LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Osiguranje pokriva greške lekara?
Izvor: Tanjug
Lekari u Srbiji ubuduće će moći da se osiguraju od profesionalne odgovornosti, a to osiguranje će pokrivati sve slučajeve gde će se rodbina ili pacijent obraćati za nadoknatu štete za sume od 200 do 10.000 evra po lekaru, izjavila je direktorka Lekarske komore Srbije (LKS) Tatjana Radosavljević.
Radosavljević je rekla da će ta ustanova od naredne nedelje obaveštavati lekare o osiguranju od profesionalne odgovornosti, navodeći da je pre 15-ak dana potpisan ugovor sa DDOR-om o takvoj vrsti osiguranja.
Ona je navela da će to "skraćivati put pacijentima", jer će sa osiguravajućom kućom moći da se nagode pre suđenja, a da će istovremeno štititi lekare, ali od takozvane defanzivne medicine.
''Ako lekar nije osiguran on će između dva načina lečenja, manje invanzivnog i sporijeg i rizičnijeg ali efikasnijeg predlagati onaj koji nosi manje rizike, ali sporije deluje'', kazala je Radosavljević.
Ona je međutim, dodala da će ipak, kada je osiguran, lekar predlagati rizičniji, ali efektivniji pristup, a da će pacijent potpisati da li je sa tim saglasan ili ne.
Prema njenim rečima, ta praksa zaživela je u svim zemljama bivše Jugoslavije osim Srbije i Bosne i Hercegovine.
Ona je dodala da u Americi i Sloveniji lekar ne može raditi u praksi ako nije na taj način osiguran. Objašnjavajući proceduru, direktorka LKS je kazala da će se lekar u slučaju da dobije obaveštenje da su u građanskoj parnici porodica pacijenta ili pacijent tražili nadokanadu štete, obraćati LKS, a ta institucija će o tome obavestiti osiguravajuću kuću.
''Osiguravajuća kuća će predlagati vansudsko poravnanje, a pre toga neophodno je da se utvrdi šta se tačno dešavalo i da li su zahtevi opravdani, što će biti dužnost stručnog lica u osiguravajućoj kući“, ukazala je Radosavljević.
Ona je objasnila da će osiguranje u iznosu od 200 do 10.000 evra obuhvatati i rizičnije profesije kojima pripadaju ginekolozi, anesteziolozi i hirurzi dodajući da će oni, ako budu hteli moći sa osiguravajućom kućom da se dogovore o eventualnom dopunskom osiguranju.
Radosavljević je istakla da lekari za to neće davati novac već će osiguranje biti omogućeno sredstvima LKS. Sagovornica je objasnila da će zahvaljujući toj vrsti osiguranja koja je, kako je kazala, predviđena samo za profesije u kojima je ponašanje radnika regulisano etičkim kodeksom, pacijenti ili porodica lečenog moći za kraće vreme da dođu do nadoknade štete jer sudski sporovi dugo traju.
To je ocenjeno i na sastanku ministra zdravlja sa grupom ožalošćenih građana koji sumnjaju da su članovi njihovih porodica preminuli usled nesavesnog lečenja, koji je održan pre tri dana.
Ministar zdravlja Zoran Stanković je kazao da je najduže suđenje zbog lekarske greške trajalo 17 godina i najavio da će u narednih destak dana u Ministarstvu pravde biti održan sastanak na kome će se razmotriti mogućnost da takva suđenja imaju prioritet.
Takođe su se složili da je neophodno što pre izraditi novi Pravilnik o vanrednom stručnom nadzoru.
Porodice preminulih su istakle da veštačenja, kao i suđenja predugo dugo traju, da se propusti sporo dokazuju i da je neophodno uvođenje Pravilnika.
Izvor: Tanjug
Lekari u Srbiji ubuduće će moći da se osiguraju od profesionalne odgovornosti, a to osiguranje će pokrivati sve slučajeve gde će se rodbina ili pacijent obraćati za nadoknatu štete za sume od 200 do 10.000 evra po lekaru, izjavila je direktorka Lekarske komore Srbije (LKS) Tatjana Radosavljević.
Ona je navela da će to "skraćivati put pacijentima", jer će sa osiguravajućom kućom moći da se nagode pre suđenja, a da će istovremeno štititi lekare, ali od takozvane defanzivne medicine.
''Ako lekar nije osiguran on će između dva načina lečenja, manje invanzivnog i sporijeg i rizičnijeg ali efikasnijeg predlagati onaj koji nosi manje rizike, ali sporije deluje'', kazala je Radosavljević.
Ona je međutim, dodala da će ipak, kada je osiguran, lekar predlagati rizičniji, ali efektivniji pristup, a da će pacijent potpisati da li je sa tim saglasan ili ne.
Prema njenim rečima, ta praksa zaživela je u svim zemljama bivše Jugoslavije osim Srbije i Bosne i Hercegovine.
Ona je dodala da u Americi i Sloveniji lekar ne može raditi u praksi ako nije na taj način osiguran. Objašnjavajući proceduru, direktorka LKS je kazala da će se lekar u slučaju da dobije obaveštenje da su u građanskoj parnici porodica pacijenta ili pacijent tražili nadokanadu štete, obraćati LKS, a ta institucija će o tome obavestiti osiguravajuću kuću.
''Osiguravajuća kuća će predlagati vansudsko poravnanje, a pre toga neophodno je da se utvrdi šta se tačno dešavalo i da li su zahtevi opravdani, što će biti dužnost stručnog lica u osiguravajućoj kući“, ukazala je Radosavljević.
Ona je objasnila da će osiguranje u iznosu od 200 do 10.000 evra obuhvatati i rizičnije profesije kojima pripadaju ginekolozi, anesteziolozi i hirurzi dodajući da će oni, ako budu hteli moći sa osiguravajućom kućom da se dogovore o eventualnom dopunskom osiguranju.
Radosavljević je istakla da lekari za to neće davati novac već će osiguranje biti omogućeno sredstvima LKS. Sagovornica je objasnila da će zahvaljujući toj vrsti osiguranja koja je, kako je kazala, predviđena samo za profesije u kojima je ponašanje radnika regulisano etičkim kodeksom, pacijenti ili porodica lečenog moći za kraće vreme da dođu do nadoknade štete jer sudski sporovi dugo traju.
To je ocenjeno i na sastanku ministra zdravlja sa grupom ožalošćenih građana koji sumnjaju da su članovi njihovih porodica preminuli usled nesavesnog lečenja, koji je održan pre tri dana.
Ministar zdravlja Zoran Stanković je kazao da je najduže suđenje zbog lekarske greške trajalo 17 godina i najavio da će u narednih destak dana u Ministarstvu pravde biti održan sastanak na kome će se razmotriti mogućnost da takva suđenja imaju prioritet.
Takođe su se složili da je neophodno što pre izraditi novi Pravilnik o vanrednom stručnom nadzoru.
Porodice preminulih su istakle da veštačenja, kao i suđenja predugo dugo traju, da se propusti sporo dokazuju i da je neophodno uvođenje Pravilnika.