LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Osamdeseti rođendan Džonija Keša
Izvor: B92
Da nije hodao po ivici možda bi Džoni Keš još uvek bio među nama. Na svu sreću, on jeste hodao po ivici i tako neometano ušetao u muzičku istoriju. Da je živ, legendarni muzičar bi 26. februara proslavio osamdeseti rođendan.
Foto: Don Hunstein, Sony Music Archive
“Zdravo, ja sam Džoni Keš”, jednostavno bi rekao na početku svakog koncerta i odmah počeo da svira, najčešće pesmu “Folsom Prision Blues”. Jer, kako je često govorio, to je najbolje što ume da radi.
Rođen 26. februara u Arkanzasu, Keš je odmalena pokazivao talenat za muziku, iako je često radio razne poslove koji su ga odvlačili od muzike. Danas se smatra jednim od najuticajnijih muzičara dvadesetog veka.
Sredinom pedesetih godina prošlog veka preselio se u Memfis, gde je počeo da radi kao raidjski voditelj. Neretko bi tokom večernjeg programa svirao gitaru, nadajući se ugovoru sa nekom od producentskih kompanija. Godinu dana je prošlo pre nego što je snimio svoje prve pesme “Hey Porter” i “Cry! Cry! Cry!”.
Iako su pesme bile veoma zapažene pravi uspeh dolazi sa albumom “Folsom Prision Blues” koji dospeva među pet najslušanijih albuma 1956. godine, a pesma “I Walk The Line” zauzima prvo mesto na listi singlova.
Njegov dubok glas uglavnom se vezuje za kantri muziku, iako je Keš često eksperimentisao sa rokabilijem i rokenrolom, bluzom i folkom pa čak i sa gospel muzikom Zahvaljujući stilizovanom izgledu i tamnim odelima dobio je nadimak “Čovek u crnom”.
Mnoge njegove pesme danas se smatraju klasicima. Osim pomenutih tu su i “Ring of Fire”, “Get Rhytm”, “Man in Black”, “A Boy Named Sue” i duet “Jackson” koji je snimio sa Džun Karter.
Njegov imidž često je narušavan brojnim skandalima vezanim za alkohol i drogu. Ova dva poroka su, uz everstvo, doveli do kraha njegovog prvog braka sa Vivijen Liberto. Više sreće imao je u romansi sa Džun Karter, sa kojom se odlično razumeo i na muzičkom planu. Zajedno su radili trideset pet godina, sve do njene smrti 2003. godine. Ubrzo nakon tog tragičnog događaja i Kešovo stanje je bivalo sve lošije.
“Slobodno pitajte ljude oko mene. Ja ne odustajem. Ja ne odustajem… I to nije zbog neke frustracije ili očajanja, to što kažem da ne odustajem. Ne odustajem jer ne odustajem. Ja u to ne verujem”, kazao je Keš prilikom gostovanja u čuvenoj emisiji Larija Kinga, 2002. godine, dva meseca nakon što je proslavio sedamdeseti rođendan.
Godinu dana kasnije, “Čovek u crnom” umro je od posledica dijabetesa. Ali interesovanje za Džonija Keša još uvek ne jenjava.
Kako prenosi AP, na dan njegovog rođenja počeće projekat konzervacije Kešove kuće u kojoj je proveo detinjstvo u Arkanzasu. Kasnije ove godine u Nešvilu biće otvoren noviKešov muzej a u planu je i objavljivanje nekoliko albuma njegove muzike, kao i tri dokumentarna filma.
"Moj tata je bio prava stvar. Bio je ponizan ali je imao šarma, stila i harizme i privlačio je i inspirisao ljude. Mislim da je sjajno što moj otac i dalje inspiriše ljude", kazao je povodom ovog jubileja njegov sin Džon Karter Keš.
Izvor: B92
Da nije hodao po ivici možda bi Džoni Keš još uvek bio među nama. Na svu sreću, on jeste hodao po ivici i tako neometano ušetao u muzičku istoriju. Da je živ, legendarni muzičar bi 26. februara proslavio osamdeseti rođendan.
Foto: Don Hunstein, Sony Music Archive
“Zdravo, ja sam Džoni Keš”, jednostavno bi rekao na početku svakog koncerta i odmah počeo da svira, najčešće pesmu “Folsom Prision Blues”. Jer, kako je često govorio, to je najbolje što ume da radi.
Rođen 26. februara u Arkanzasu, Keš je odmalena pokazivao talenat za muziku, iako je često radio razne poslove koji su ga odvlačili od muzike. Danas se smatra jednim od najuticajnijih muzičara dvadesetog veka.
Sredinom pedesetih godina prošlog veka preselio se u Memfis, gde je počeo da radi kao raidjski voditelj. Neretko bi tokom večernjeg programa svirao gitaru, nadajući se ugovoru sa nekom od producentskih kompanija. Godinu dana je prošlo pre nego što je snimio svoje prve pesme “Hey Porter” i “Cry! Cry! Cry!”.
Iako su pesme bile veoma zapažene pravi uspeh dolazi sa albumom “Folsom Prision Blues” koji dospeva među pet najslušanijih albuma 1956. godine, a pesma “I Walk The Line” zauzima prvo mesto na listi singlova.
Njegov dubok glas uglavnom se vezuje za kantri muziku, iako je Keš često eksperimentisao sa rokabilijem i rokenrolom, bluzom i folkom pa čak i sa gospel muzikom Zahvaljujući stilizovanom izgledu i tamnim odelima dobio je nadimak “Čovek u crnom”.
Mnoge njegove pesme danas se smatraju klasicima. Osim pomenutih tu su i “Ring of Fire”, “Get Rhytm”, “Man in Black”, “A Boy Named Sue” i duet “Jackson” koji je snimio sa Džun Karter.
Njegov imidž često je narušavan brojnim skandalima vezanim za alkohol i drogu. Ova dva poroka su, uz everstvo, doveli do kraha njegovog prvog braka sa Vivijen Liberto. Više sreće imao je u romansi sa Džun Karter, sa kojom se odlično razumeo i na muzičkom planu. Zajedno su radili trideset pet godina, sve do njene smrti 2003. godine. Ubrzo nakon tog tragičnog događaja i Kešovo stanje je bivalo sve lošije.
“Slobodno pitajte ljude oko mene. Ja ne odustajem. Ja ne odustajem… I to nije zbog neke frustracije ili očajanja, to što kažem da ne odustajem. Ne odustajem jer ne odustajem. Ja u to ne verujem”, kazao je Keš prilikom gostovanja u čuvenoj emisiji Larija Kinga, 2002. godine, dva meseca nakon što je proslavio sedamdeseti rođendan.
Godinu dana kasnije, “Čovek u crnom” umro je od posledica dijabetesa. Ali interesovanje za Džonija Keša još uvek ne jenjava.
Kako prenosi AP, na dan njegovog rođenja počeće projekat konzervacije Kešove kuće u kojoj je proveo detinjstvo u Arkanzasu. Kasnije ove godine u Nešvilu biće otvoren noviKešov muzej a u planu je i objavljivanje nekoliko albuma njegove muzike, kao i tri dokumentarna filma.
"Moj tata je bio prava stvar. Bio je ponizan ali je imao šarma, stila i harizme i privlačio je i inspirisao ljude. Mislim da je sjajno što moj otac i dalje inspiriše ljude", kazao je povodom ovog jubileja njegov sin Džon Karter Keš.
Poslednja izmena od urednika: