LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Oslikavanje Hrama: Pozlata za nove vekove
Novosti
Domaći stručnjaci opominju da se ne donose ishitrene odluke o mozaicima u Hramu Svetog Save
Detalj mozaika iz Crkve Svetog Đorđa na Oplencu
ŽIVOPISANJE Hrama Svetog Save na Vračaru pred novim je izazovima. Koji će materijali biti upotrebljeni, skupocena venecijanska pasta ili jeftina keramika, i ko će voditi ceo posao, naši ili ruski stručnjaci, pitanja su na koja domaća javnost traži odgovor.
- Još nisu donete konačne odluke. Tek treba da se formira rusko-srpska radna grupa za organizaciju celokupnog posla, a posle toga će biti formirana mešovita konkursna komisija za izbor izvođača radova u Hramu - kaže za „Novosti“ protoneimar dr Vojislav Milovanović. - Jedino što se pouzdano zna jeste da će mozaik biti rađen u vizantijskom stilu.
Sinodska komisija Srpske pravoslavne crkve već je izradila Projekat mozaika Hrama, kojim je utvrđen izbor i raspored kompozicija, kao i spisak svetitelja sa 1.500 likova. Sve ostalo je u rukama umetnika kojima će biti poveren ovaj posao.
- Hramovi se prave za svagda, zato ne treba žuriti i donositi ishitrene odluke - smatra Miladin Gavrilović, direktor Zadužbine kralja Petra Prvog na Oplencu. - Mozaik mora da bude izrađen od najkvalitetnijeg materijala. Ono što se pravi za sva vremena mora da bude i skupo.
Upravo mozaici iz Crkve Svetog Đorđa na Oplencu mogu da budu dobar primer budućim izvođačima. Mozaik koji se sastoji od 725 slikanih kompozicija, 513 u hramu i 212 u kripti, na kojima se nalazi 1.500 figura, smatra se vrhunskim delom.
- Kralj Aleksandar nije želeo da se freskama oslika ovaj hram - kaže istoričar Dragan Reljić iz Zadužbine.
- Izabrao je mozaik kao dugovečniju tehniku. Doveo je najbolje ruske arhitekte Krasnova i Smirnova. Krasnov je uradio idejno rešenje za ikonostas i podni mozaik, dok je Smirnov uradio zidne.Formirana je i naučna ekspedicija, u kojoj su bili vizantolozi, arheolozi i drugi stručnjaci, koji su izabrali najlepše freske iz 60 manastira na Kosovu i Metohiji i u Makedoniji. Te freske su preslikane na karton i poslate u nemačku fabriku „Pul i Vagner“ gde je od staklaste paste rađen mozaik.
- Mozaik je rađen od skupocenog materijala, a jedan deo čak od murano stakla. Sve što je prikazano žutom bojom je pozlata - objašnjava Reljić.
U NASTAVCIMA
PRVI radovi na Hramu Svetog Save započeti su 1936. a osvećenje temelja je bilo 1939. Nastavljeni su tek 1984, pa prekinuti 1991. U planu je da oslikavanje živopisa traje do 2020. godine.
Novosti
Domaći stručnjaci opominju da se ne donose ishitrene odluke o mozaicima u Hramu Svetog Save
Detalj mozaika iz Crkve Svetog Đorđa na Oplencu
ŽIVOPISANJE Hrama Svetog Save na Vračaru pred novim je izazovima. Koji će materijali biti upotrebljeni, skupocena venecijanska pasta ili jeftina keramika, i ko će voditi ceo posao, naši ili ruski stručnjaci, pitanja su na koja domaća javnost traži odgovor.
- Još nisu donete konačne odluke. Tek treba da se formira rusko-srpska radna grupa za organizaciju celokupnog posla, a posle toga će biti formirana mešovita konkursna komisija za izbor izvođača radova u Hramu - kaže za „Novosti“ protoneimar dr Vojislav Milovanović. - Jedino što se pouzdano zna jeste da će mozaik biti rađen u vizantijskom stilu.
Sinodska komisija Srpske pravoslavne crkve već je izradila Projekat mozaika Hrama, kojim je utvrđen izbor i raspored kompozicija, kao i spisak svetitelja sa 1.500 likova. Sve ostalo je u rukama umetnika kojima će biti poveren ovaj posao.
- Hramovi se prave za svagda, zato ne treba žuriti i donositi ishitrene odluke - smatra Miladin Gavrilović, direktor Zadužbine kralja Petra Prvog na Oplencu. - Mozaik mora da bude izrađen od najkvalitetnijeg materijala. Ono što se pravi za sva vremena mora da bude i skupo.
Upravo mozaici iz Crkve Svetog Đorđa na Oplencu mogu da budu dobar primer budućim izvođačima. Mozaik koji se sastoji od 725 slikanih kompozicija, 513 u hramu i 212 u kripti, na kojima se nalazi 1.500 figura, smatra se vrhunskim delom.
- Kralj Aleksandar nije želeo da se freskama oslika ovaj hram - kaže istoričar Dragan Reljić iz Zadužbine.
- Izabrao je mozaik kao dugovečniju tehniku. Doveo je najbolje ruske arhitekte Krasnova i Smirnova. Krasnov je uradio idejno rešenje za ikonostas i podni mozaik, dok je Smirnov uradio zidne.Formirana je i naučna ekspedicija, u kojoj su bili vizantolozi, arheolozi i drugi stručnjaci, koji su izabrali najlepše freske iz 60 manastira na Kosovu i Metohiji i u Makedoniji. Te freske su preslikane na karton i poslate u nemačku fabriku „Pul i Vagner“ gde je od staklaste paste rađen mozaik.
- Mozaik je rađen od skupocenog materijala, a jedan deo čak od murano stakla. Sve što je prikazano žutom bojom je pozlata - objašnjava Reljić.
U NASTAVCIMA
PRVI radovi na Hramu Svetog Save započeti su 1936. a osvećenje temelja je bilo 1939. Nastavljeni su tek 1984, pa prekinuti 1991. U planu je da oslikavanje živopisa traje do 2020. godine.