LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Otišle dve mlrd. EUR, kurs opet 106
Beograd -- Evro danas vredi više od 106 dinara, prvi put posle dva meseca. Iako je srednji kurs 33 pare više nego juče, NBS nije intervenisala na deviznom tržištu.
Ekonomista Goran Nikolić objašnjava da je najverovatniji uzrok skoka evra velika potražnja za devizama.
"Takođe, pala je vrednost prodaje blagajničkih zapisa na 59 milijardi, što je najniža vrednost u poslednjih deset godina, a to utiče na likvidnost. Razlog je i činjenica da se krajem svakog tromesečja izmiruju razne obaveze prema inostranstvu", navodi Nikolić.
"Pretpostavljam da će još danas biti kritično, ali nakon toga ne bi smeo da se nastavi rast evra. Ukoliko želi da održi inflaciju, NBS bi morala odmah da interveniše, jer više nema izbora, došla je do crvene linije. U suprotnom, mogu slobodno javno da kažu da odustaju", kaže on.
Ekonomista Zoran Popov tvrdi da za slabljenje dinara nisu krivi ekonomski, već špekulativni razlozi i da "neko očigledno ima višak dinara od prodaje ili čega već i naravno hoće da ih pretvori u evre, najverovatnije da bi ih izneo iz zemlje".
"Drugi razlog zaista ne vidim, jer sigurno evre ne kupuju penzioneri i srednja klasa. Razloge treba tražiti u krugu tih oko četiri odsto stanovništva koji su izrazito bogati i oni prouzrokuju te velike oscilacije. Nikad nije bilo promene kursa evra kada se isplaćuju penzije, niti će ih ikada biti", objašnjava Popov i dodaje da ne veruje ni da razlog leži u uvozu, jer je tražnja u Srbiji veoma niska.
Popov takođe ističe i da država troši previše novca na odbranu kursa dinara. "Naša država nema jasnu ekonomsku politiku. Nema čak ni nejasnu ekonomsku politiku. Po svemu sudeći, novac koji je potrošen na odbranu dinara potrošen je uzalud", kaže on.
Popov objašnjava da smo "sav novac koji smo dobili od MMF-a potrošili na odbranu kursa, a povećala se nezaposlenost, stopa privrednog rasta je na nuli, industrijska proizvodnja nam je nikakva, i u svetlu takvih činjenica, sve je to uzaludno".
Ekonomista Miladin Kovačević smatra da nije u pitanju ništa novo. "Jednostavno, kurs je pre svega pod platno-bilansnim pritiskom i ne možemo vratiti kreditni priliv koji je postojao pre krize. Samim tim se povremeno na deviznom tržištu javlja jača tražnja nego ponuda i NBS interveniše kako bi smanjila te javne potrebe. Nije to nikakva novost", kaže on.
"Ljudi konstantno pokušavaju da objasne to na sto načina i pričaju gluposti. Niko ne može da uđe u to ko i zašto traži na deviznom tržištu više nego što je tražio dva dana pre. Ne traži i ne nudi svakog dana svaki igrač na deviznom tržištu istu količinu para. Prosto, svakog dana je drugačije i zbog toga dolazi do fluktuacije i intervencija NBS", objašnjava Kovačević.
Otišle dve milijarde evra
Centralna banka je od početka godine prodala milijardu i 940 miliona evra, uključujući i intervenciju od utorka od 30 miliona evra, kako bi ublažila prevelike dnevne oscilacije kursa i omogućila nesmetano funkcionisanje tržišta. Dinar je ove godine bio najjači 4. januara kada je srednji kurs bio 95,9679 dinara za evro, a najslabiji je bio 3. avgusta kada je za jedan evro bilo potrebno 106,6367 dinara.
B92
Beograd -- Evro danas vredi više od 106 dinara, prvi put posle dva meseca. Iako je srednji kurs 33 pare više nego juče, NBS nije intervenisala na deviznom tržištu.
Ekonomista Goran Nikolić objašnjava da je najverovatniji uzrok skoka evra velika potražnja za devizama.
"Takođe, pala je vrednost prodaje blagajničkih zapisa na 59 milijardi, što je najniža vrednost u poslednjih deset godina, a to utiče na likvidnost. Razlog je i činjenica da se krajem svakog tromesečja izmiruju razne obaveze prema inostranstvu", navodi Nikolić.
"Pretpostavljam da će još danas biti kritično, ali nakon toga ne bi smeo da se nastavi rast evra. Ukoliko želi da održi inflaciju, NBS bi morala odmah da interveniše, jer više nema izbora, došla je do crvene linije. U suprotnom, mogu slobodno javno da kažu da odustaju", kaže on.
Ekonomista Zoran Popov tvrdi da za slabljenje dinara nisu krivi ekonomski, već špekulativni razlozi i da "neko očigledno ima višak dinara od prodaje ili čega već i naravno hoće da ih pretvori u evre, najverovatnije da bi ih izneo iz zemlje".
"Drugi razlog zaista ne vidim, jer sigurno evre ne kupuju penzioneri i srednja klasa. Razloge treba tražiti u krugu tih oko četiri odsto stanovništva koji su izrazito bogati i oni prouzrokuju te velike oscilacije. Nikad nije bilo promene kursa evra kada se isplaćuju penzije, niti će ih ikada biti", objašnjava Popov i dodaje da ne veruje ni da razlog leži u uvozu, jer je tražnja u Srbiji veoma niska.
Popov takođe ističe i da država troši previše novca na odbranu kursa dinara. "Naša država nema jasnu ekonomsku politiku. Nema čak ni nejasnu ekonomsku politiku. Po svemu sudeći, novac koji je potrošen na odbranu dinara potrošen je uzalud", kaže on.
Popov objašnjava da smo "sav novac koji smo dobili od MMF-a potrošili na odbranu kursa, a povećala se nezaposlenost, stopa privrednog rasta je na nuli, industrijska proizvodnja nam je nikakva, i u svetlu takvih činjenica, sve je to uzaludno".
Ekonomista Miladin Kovačević smatra da nije u pitanju ništa novo. "Jednostavno, kurs je pre svega pod platno-bilansnim pritiskom i ne možemo vratiti kreditni priliv koji je postojao pre krize. Samim tim se povremeno na deviznom tržištu javlja jača tražnja nego ponuda i NBS interveniše kako bi smanjila te javne potrebe. Nije to nikakva novost", kaže on.
"Ljudi konstantno pokušavaju da objasne to na sto načina i pričaju gluposti. Niko ne može da uđe u to ko i zašto traži na deviznom tržištu više nego što je tražio dva dana pre. Ne traži i ne nudi svakog dana svaki igrač na deviznom tržištu istu količinu para. Prosto, svakog dana je drugačije i zbog toga dolazi do fluktuacije i intervencija NBS", objašnjava Kovačević.
Otišle dve milijarde evra
Centralna banka je od početka godine prodala milijardu i 940 miliona evra, uključujući i intervenciju od utorka od 30 miliona evra, kako bi ublažila prevelike dnevne oscilacije kursa i omogućila nesmetano funkcionisanje tržišta. Dinar je ove godine bio najjači 4. januara kada je srednji kurs bio 95,9679 dinara za evro, a najslabiji je bio 3. avgusta kada je za jedan evro bilo potrebno 106,6367 dinara.
B92
