Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Oštrodlaki Jazavičar
Oštrodlaki Jazavičar - kao što je već rečeno, telesna grada kod sve tri vrste jazavičara je jednaka. Prednje noge su mišićave i nešto krive. Primeren je za lov u rovu koji mora biti visok barem jednu trećinu visine jazavičara. Zadnji deo tela je mišićav i kosti su debele i jake. Gofjenične kosti su kratke i stvaraju sa bedrom pravi ugao. Pas je dlakav po celom telu, oči su smeđe a uši priležeće. Jako je razvijena poddlaka i zajedno sa gornjom (krovnom) dlakom čini gusto krzno. Pod vilicom ima bradu sa dužim dlakama. Trepavice su kosmate. Dozvoljene su sve boje krzna ali bele pege nisu poželjne. Jazavčare nalazimo u gradovima i na selu, kod siromašnih i bogatih. Njegova kolevka je šuma. Pomoć pri lovu čini mu veselje. Lovio je sa plemićima i bio je samostalan. Razmaženi jazavičari koji danas žive po gradovima nemaju puno zajedničkog sa svojim precima koji su bili odlični kopači jama. Danas su jazavičari omiljeni porodični psi. Godine 1811 lovni stručnjak Hartig je o oštrodlakom jazavičaru zapisao da obično nije tako kratkonog i da nema tako zakrivljene noge kao što ih imaju kratkodlaki. Godinu dana kasnije je o tome pisao dr. Walther: "Oštrodlaki jazavičari napadaju svakog psa kojeg sretnu bez obzira koliko je veliki". Taj problem se pojavljuje još i danas, naime, oštrodlaki jazavičar je spreman u svakom trenutku napasti suparnika čak i kada je mnogo veći. Zato još dok je mlad jazavičara moramo naviknuti na sustrete sa drugim psima. Jazavičari su svojeglavi, rado se udaljuju od gospodara i ne žele slušati njihove pozive. Neki vlasnici pogrešno zaključuju da "jazavičari nisu pokorni" i da se od njih ne može ništa napraviti. Misle da su jazavičari neodgojeni i da kao vodje čopora (alfa životinje) postaju neurotični napadači kojih se boje i porodični članovi. Istina je potpuno drugačija. Lovci ih koriste u lovu i svestrani su lovački psi. Odlično kopaju jame i glasno gone divljač. Sposobni su da se probiju kroz najveći gustiš i uvek pronađu lovinu. Love polako i poslušaju lovca od prve. Rado ih koriste u potrazi za medvedima. Čak i krvoslednici će zbog straha napustiti trag medveda dok se jazavičaru to ne može dogoditi. Postoji i manji tip jazavičara koji se naziva patuljasti jazavičar kunićar čiji opseg prsja iznosi 35 cm. Ta vrsta je namenjena za kopanje jama u vrlo tesnim rovovima. Po telesnim merama taj je jazavičar jednak većem tipu. Težina i veličina su okvirni. Najmanji medju jazavičarima teži 2 Kg a najteži do 10 Kg. Sa svim jazavičarima treba obaviti lovačke ispite ako želimo da ih koristimo za lov. Jazavičar je jedan od najkorisnijih lovačkih pasa iako se većina jazavičara ne nalazi u rukama lovaca. Jedna je od najraširenijih pasmina u Nemačkoj i Austriji gde ih ima približno milion. Primeren je za manje stanove kao i za velike vrtove, takodje podjednako i za velika urbana naselja ili za sela. Ne odgovara ljudima koji ne vole svojeglavost ili su previše mekoga srca.
Izvor: B. Aksentijević
Oštrodlaki Jazavičar - kao što je već rečeno, telesna grada kod sve tri vrste jazavičara je jednaka. Prednje noge su mišićave i nešto krive. Primeren je za lov u rovu koji mora biti visok barem jednu trećinu visine jazavičara. Zadnji deo tela je mišićav i kosti su debele i jake. Gofjenične kosti su kratke i stvaraju sa bedrom pravi ugao. Pas je dlakav po celom telu, oči su smeđe a uši priležeće. Jako je razvijena poddlaka i zajedno sa gornjom (krovnom) dlakom čini gusto krzno. Pod vilicom ima bradu sa dužim dlakama. Trepavice su kosmate. Dozvoljene su sve boje krzna ali bele pege nisu poželjne. Jazavčare nalazimo u gradovima i na selu, kod siromašnih i bogatih. Njegova kolevka je šuma. Pomoć pri lovu čini mu veselje. Lovio je sa plemićima i bio je samostalan. Razmaženi jazavičari koji danas žive po gradovima nemaju puno zajedničkog sa svojim precima koji su bili odlični kopači jama. Danas su jazavičari omiljeni porodični psi. Godine 1811 lovni stručnjak Hartig je o oštrodlakom jazavičaru zapisao da obično nije tako kratkonog i da nema tako zakrivljene noge kao što ih imaju kratkodlaki. Godinu dana kasnije je o tome pisao dr. Walther: "Oštrodlaki jazavičari napadaju svakog psa kojeg sretnu bez obzira koliko je veliki". Taj problem se pojavljuje još i danas, naime, oštrodlaki jazavičar je spreman u svakom trenutku napasti suparnika čak i kada je mnogo veći. Zato još dok je mlad jazavičara moramo naviknuti na sustrete sa drugim psima. Jazavičari su svojeglavi, rado se udaljuju od gospodara i ne žele slušati njihove pozive. Neki vlasnici pogrešno zaključuju da "jazavičari nisu pokorni" i da se od njih ne može ništa napraviti. Misle da su jazavičari neodgojeni i da kao vodje čopora (alfa životinje) postaju neurotični napadači kojih se boje i porodični članovi. Istina je potpuno drugačija. Lovci ih koriste u lovu i svestrani su lovački psi. Odlično kopaju jame i glasno gone divljač. Sposobni su da se probiju kroz najveći gustiš i uvek pronađu lovinu. Love polako i poslušaju lovca od prve. Rado ih koriste u potrazi za medvedima. Čak i krvoslednici će zbog straha napustiti trag medveda dok se jazavičaru to ne može dogoditi. Postoji i manji tip jazavičara koji se naziva patuljasti jazavičar kunićar čiji opseg prsja iznosi 35 cm. Ta vrsta je namenjena za kopanje jama u vrlo tesnim rovovima. Po telesnim merama taj je jazavičar jednak većem tipu. Težina i veličina su okvirni. Najmanji medju jazavičarima teži 2 Kg a najteži do 10 Kg. Sa svim jazavičarima treba obaviti lovačke ispite ako želimo da ih koristimo za lov. Jazavičar je jedan od najkorisnijih lovačkih pasa iako se većina jazavičara ne nalazi u rukama lovaca. Jedna je od najraširenijih pasmina u Nemačkoj i Austriji gde ih ima približno milion. Primeren je za manje stanove kao i za velike vrtove, takodje podjednako i za velika urbana naselja ili za sela. Ne odgovara ljudima koji ne vole svojeglavost ili su previše mekoga srca.
Izvor: B. Aksentijević
Poslednja izmena: