Otkriveno kako krokodili prelaze okeane: Kao surferi na morskim strujama

[markosNS]

DOSAD je kretanje velikih slanovodnih krokodila s jednog pacifičkog ostrva na drugo bilo obavijeno velom tajne. Naučnici iz Australije uspeli su potvrditi kako ti divovski gmazovi zaista uspevaju prelaziti okeane – kao surferi na morskim strujama.

Slanovodni krokodili, najveći i najagresivniji pripadnici svoje vrste, mogu narasti i do sedam metara, težiti tonu i zna se dogoditi da napadaju čamce i morske pse. Nastanjuju se u Indiji, jugoistočnoj Aziji, severnoj Australiji i brojnim ostrvma između. Većinu vremena provode u slanoj vodi, ali moraju se vraćati u reke i na obale kako bi polegli jaja i prehranili se.

Od legendi do činjenica

Postojale su brojne anegdote, legende o krokodilima viđenim na pučini, ali niko nije previše verovao tim pričama. Naučnici iz Australije uspeli su pak potvrditi da slanovodni krokodili zaista mogu putovati okeanima, navodi LiveScience. Budući da su relativno loši plivači, ne mogu preplivavati velike udaljenosti, ali mogu preživeti dugo bez vode i hrane, pa stoga jednostavno uhvate struju i puste da ih odnese.

Tim naučnika, s kojima je radio i pokojni "lovac na krokodile" Steve Irwin, označio je 27 odraslih slanovodnih krokodila sonarnim odašiljačima i na 60 kilometara dugom odeljku reke Kennedy u severoistočnoj Australiji postavio 20 stanica za osluškivanje.

Otkrili su da krokodili uvek počinju svoja duža putovanja o roku od sat vremena nakon promene plime, što im omogućava da se kreću s povlačenjem vode. Kad bi se struja okrenula protiv njih, jednostavno bi izašli na obalu ili potonuli na dno. Originalna ideja bila je pratiti teritorijalne navike krokodila, ali otkriće je otišlo dalje.

Lukave taktike

Nakon što su otkrili kako se krokodili kreću rekama, naučnici su ponovo analizirali arhivske podatke o nekolicini obeleženih krokodila čije se kretanje okeanima pratilo satelitima. Shvatili su da ti krokodili koriste vrlo slične taktike kao kad se kreću u rekama. Jedan je krokodil tako u 25 dana prešao 600 kilometara okeana, krenuvši na put u pravo vreme da uhvati sezonsku morsku struju.

Drugi krokodil prešao je 410 kilometara u samo 20 dana, i to kroz tesnac Torres u Australiji, poznat po veoma jakim strujama. Kad je struja krenula protiv njega, krokodil je jednostavno pronašao malu uvalu i pričekao četiri dana dok se struja nije promijenila.

Ovo otkriće moglo bi objasniti zašto se slanovodni krokodili nisu razdelili u veći broj različitih vrsta, budući da nastanjuju veoma veliko područje s izolovanim staništima. Čini se da postoji redovna izmena genetskog materijala između slanovodnih krokodila s različitih ostrva, a jedina tajna koja preostaje je zašto krokodili tačno migriraju.