UREDNIK
- Učlanjen(a)
- 27.06.2011
- Poruka
- 10.512
Otkrivena najstarija svetlost u svemiru
Svetlosni trag koji izbija iz supermasivne crne rupe pružio je astronomima uvid u svetlost koja je emitovana kada je svemir bio star samo 2.7 milijardi godina.
Izvor: B92
Foto: NASA
Istraživači Nasine opservatorije Čandra pronašli su udaljeni mlaz svetlosti koji otkriva da je tokom prvih nekoliko milijardi godina od Velikog praska postojalo mnogo više supermasivnih crnih rupa sa snažnim mlazevima nego što se ranije mislilo.
U to vreme, svemir je bio star samo petinu njegovog današnjeg doba, a preostalo zračenje bilo je znatno snažnije, piše "Dejli mejl".
Svetlosni ‘rep’ koji je otkrila Čandra, osvetljava najstarija svetlost u univerzumu. Opažen je u sistemu nazvanom B3 0727+409, i udaljen najmanje 300,000 svetlosnih godina.
Iako astronomi još nisu saglasni u vezi sa time kako mlazevi emituju rendgensko zračenje, navode da elektroni iz mlaza B3 0727+409 najverovatnije putuju brzinom približnom brzini svetlosti nekoliko stotina hiljada svetlosnih godina kako bi proizveli X-zrake koje je registrovala opservatorija.
U prvih nekoliko milijardi godina nakon Velikog praska, svemir je bio ispunjen znatno većim intenzitetom kosmičkog mikrotalasnog pozadinskog zračenja (CMB) nego danas.
U to vreme, elektroni svetlosnih mlazeva prolazili su kroz CMB zračenje i sudarali se sa mikrotalasnim fotonima, povećavajući energiju talasne dužine rendgenskih zraka.
Ovakve pojave obično beleže radio opservatorije, ali ovaj put je rendgensko snimanje prikazalo mlaz koji nije pokazao gotovo nikakav radio signal.
“Do ovog otkrića došli smo sasvim slučajno, tražeći nešto drugo. Ovakvi prizori prilično su neuobičajeni. Ako ovako svetli rendgenski mlazevi mogu da imaju vrlo slabe radio dvojnike , to znači da može postojati još ovakvih pojava, samo ne znamo za njih jer do sada nismo sistematski tragali za njima”, izjavio je koautor studije Lukas Stavarz sa Jagelonskog univerziteta u Poljskoj.
Ovakvi svetlosni tragovi pružaju naučnicima uvid u ponašanje supermasivnih crnih rupa u ranim godinama svemira, kao i to kako se ova svojstva mogu menjati tokom vremena.
Svetlosni trag koji izbija iz supermasivne crne rupe pružio je astronomima uvid u svetlost koja je emitovana kada je svemir bio star samo 2.7 milijardi godina.
Izvor: B92
Foto: NASA
Istraživači Nasine opservatorije Čandra pronašli su udaljeni mlaz svetlosti koji otkriva da je tokom prvih nekoliko milijardi godina od Velikog praska postojalo mnogo više supermasivnih crnih rupa sa snažnim mlazevima nego što se ranije mislilo.
U to vreme, svemir je bio star samo petinu njegovog današnjeg doba, a preostalo zračenje bilo je znatno snažnije, piše "Dejli mejl".
Svetlosni ‘rep’ koji je otkrila Čandra, osvetljava najstarija svetlost u univerzumu. Opažen je u sistemu nazvanom B3 0727+409, i udaljen najmanje 300,000 svetlosnih godina.
Iako astronomi još nisu saglasni u vezi sa time kako mlazevi emituju rendgensko zračenje, navode da elektroni iz mlaza B3 0727+409 najverovatnije putuju brzinom približnom brzini svetlosti nekoliko stotina hiljada svetlosnih godina kako bi proizveli X-zrake koje je registrovala opservatorija.
U prvih nekoliko milijardi godina nakon Velikog praska, svemir je bio ispunjen znatno većim intenzitetom kosmičkog mikrotalasnog pozadinskog zračenja (CMB) nego danas.
U to vreme, elektroni svetlosnih mlazeva prolazili su kroz CMB zračenje i sudarali se sa mikrotalasnim fotonima, povećavajući energiju talasne dužine rendgenskih zraka.
Ovakve pojave obično beleže radio opservatorije, ali ovaj put je rendgensko snimanje prikazalo mlaz koji nije pokazao gotovo nikakav radio signal.
“Do ovog otkrića došli smo sasvim slučajno, tražeći nešto drugo. Ovakvi prizori prilično su neuobičajeni. Ako ovako svetli rendgenski mlazevi mogu da imaju vrlo slabe radio dvojnike , to znači da može postojati još ovakvih pojava, samo ne znamo za njih jer do sada nismo sistematski tragali za njima”, izjavio je koautor studije Lukas Stavarz sa Jagelonskog univerziteta u Poljskoj.
Ovakvi svetlosni tragovi pružaju naučnicima uvid u ponašanje supermasivnih crnih rupa u ranim godinama svemira, kao i to kako se ova svojstva mogu menjati tokom vremena.