Oslikavanje Hrama: Pozlata za nove vekove

LEGEND
Učlanjen(a)
14.12.2009
Poruka
29.042
Oslikavanje Hrama: Pozlata za nove vekove

Novosti



Domaći stručnjaci opominju da se ne donose ishitrene odluke o mozaicima u Hramu Svetog Save

kul-oplenac-mozaik.jpg

Detalj mozaika iz Crkve Svetog Đorđa na Oplencu

ŽIVOPISANJE Hrama Svetog Save na Vračaru pred novim je izazovima. Koji će materijali biti upotrebljeni, skupocena venecijanska pasta ili jeftina keramika, i ko će voditi ceo posao, naši ili ruski stručnjaci, pitanja su na koja domaća javnost traži odgovor.

- Još nisu donete konačne odluke. Tek treba da se formira rusko-srpska radna grupa za organizaciju celokupnog posla, a posle toga će biti formirana mešovita konkursna komisija za izbor izvođača radova u Hramu - kaže za „Novosti“ protoneimar dr Vojislav Milovanović. - Jedino što se pouzdano zna jeste da će mozaik biti rađen u vizantijskom stilu.

Sinodska komisija Srpske pravoslavne crkve već je izradila Projekat mozaika Hrama, kojim je utvrđen izbor i raspored kompozicija, kao i spisak svetitelja sa 1.500 likova. Sve ostalo je u rukama umetnika kojima će biti poveren ovaj posao.

- Hramovi se prave za svagda, zato ne treba žuriti i donositi ishitrene odluke - smatra Miladin Gavrilović, direktor Zadužbine kralja Petra Prvog na Oplencu. - Mozaik mora da bude izrađen od najkvalitetnijeg materijala. Ono što se pravi za sva vremena mora da bude i skupo.

Upravo mozaici iz Crkve Svetog Đorđa na Oplencu mogu da budu dobar primer budućim izvođačima. Mozaik koji se sastoji od 725 slikanih kompozicija, 513 u hramu i 212 u kripti, na kojima se nalazi 1.500 figura, smatra se vrhunskim delom.

- Kralj Aleksandar nije želeo da se freskama oslika ovaj hram - kaže istoričar Dragan Reljić iz Zadužbine.

- Izabrao je mozaik kao dugovečniju tehniku. Doveo je najbolje ruske arhitekte Krasnova i Smirnova. Krasnov je uradio idejno rešenje za ikonostas i podni mozaik, dok je Smirnov uradio zidne.Formirana je i naučna ekspedicija, u kojoj su bili vizantolozi, arheolozi i drugi stručnjaci, koji su izabrali najlepše freske iz 60 manastira na Kosovu i Metohiji i u Makedoniji. Te freske su preslikane na karton i poslate u nemačku fabriku „Pul i Vagner“ gde je od staklaste paste rađen mozaik.

- Mozaik je rađen od skupocenog materijala, a jedan deo čak od murano stakla. Sve što je prikazano žutom bojom je pozlata - objašnjava Reljić.

U NASTAVCIMA

PRVI radovi na Hramu Svetog Save započeti su 1936. a osvećenje temelja je bilo 1939. Nastavljeni su tek 1984, pa prekinuti 1991. U planu je da oslikavanje živopisa traje do 2020. godine.

 
Natrag
Top