UREDNIK
- Učlanjen(a)
- 27.06.2011
- Poruka
- 10.547
Osnivanje banke BRIKS je prag novog poretka
Dubravka Savić | 20. jul 2014. 18:45 | Komentara: 0
Nova finansijska institucija Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južnoafričke Republike. Sedam decenija od osnivanja Svetske banke i MMF, svet na prekretnici
JULA 1944. godine, konferencija u njuhempširskom „Vašington hotelu“ u Breton Vudsu označila je veliku prekretnicu u svetskom ekonomskom poretku. Jul 2014, sedam decenija pošto su predstavnici 44 zemlje u SAD osnovali Svetsku banku i Međunarodni monetarni fond (MMF), nagoveštava novi poredak među multilateralnim finansijskim institucijama.
Odluka lidera zemalja BRIKS - Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južnoafričke Republike - na samitu u brazilskom gradu Fortaleca da osnuju zajedničku Razvojnu banku uvodi, naime, na globalnu scenu alternativu bretonvudskim institucijama. Posle Svetske banke je, istina, osnovan niz razvojnih banaka, Međuamerička razvojna banka, Azijska razvojna banka, Afrička razvojna banka, Evropska investiciona banka, ali pokretanje Razvojne banke BRIKS nagoveštava pisanje novih pravila razvoja.
Svetu 2014. godine postaje tesan poredak uspostavljen 1944. godine, kada je Amerika inicirala, a svet željan mira i obnove posle Drugog svetskog rata prihvatio ideju o multilateralnim institucijama. Formula podele moći, pri čemu je rukovodeće mesto u MMF pripalo Evropi, u Svetskoj banci Americi, a glasačka prava razvijenih država prednjačila u odnosu na zemlje u razvoju, preživela je decenijama.
Ali, globalna slika sveta ubrzano se menja. Duga senka sedmogodišnje svetske finansijske krize nadvila se nad SAD i Evropom, usporavajući svetski rast. Istovremeno, zemlje koje poslednjih decenija beleže ubrzan rast, a reč je upravo o grupaciji BRIKS, nastavljaju, istina usporenije, i dalje da ekonomski jačaju, zahtevajući da to bude praćeno novim pravima i odgovarajućim pozicijama moći na svetskom nivou.
Dok je globalna ekonomska kriza produbljivala jaz između bogatih i siromašnih, a energetski problemi postajali pratioci tenzija među silama na ratištima bogatim naftom i gasom, zemlje u ubrzanom razvoju sve glasnije su optuživale multilateralne institucije da dominiraju svetom pristrasnošću prema Zapadu. Te institucije i dalje obezbeđuju sredstva, ali uslovljavanja i zahtevi za reforme koji su redovni pratioci pozajmica, izazivali su sve veći revolt. Nezadovoljne su ne samo zemlje upućene na adrese Svetske banke i MMF u Vašingtonu, već i eksperti kakav je nobelovac Džozef Stiglic, koji je, uz jave kritike, napustio mesto ekonomiste u Svetskoj banci.
U međuvremenu, pozajmice Svetske banke smanjene su na polovinu u odnosu na vreme pre svetske ekonomske krize. I privatne su se u istom periodu smanjile za trećinu. Potrebe su rasle, dok su Svetska banka i MMF i dalje radili po starim pravilima, ne obazirući se mnogo na kritike i nezadovoljstvo. Svetska banka nije uspela da ublaži siromaštvo, a MMF da spreči ekonomsku krizu.
Zemlje BRIKS ujedinila je upravo kritika rigidnog poretka, i posle dvogodišnjih pregovora, postigle su sporazum o osnivanju zajedničke Razvojne banke. Naruku im je išla činjenica da na teritoriji Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južne Afrike živi 40 odsto svetskog stanovništva i stvara se petina globalnog BDP. Dodatni podsticaj dala je činjenica da upravo u ovim zemljama postoji ogroman infrastrukturni deficit. Procenjuje se da samo ovih pet zemalja u narednih pet godina treba da ulože oko četiri i po biliona dolara u infrastrukturu.
Na banci BRIKS, kada sa osnivačkim kapitalom od 100 milijardi dolara pokrene rad 2016. godine, biće odgovornost veća od prevashodnog cilja, pozajmica za infrastrukturne projekte u zemljama članicama grupacije, ali i drugim manje razvijenim državama. Zdrava konkurencija posustalim, 70 godina starim, multilateralnim institucijama podrazumeva svež pristup globalnom razvoju. BRIKS bi trebalo da dokaže da je sposoban za više od onoga što kritikuje - jednostranost u ekonomskim i političkim merama prema trećim zemljama.
STRAH OD KINE
Osnivanju Razvojne banke BRIKS prethodilo je dvogodišnje „peglanje“ razmimoilaženja među članicama grupacije. Glavni kamen spoticanja bila je dominantna članica, druga ekonomska sila sveta, odmah posle SAD, Kina. Postojala je podozrivost prema ogromnim kineskim deviznim rezervama i ekonomskoj premoći, zbog čega je postojala bojazan da bi Peking mogao da diktira uslove. Banka je, na kraju, osnovana podjednakim ulozima svih pet članica, koje će tako biti ravnopravne u upravljanju i odlučivanju. Banka ostaje većinski u rukama BRIKS.
Dubravka Savić | 20. jul 2014. 18:45 | Komentara: 0
Nova finansijska institucija Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južnoafričke Republike. Sedam decenija od osnivanja Svetske banke i MMF, svet na prekretnici
JULA 1944. godine, konferencija u njuhempširskom „Vašington hotelu“ u Breton Vudsu označila je veliku prekretnicu u svetskom ekonomskom poretku. Jul 2014, sedam decenija pošto su predstavnici 44 zemlje u SAD osnovali Svetsku banku i Međunarodni monetarni fond (MMF), nagoveštava novi poredak među multilateralnim finansijskim institucijama.
Odluka lidera zemalja BRIKS - Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južnoafričke Republike - na samitu u brazilskom gradu Fortaleca da osnuju zajedničku Razvojnu banku uvodi, naime, na globalnu scenu alternativu bretonvudskim institucijama. Posle Svetske banke je, istina, osnovan niz razvojnih banaka, Međuamerička razvojna banka, Azijska razvojna banka, Afrička razvojna banka, Evropska investiciona banka, ali pokretanje Razvojne banke BRIKS nagoveštava pisanje novih pravila razvoja.
Svetu 2014. godine postaje tesan poredak uspostavljen 1944. godine, kada je Amerika inicirala, a svet željan mira i obnove posle Drugog svetskog rata prihvatio ideju o multilateralnim institucijama. Formula podele moći, pri čemu je rukovodeće mesto u MMF pripalo Evropi, u Svetskoj banci Americi, a glasačka prava razvijenih država prednjačila u odnosu na zemlje u razvoju, preživela je decenijama.
Ali, globalna slika sveta ubrzano se menja. Duga senka sedmogodišnje svetske finansijske krize nadvila se nad SAD i Evropom, usporavajući svetski rast. Istovremeno, zemlje koje poslednjih decenija beleže ubrzan rast, a reč je upravo o grupaciji BRIKS, nastavljaju, istina usporenije, i dalje da ekonomski jačaju, zahtevajući da to bude praćeno novim pravima i odgovarajućim pozicijama moći na svetskom nivou.
Dok je globalna ekonomska kriza produbljivala jaz između bogatih i siromašnih, a energetski problemi postajali pratioci tenzija među silama na ratištima bogatim naftom i gasom, zemlje u ubrzanom razvoju sve glasnije su optuživale multilateralne institucije da dominiraju svetom pristrasnošću prema Zapadu. Te institucije i dalje obezbeđuju sredstva, ali uslovljavanja i zahtevi za reforme koji su redovni pratioci pozajmica, izazivali su sve veći revolt. Nezadovoljne su ne samo zemlje upućene na adrese Svetske banke i MMF u Vašingtonu, već i eksperti kakav je nobelovac Džozef Stiglic, koji je, uz jave kritike, napustio mesto ekonomiste u Svetskoj banci.
U međuvremenu, pozajmice Svetske banke smanjene su na polovinu u odnosu na vreme pre svetske ekonomske krize. I privatne su se u istom periodu smanjile za trećinu. Potrebe su rasle, dok su Svetska banka i MMF i dalje radili po starim pravilima, ne obazirući se mnogo na kritike i nezadovoljstvo. Svetska banka nije uspela da ublaži siromaštvo, a MMF da spreči ekonomsku krizu.
Zemlje BRIKS ujedinila je upravo kritika rigidnog poretka, i posle dvogodišnjih pregovora, postigle su sporazum o osnivanju zajedničke Razvojne banke. Naruku im je išla činjenica da na teritoriji Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južne Afrike živi 40 odsto svetskog stanovništva i stvara se petina globalnog BDP. Dodatni podsticaj dala je činjenica da upravo u ovim zemljama postoji ogroman infrastrukturni deficit. Procenjuje se da samo ovih pet zemalja u narednih pet godina treba da ulože oko četiri i po biliona dolara u infrastrukturu.
Na banci BRIKS, kada sa osnivačkim kapitalom od 100 milijardi dolara pokrene rad 2016. godine, biće odgovornost veća od prevashodnog cilja, pozajmica za infrastrukturne projekte u zemljama članicama grupacije, ali i drugim manje razvijenim državama. Zdrava konkurencija posustalim, 70 godina starim, multilateralnim institucijama podrazumeva svež pristup globalnom razvoju. BRIKS bi trebalo da dokaže da je sposoban za više od onoga što kritikuje - jednostranost u ekonomskim i političkim merama prema trećim zemljama.
STRAH OD KINE
Osnivanju Razvojne banke BRIKS prethodilo je dvogodišnje „peglanje“ razmimoilaženja među članicama grupacije. Glavni kamen spoticanja bila je dominantna članica, druga ekonomska sila sveta, odmah posle SAD, Kina. Postojala je podozrivost prema ogromnim kineskim deviznim rezervama i ekonomskoj premoći, zbog čega je postojala bojazan da bi Peking mogao da diktira uslove. Banka je, na kraju, osnovana podjednakim ulozima svih pet članica, koje će tako biti ravnopravne u upravljanju i odlučivanju. Banka ostaje većinski u rukama BRIKS.