vidim šta me je ujelo. Video sam zmiju kako se uvlači u rupu, prepoznao sam poskoka. Kada sam shvatio da me je ujela otrovnica, istiskao sam ranu i potrčao ka selu da nađem nekog da me odveze do bolnice. Srećom, brzo sam naišao na svog pobratima i on je doveo ovde. U prvi mah nisam ništa osećao. Međutim, već kada sam došao do bolnice, osetio sam bolove u nozi. Dobio sam terapiju i sada se dobro osećam - priča Vidojković.Vekoslav Kocić ističe da nije očekivao da će u dvorištu vikendice zateći zmiju, jer kuća nije napuštena, već u njoj živi njegova tašta.
- Za vikend sam otišao u Bancarevo sa suprugom kako bih sredio plac na vikendici. Kosio sam travu u dvorištu, ali oko jednog drveta nisam mogao da priđem kosom, pa sam odlučio da travu počupam rukama. Kada sam se savio, osetio sam da me je nešto ubolo. Pomislio sam da je kopriva jer me je ruka pekla. Međutim, kada sam stisnuo prst, video sam dve rupice. Pogledao sam u travu i video šarku sklupčanu pored drveta. Podvezao sam ruku na tri mesta, jer sam čuo da tako treba da se uradi i sa komšijom došao u nišku hitnu pomoć, a odatle su me odmah uputili na Infektivnu kliniku. Cela ruka mi je još otečena, ali važno je da sam u bolnicu stigao na vreme - kaže Kocić.

Odmah kod lekara
Dr Milijanka Krstić, načelnik za respiratorne infekcije i febrilna stanja na Infektivnoj klinici, kaže da je u ovakvim situacijama najvažnije pravovremeno obraćanje lekaru.

Nastradao od Šarke... Novko Vidojković

- Ovi pacijenti su u stabilnom stanju. Na vreme su se javili lekaru, što je u ovakvim situacijama najbitnije. Ne preporučujemo ljudima koje ujede zmija da podvezuju ruke ili isisavaju ranu. Odmah treba doći kod lekara, jer smo imali ranijih godina i fatalnih ishoda kada su u pitanju ujedi zmija - kaže Krstićeva, i dodaje da njihova klinika ima dovoljno seruma protiv ujeda zmija koje žive na ovom području.

D. KOCIĆ

 

[black wizard]

to ti je ovde cesta pojava. izbegavaju se njihova legla na sledecim lokacijama u gradu:

- plavi institut pored romskog naselja [Gabrovacka reka]
- napusteni objekat pored Pivare [Igmanska ulica]
- stepenice prema Mokranjcevoj iznad Palilulske Cesme
- druga strana keja [novogradnja kod Mosta Mladosti]
- Tvrdjava [deo kod muzeja prema Gradskom Polju]

 

[Ulukiora]

Pa nisu one dosle na nase podrucje vec mi na njihovo imaju pravo da se brane

 

[senator]

Mi pre nekoliko dana izbacivali seno kod ujaka u selu kad u senu- zmija! Kaze covek da smo mu je izbacili gore na seno, skocio bi lastu sa pet metara visine. Ne znam koja je vrsta, mislim da nije otrovna, ali evo slike pa se uverite.

 

[black wizard]

Mi pre nekoliko dana izbacivali seno kod ujaka u selu kad u senu- zmija! Kaze covek da smo mu je izbacili gore na seno, skocio bi lastu sa pet metara visine. Ne znam koja je vrsta, mislim da nije otrovna, ali evo slike pa se uverite.

pa lici na poskoka. ako je zelena pa se jos i presijava onda bi mogla da bude, kako je u narodu zovu, savuljajka. ona je dosta opasna. ne napada plen. ceka da vidi sta ces uraditi pa reaguje nakon tvog reagovanja za razliku od poskoka koji se odmah dize i napada plen. na nasim teritorijama nema toliko razlicitih vrsta zmija mada - svaka je opasna

 

[PIGGY]

Mi pre nekoliko dana izbacivali seno kod ujaka u selu kad u senu- zmija! Kaze covek da smo mu je izbacili gore na seno, skocio bi lastu sa pet metara visine. Ne znam koja je vrsta, mislim da nije otrovna, ali evo slike pa se uverite.

Po slici koju si postavio radi se o smuku ili Eskulapovoj zmiji (Zamenis longissima ili Elaphe longissima), neotrovnom i korisnom gnizavcu (i otrovnice su korisne) za čoveka. Smuk obično ima dužinu izmađu 140 i 180 cm a nisu retki primerci dužine preko 2 m. I poskok i šarka, jedine otrovnice u Srbiji ne prelaze 70 cm a najčešće su veličine do pola metra. Gornja strana tela kod smuka je jednobojno svetlije sivkasta do tamnosiva, sivkasto-zelankasta ili smeđkasta. Donja strana tela je beličasta. Šare su slabije vidljive i nejasne. Primerak na tvojoj slici je po mojoj proceni dug oko 80-100 cm. Radi se o mlađoj zmiji. Naseljava i livade sa visokom travom. Smuk je dobar penjač i može se često videti kako se penje po drveću, a pliva samo ako mora. Leti se sunča, ali izbegava velike vrućine. Ima blagu narav, ali često ujeda kad se oseti ugroženim. Ujed nije opasan ali može izazvati infekciju.

Smukovi se hrane gušterima i miševima koje po letnjim vrućinama love svaki treći dan. Povremeno se hrane i krticama, žabama i mladim pticama, voluharicama a nekad i vevericama. Plen ubija stezanjem, a guta ga od glave.

Sve naše zmije ,otrovne i neotrovne na svom jelovniku imaju i miševe izuzav barskih belouški koje se pretežno hrane žabama.

Šarka ima dva varijeteta s obzirom na boju. klasična sa karakterističnim šarama i ređa, crna, kod koje se šare jedva naziru kao još tamnija mesta.

Ovde je tekst sa stranice pedja.supurovic.net koji govori o jedine dve otrovne zmije kod nas:

U Srbiji su samo dve vrste zmija otrovnice: šarka i poskok. Ostale zmije nisu otrovne.


Šarka (Vipera berus)

Šarka (Vipera berus) crna varijanta

Šarka (Vipera berus) ima trouglastu glavu i mali vrat koji je nešto uži od tela tako da ju je lako prepoznati. Ima šare u obliku rombova raznih boja. Crna šarka je potpuno tamna, a šara se vidi samo pod određenim uglom. Voli vlažna mesta blizu potoka, reka i bara. Njen otrov nije prejak i uglavnom ne može da ubije odraslog čoveka, ali izaziva nepovratno oštećenje tkiva. U slučaju ujeda treba potražiti lekarsku pomoć.


Poskok (kamenjarka, Vipera ammodytes)

Poskok (kamenjarka, Vipera ammodytes)

Poskok (kamenjarka, Vipera ammodytes) ima mali rog na nosu pa ga je lako prepoznati. Na leđima ima cik cak liniju ili rombove. On ima običaj da se penje na drveće, a ime je dobio od pogrešnog uverenja da skače na žrtve. On se u stvari na žrtve obično skotrlja sa drveta ili žbunja gde se popeo radi lova na ptice i jer mu je noću tu toplije. Obično oni nema nameru da ujede, već koristi oslonac da bi sišao na zemlju. Poskok ima jak otrov (to je najotrovnija zmija u Evropi) tako da je u slučaju ujeda obavezno potražiti lekarsku pomoć. Poskok voli kamenjar, i topla područja.

Poskok (kamenjarka, Vipera ammodytes)

Ponašanje u blizini zmija

Zmije se ne treba plašiti. Običan oprez je dovoljan. Zmija nije nasilna životinja i sama beži od opasnosti. Napada samo ako je direktno ugrožena.
Prilikom kretanja kroz oblast u kojoj ima zmija treba se držati nekih sitnih pravila:
- dok hodaš pravi buku. Najbolje je da nosiš štap kojim ćeš da lupkaš ispred sebe ili šuškaš po opalom lišću ili žbunju. Možeš i da trupćeš stopalima. Zmije će te tako čuti kada nailaziš i skloniće se same. Glasno pričanje nema efekta jer zmije „čuju“ tako što telom primaju vibracije preko tla.
- nemoj trčati ili brzo hodati, jer se tako krećeš previše brzo i zmije ne mogu da stignu da se sklone.
- gledaj kuda staješ, da bi na vreme primetio zmiju, ali ako poštuješ prvo i drugo pravilo, mislićeš da u šumi uopšte nema zmija, jer će te one izdaleka čuti i skloniti se. Izuzetak je ako neku iznenadiš na spavanju, jer se tada osećaju ugroženo i spremne su da se odbrane. U više navrata sam gledao kako ljudi pređu preko zmije i čak je očepe, ali je njoj ipak prioritet da pobegne, a ne da ujede.
- ako se penješ uz stenu, vodi računa gde se hvataš rukama i trudi se da proveriš pogledom pre nego što se uhvatiš. Zmija vrlo teško može da te čuje dok se penješ i možeš lako da je iznenadiš.
- ako se krećeš u grupi, onda gledaj da gaziš onuda kuda su prošli oni ispred tebe.
- vodi računa na mestima gde je moguće da bude zmija. To je obično stenovit ili šumovit predeo, blizu vode. Ujutru i uveče zmije izađu na kamenje jer im je tu toplije, a kada je vruće preko dana, zavuku se u pukotine ili druga mesta koja su u senci, a na kojima nije hladno.
- kada susretneš zmiju, stani i umiri se. Nemoj da se plašiš ili paničiš. Sačekaj da ona ode. Pripremi štap ispred sebe tako da ako krene prema tebi, možeš da je odgurneš (ne i da je tučeš). Ako je i ona mirna, baci manji kamen blizu nje, ili lupkaj štapom ispred nje, da je oteraš. Nemoj zmiju udarati štapom ili gađati kamenom.
- ne ubijaj zmije. Zmije su korisne i ne treba ih uništavati, naročito ne ako je jedini razlog strah. Strah nije razlog da bilo koga povrediš ili ubiješ.
- svaku zmiju izbegavaj kao otrovnicu jer ima neotrovnih vrsta koje veoma liče na otrovne.
Prva pomoć

- imobilisati ud ako je on ugrižen da bi se onemogućilo njegovo pokretanje i time onemogućila i veća cirkulacija krvi
- iznad ujeda napraviti podvez tako da se uspori protok krvi i time spreči širenje otrova kroz telo. Podvez vršiti širokom tkaninom i ne treba previše stegnuti. S vremena na vreme treba malo popuštati povez da se ne izazovu druge komplikacije usled zaustavljanja krvotoka. Ima i preporuka da se uopšte ne pravi podvez. Ako je ujed blizu ili uz sam krvni sud, onda je bolje izvršiti podvezivanje. Ako je ujed u mišićno tkivo, onda je bolje ne podvezivati, jer velika koncentracija otrova nepovratno uništava to tkivo te je od podvezivanja veća šteta nego korist.
- osoba koju je ugrizla zmija treba da smiruje, kako bi se smanjio broj otkucaja srca i time usporio krvotok. Ipak, ako je osoba sama i nema drugu pomoć, može i sama krenuti po pomoć, naročito nakon ujeda šarke, jer je njen otrov blaži i sporije deluje.
- otrovanom treba davati da pije što više tečnosti, ali nikako alkohol ili lekove (naročito ne aspirine je roni ubrzavaju krvotok).
- ne treba rezati ranu, jer se tako ona još vise zagadi a otrov inace razređuje krv tako da može doći do obilnog krvarenja.
- ne treba isisavati otrov iz rane jer ako otrov dođe u dodir sa nekom ranicom na koži ili u usnoj duplji, ili sa kvarnim zubom onoga ko pruža pomoć, i on će se otrovati.
- ne treba paliti ranu jer to nema efekta. Eventualno, ako je reč o udu, može se uroniti u vruću vodu (onoliko vruću koliko otrovani može da izdrži), jer toplota uništava zmijski otrov.

 

[joska]

Ja sam živeo u Nišu a nisam ni znao da tamo ima otrovnice. Kao dete sam lunjao svuda da sam ovo znao nebi iz centra izlazio.Želim brz oporavak Vidojkoviću.
:yea::???:

 

[Nimfa]

meni su sve zmije otrovnice i kako god da izgledaju,ja ih se bojim!

 

[Princess Magi]

strasno.....

 

[narval]

desava se i to