LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Osuđivani tajkun u igri za Telekom?
14. decembar 2010. 14. decembar 2010. | 08:04
Vlada Srbije mogla bi Telekom da proda osuđivanom turskom tajkunu Mehmetu Karamehmetu ukoliko njegova ponuda preko Turksela bude najbolja.
Jedan od najbogatijih privrednika te zemlje osuđen je u februaru ove godine na čak 11 godina i osam meseci zatvora zbog pronevere jer je njegova banka odobravala kredite njegovim firmama, a pozajmice nisu vraćene. Na presudu se žalio, ali mu je do odluke suda zabranjeno da napušta zemlju.
On je zajedno sa ruskim tajkunom Mihailom Fridmanom, takođe jednim od zainteresovanih za Telekom, suvlasnik u Turkselu i tu ima kontrolni udeo preko svog Čukurova holdinga.
Karamehmet je bogatstvo razvio po receptu koji je veoma poznat na Balkanu. Ulagao je u sve moguće biznise koji donose puno profita. Razvio je i dve banke preko kojih je kreditirao mnoge svoje kompanije (u jednom trenutku imao ih je čak 165).
Investirao je u transport (prevoz brodovima), proizvodnju autobusa, delova za mašine, čelničnih cevi, građevinu, tekstil, telekomunikacije, naftu, a u decembru je dobio i tender za kupovinu mreže za prenos električne energije u azijskom delu Istanbula. Vlasnik je i nekoliko medija.
Iako mu se priznaje da ima odličan osećaj da uđe u dobar posao, uz Karamehmetovo ime obavezno se navodi i da ima problem sa regulatornim telima, kao i sa drugim akcionarima u njegovim firmama. To se posebno odnosi na Fridmanovu Alfa grupu i skandinavskog operatera Telija Sonera koji takođe imaju udele u Turkselu.
Telija Sonera ga je čak tužila jer je navodno toj kompaniji obećao prodaju dela svojih akcija, ali je on akcije založio kod Alfa grupe zarad pozajmice od 1,71 miliona dolara. Na kraju, akcije nisu dobili ni Telija ni Alfa grupa nakon što je Karamehmet dobio Alfu na sudu i zadržao akcije. U toj kompaniji bilo je više pokušaja akcionara da zauzmu što jače pozicije i smanje udeo rivala, ali je Karamehmet ipak uspeo da zadrži kontrolu nad kompanijom.
Do 2003. imao je dve banke, Pamukbanku i Japi kredit banku, koje su finansirale njegove poslove. Međutim, u jednom trenutku pozajmice su premašile sredstva kojima su banke raspolagale pa je država oduzela Pamukbanku dok je Japi Kredit morao da proda, a Karamehmetu je naloženo da vrati 6,2 milijarde dolara u narednih pet godina. U tome je uspeo tako da se vratio i na Forbsovu listu najbogatijih ljudi sveta. Njegovo bogatstvo sada se procenjuje na 2,9 milijardi dolara.
Način poslovanja
Sva četiri tajkuna pokazuju velike sličnosti u načinu poslovanja. Trudili su se da što više diversifikuju poslovanje ka što većem broju profitabilnih grana. Primetno je da su sva četvorica u građevinskom biznisu i telekomunikacijama. Slim i Fridman su se razvijali i u prodaji robe široke potrošnje, a Fridman i Karamehmet u bankarstvu i vađenju nafte (Slim je takođe u bankarskom biznisu). Deo njih uspeh duguju i političkim vezama ili monopolskom položaju njihovih kompanija gde su mogli da novac prikupljaju visokim maržama. Naročito je Slim kritikovan zbog visokih cena telefoniranja u Meksiku.
Sa Karamehmetom su na tenderu za Telekom tako u većini oni koje mediji nazivaju tajkunima. Karamehmet je vlasnik Turksela, Fridman ima vlasništvo u Vimplkomu i Turkselu (uskoro i u Veder investmentu), Saviris je vlasnik Vedera, a Slim kompanije Amerika movil.
U manjini su kompanije koje dolaze iz zapadne Evrope i imaju bitno drugačiju vlasničku strukturu (Telekom Austrija i Dojče i Frans telekom). Međutim, pitanje je ko od tih biznismena ima zaista realnu snagu da kupi Telekom i kome je to prioritet. To pogotovo važi za Karamehmeta i Savirisa (vlasnik Veder investmenta).
Dok je Karamehmet ušao u veliki posao sa distributivnom mrežom za električnu energiju u Istanbulu i mora za to da plati nekoliko milijardi dolara, Saviris ima problema sa dugovima zbog čega je i sa Vimplkomom (u delimičnom vlasništvu Fridmana) dogovorio spajanje nakon kojeg će Vimplkom postati većinski vlasnik Vedera i njegovih operatora Oraskoma i Vinda. Prema procenama svetskih medija, Saviris duguje oko 15 milijardi dolara.
Takođe, neizvesno je i koliko Vimplkom ima sredstava da plati za Telekom jer bi takođe u februaru (rok za dostavljanje ponuda za našeg operatera ističe 21. februara) trebalo da kompletira spajanje sa Veder investmentom što je toj kompaniji sigurno prioritetniji posao.
Nakon spajanja postali bi peti najveći svetski operater mobilne telefonije, ali bi za to trebalo da izdvoje i 6,6 milijardi dolara. Vimplkom većima dug od četiri milijarde dolara, ali bi taj dug mogao da skoči na čak 24 milijarde kada posao bude završen jer se očekuje da će, uz spajanje sa Vederovim dugom (oko 15 milijardi dolara), Vimplkom morati da pozajmi još 4,5 milijarde dolara.
U najzdravijoj finansijskoj situaciji je meksički biznismen Karlos Slim, ali se uveliko spekuliše u javnosti da je njegovo ime uvedeno u priču oko Telekoma samo da bi bili privučeni još neki ponuđači osim tri iz zapadne Evrope koji su prvi pokazali interesovanje i važe za najozbiljnije kandidate.
B92
14. decembar 2010. 14. decembar 2010. | 08:04
Vlada Srbije mogla bi Telekom da proda osuđivanom turskom tajkunu Mehmetu Karamehmetu ukoliko njegova ponuda preko Turksela bude najbolja.
Jedan od najbogatijih privrednika te zemlje osuđen je u februaru ove godine na čak 11 godina i osam meseci zatvora zbog pronevere jer je njegova banka odobravala kredite njegovim firmama, a pozajmice nisu vraćene. Na presudu se žalio, ali mu je do odluke suda zabranjeno da napušta zemlju.
On je zajedno sa ruskim tajkunom Mihailom Fridmanom, takođe jednim od zainteresovanih za Telekom, suvlasnik u Turkselu i tu ima kontrolni udeo preko svog Čukurova holdinga.
Karamehmet je bogatstvo razvio po receptu koji je veoma poznat na Balkanu. Ulagao je u sve moguće biznise koji donose puno profita. Razvio je i dve banke preko kojih je kreditirao mnoge svoje kompanije (u jednom trenutku imao ih je čak 165).
Investirao je u transport (prevoz brodovima), proizvodnju autobusa, delova za mašine, čelničnih cevi, građevinu, tekstil, telekomunikacije, naftu, a u decembru je dobio i tender za kupovinu mreže za prenos električne energije u azijskom delu Istanbula. Vlasnik je i nekoliko medija.
Iako mu se priznaje da ima odličan osećaj da uđe u dobar posao, uz Karamehmetovo ime obavezno se navodi i da ima problem sa regulatornim telima, kao i sa drugim akcionarima u njegovim firmama. To se posebno odnosi na Fridmanovu Alfa grupu i skandinavskog operatera Telija Sonera koji takođe imaju udele u Turkselu.
Telija Sonera ga je čak tužila jer je navodno toj kompaniji obećao prodaju dela svojih akcija, ali je on akcije založio kod Alfa grupe zarad pozajmice od 1,71 miliona dolara. Na kraju, akcije nisu dobili ni Telija ni Alfa grupa nakon što je Karamehmet dobio Alfu na sudu i zadržao akcije. U toj kompaniji bilo je više pokušaja akcionara da zauzmu što jače pozicije i smanje udeo rivala, ali je Karamehmet ipak uspeo da zadrži kontrolu nad kompanijom.
Do 2003. imao je dve banke, Pamukbanku i Japi kredit banku, koje su finansirale njegove poslove. Međutim, u jednom trenutku pozajmice su premašile sredstva kojima su banke raspolagale pa je država oduzela Pamukbanku dok je Japi Kredit morao da proda, a Karamehmetu je naloženo da vrati 6,2 milijarde dolara u narednih pet godina. U tome je uspeo tako da se vratio i na Forbsovu listu najbogatijih ljudi sveta. Njegovo bogatstvo sada se procenjuje na 2,9 milijardi dolara.
Način poslovanja
Sva četiri tajkuna pokazuju velike sličnosti u načinu poslovanja. Trudili su se da što više diversifikuju poslovanje ka što većem broju profitabilnih grana. Primetno je da su sva četvorica u građevinskom biznisu i telekomunikacijama. Slim i Fridman su se razvijali i u prodaji robe široke potrošnje, a Fridman i Karamehmet u bankarstvu i vađenju nafte (Slim je takođe u bankarskom biznisu). Deo njih uspeh duguju i političkim vezama ili monopolskom položaju njihovih kompanija gde su mogli da novac prikupljaju visokim maržama. Naročito je Slim kritikovan zbog visokih cena telefoniranja u Meksiku.
Sa Karamehmetom su na tenderu za Telekom tako u većini oni koje mediji nazivaju tajkunima. Karamehmet je vlasnik Turksela, Fridman ima vlasništvo u Vimplkomu i Turkselu (uskoro i u Veder investmentu), Saviris je vlasnik Vedera, a Slim kompanije Amerika movil.
U manjini su kompanije koje dolaze iz zapadne Evrope i imaju bitno drugačiju vlasničku strukturu (Telekom Austrija i Dojče i Frans telekom). Međutim, pitanje je ko od tih biznismena ima zaista realnu snagu da kupi Telekom i kome je to prioritet. To pogotovo važi za Karamehmeta i Savirisa (vlasnik Veder investmenta).
Dok je Karamehmet ušao u veliki posao sa distributivnom mrežom za električnu energiju u Istanbulu i mora za to da plati nekoliko milijardi dolara, Saviris ima problema sa dugovima zbog čega je i sa Vimplkomom (u delimičnom vlasništvu Fridmana) dogovorio spajanje nakon kojeg će Vimplkom postati većinski vlasnik Vedera i njegovih operatora Oraskoma i Vinda. Prema procenama svetskih medija, Saviris duguje oko 15 milijardi dolara.
Takođe, neizvesno je i koliko Vimplkom ima sredstava da plati za Telekom jer bi takođe u februaru (rok za dostavljanje ponuda za našeg operatera ističe 21. februara) trebalo da kompletira spajanje sa Veder investmentom što je toj kompaniji sigurno prioritetniji posao.
Nakon spajanja postali bi peti najveći svetski operater mobilne telefonije, ali bi za to trebalo da izdvoje i 6,6 milijardi dolara. Vimplkom većima dug od četiri milijarde dolara, ali bi taj dug mogao da skoči na čak 24 milijarde kada posao bude završen jer se očekuje da će, uz spajanje sa Vederovim dugom (oko 15 milijardi dolara), Vimplkom morati da pozajmi još 4,5 milijarde dolara.
U najzdravijoj finansijskoj situaciji je meksički biznismen Karlos Slim, ali se uveliko spekuliše u javnosti da je njegovo ime uvedeno u priču oko Telekoma samo da bi bili privučeni još neki ponuđači osim tri iz zapadne Evrope koji su prvi pokazali interesovanje i važe za najozbiljnije kandidate.
B92