LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Орочен новац боље решење
Пословна банка уговором дефинише могућност разорочења средстава при чему ће бити обрачуната каматна стопа за неорочену штедњу. – У сваком другом случају улагач ће бити тај ко мора проценити предности и недостатке обе опције и изабрати најбољу за себе
Последњих неколико година поверење грађана у пословне банке је повећано што је резултирало огромним растом штедње у Србији. Као последица појачаног интересовања грађана за штедњу дошло је и до експанзије штедних производа пословних банака.
Штедња по виђењу, неорочена штедња, ависта штедња, краткорочна и дугорочна орочена штедња, рентна штедња, степенаста штедња, растућа штедња и многи други термини појавили су се са циљем привлачења штедње становништва у пословне банке, без јаснијег објашњавања предности и недостатака.
Пред просечног становника Србије се оправдано појављује питање: Коју штедњу изабрати?
Основна подела штедње је на неорочену и орочену и она се базира на ограничености располагањем уложених средстава у пословну банку.
Неорочена штедња се често појављује под називима штедња по виђењу, текућа штедња или ависта штедња. Ова штедња подразумева да средства која депонујете у пословној банци можете у било ком тренутку повући, без икаквих ограничења. Остварена камата на штедњу се обрачунава и приписује улогу на крају календарске године. Чак и уколико на крају године на штедном рачуну нема средстава, камата се приписује у припадајућем износу за средства која су током календарске године била на рачуну.
Јако је важно знати да иако нема ограничења у располагању средствима, пословне банке уобичајено захтевају да се повлачење средстава изнад 2.000 до 2.500 евра најави минимум један дан пре повлачења, како би се средства припремила за исплату.
Орочена штедња подразумева полагање средстава на штедни рачун у пословној банци у унапред одређеном временском периоду, након кога ће улагач моћи да повуче средства заједно са припадајућом каматом. За разлику од неорочене штедње, уложена средства код орочене штедње су делимично расположива, јер их према уговору улагач не може користити до истека рока орочења. Захваљујући овом ограничењу, улагач ће добити вишу каматну стопу на орочена средства него што ће то бити случај код неорочене штедње.
Уколико се одлучите за орочену штедњу у пословној банци, неопходно је познавање неколико основних правила која важе у свим пословним банкама:
1. Уобичајени периоди орочења су 1, 3, 6, 12 и 36 месеци. Поједине пословне банке у својој понуди имају и орочења на 9 или 24 месеца. Што је дужи период орочења средстава, то је и каматна стопа на уложена средства већа.
2. Код орочене штедње је веома битно разумети изражавање каматне стопе. Наиме, каматне стопе се увек изражавају на годишњем нивоу, без обзира на дужину периода орочења. Тако ће каматна стопа од 5% за орочења на 6 месеци значити принос од 2,5%, јер је каматна стопа изражена на годишњем нивоу. С друге стране, каматна стопа од 7% за орочења на 36 месеци ће значити принос од преко 21%, јер се годишња каматна стопа обрачунава за 3 годишња периода.
3. Орочена штедња се може разорочити у посебним околностима, али пословна банка вам у том случају не обрачунава уговорену каматну стопу, већ само каматну стопу за неорочену штедњу, која је драстично нижа.
ОРОЧЕНА ИЛИ НЕОРОЧЕНА ШТЕДЊА?
Уобичајен одговор на ово питање је да би улагач сам према својим потребама требало да изабере између потпуне расположивости уложених средстава и ниже камате и делимичне расположивости и више каматне стопе. Међутим, овај одговор се последњих година модификовао због повољности које нуде пословне банке својим клијентима – корисницима орочене штедње. Наиме, све већи број банака врло лако одобрава разорочавање средстава у року од неколико дана. Клијент који је своја средства орочио неће остварити уговорену каматну стопу, али ће му бити обрачуната каматна стопа за неорочену штедњу, што значи да неће имати никаквих последица (сем неколико дана за разорочавање) у односу на ситуацију да је средства уложио по условима за неорочену штедњу.
Имајте у виду да правило о разорочавању није случај у свим пословним банкама. Због тога је увек неопходно пре орочавања средстава сазнати под којим условима је могуће разорочавање. Поједине банке чак при разорочавању не обрачунавају никакву камату или у изузетним случајевима наплаћују и „пенале“ – умањују основицу штедње због непоштовања уговора од стране улагача.
На бази претходно наведеног лако је закључити да је орочена штедња боље решење за сваког улагача, али само под условом да пословна банка уговором дефинише могућност разорочења средстава при чему ће бити обрачуната каматна стопа за неорочену штедњу. У сваком другом случају улагач ће бити тај који мора да процени предности и недостатке обе опције и изабере најбољу за себе.
НЕКЛАСИЧНЕ ВРСТЕ ШТЕДЊЕ
Пословне банке су у склопу повећаног интересовања прошириле своју понуду за штедише са класичних врста штедње – орочене и неорочене, на различите модалитете рентне и степенасте штедње.
Рентна штедња подразумева орочавање средстава на одређени рок, при чему се исплата остварене камате врши у краћим периодима од периода орочења. Нпр. уколико своја средства орочите на 12 месеци са банком можете уговорити да вам се остварена камата исплаћује по истеку сваког трећег месеца. Тако ћете до истека орочења имати 3 исплате камате, а четврта камата биће приписана улогу по истеку орочења. Ова врста штедње доноси вишу каматну стопу од неорочене штедње, али и нижу каматну стопу од класичне орочене штедње.
Степенаста штедња је модел орочене штедње код кога висина каматне стопе расте у сваком следећем месецу (или дужем периоду) од тренутка орочења. Тако ако орочите средства на 12 месеци, банка може понудити каматну стопу од 1% током прва два месеца, 2% у трећем и четвртом месецу и за по један процентни поен вишу каматну стопу у сваком следећем периоду од два месеца. Код степенасте штедње просечна каматна стопа може бити максимално на нивоу каматне стопе на класичну орочену штедњу, али чешћи је случај да је нешто нижа. Оно што се истиче као предност степенасте штедње у односу на класичну орочену штедњу су релаксирани услови разорочења. Уобичајено је да уколико раније разорочите средства код ове штедње остварујете каматну стопу по уговору, која је виша од каматне стопе на неорочену штедњу. Због тога се степенаста штедња наводи као одлична алтернатива за улагаче који „очекују“ да ће разорочити средства пре истека рока орочења, али нису сигурни када би то могло бити.
Када је питању степенаста штедња врло је битно имати у виду да пословне банке у промотивним кампањама истичу само највишу каматну стопу, која се обрачунава у последњем периоду орочења, што може довести улагаче у заблуду о висини каматне стопе која ће им бити обрачуната током целокупног периода орочења.
Рентна и степенаста штедња не представљају озбиљнију конкуренцију класичним штедним производима, али су прилагођене клијентима који имају посебне потребе или неизвесне потребе за штедњом.
kamatica.com
Пословна банка уговором дефинише могућност разорочења средстава при чему ће бити обрачуната каматна стопа за неорочену штедњу. – У сваком другом случају улагач ће бити тај ко мора проценити предности и недостатке обе опције и изабрати најбољу за себе
Последњих неколико година поверење грађана у пословне банке је повећано што је резултирало огромним растом штедње у Србији. Као последица појачаног интересовања грађана за штедњу дошло је и до експанзије штедних производа пословних банака.
Штедња по виђењу, неорочена штедња, ависта штедња, краткорочна и дугорочна орочена штедња, рентна штедња, степенаста штедња, растућа штедња и многи други термини појавили су се са циљем привлачења штедње становништва у пословне банке, без јаснијег објашњавања предности и недостатака.
Пред просечног становника Србије се оправдано појављује питање: Коју штедњу изабрати?
Основна подела штедње је на неорочену и орочену и она се базира на ограничености располагањем уложених средстава у пословну банку.
Неорочена штедња се често појављује под називима штедња по виђењу, текућа штедња или ависта штедња. Ова штедња подразумева да средства која депонујете у пословној банци можете у било ком тренутку повући, без икаквих ограничења. Остварена камата на штедњу се обрачунава и приписује улогу на крају календарске године. Чак и уколико на крају године на штедном рачуну нема средстава, камата се приписује у припадајућем износу за средства која су током календарске године била на рачуну.
Јако је важно знати да иако нема ограничења у располагању средствима, пословне банке уобичајено захтевају да се повлачење средстава изнад 2.000 до 2.500 евра најави минимум један дан пре повлачења, како би се средства припремила за исплату.
Орочена штедња подразумева полагање средстава на штедни рачун у пословној банци у унапред одређеном временском периоду, након кога ће улагач моћи да повуче средства заједно са припадајућом каматом. За разлику од неорочене штедње, уложена средства код орочене штедње су делимично расположива, јер их према уговору улагач не може користити до истека рока орочења. Захваљујући овом ограничењу, улагач ће добити вишу каматну стопу на орочена средства него што ће то бити случај код неорочене штедње.
Уколико се одлучите за орочену штедњу у пословној банци, неопходно је познавање неколико основних правила која важе у свим пословним банкама:
1. Уобичајени периоди орочења су 1, 3, 6, 12 и 36 месеци. Поједине пословне банке у својој понуди имају и орочења на 9 или 24 месеца. Што је дужи период орочења средстава, то је и каматна стопа на уложена средства већа.
2. Код орочене штедње је веома битно разумети изражавање каматне стопе. Наиме, каматне стопе се увек изражавају на годишњем нивоу, без обзира на дужину периода орочења. Тако ће каматна стопа од 5% за орочења на 6 месеци значити принос од 2,5%, јер је каматна стопа изражена на годишњем нивоу. С друге стране, каматна стопа од 7% за орочења на 36 месеци ће значити принос од преко 21%, јер се годишња каматна стопа обрачунава за 3 годишња периода.
3. Орочена штедња се може разорочити у посебним околностима, али пословна банка вам у том случају не обрачунава уговорену каматну стопу, већ само каматну стопу за неорочену штедњу, која је драстично нижа.
ОРОЧЕНА ИЛИ НЕОРОЧЕНА ШТЕДЊА?
Уобичајен одговор на ово питање је да би улагач сам према својим потребама требало да изабере између потпуне расположивости уложених средстава и ниже камате и делимичне расположивости и више каматне стопе. Међутим, овај одговор се последњих година модификовао због повољности које нуде пословне банке својим клијентима – корисницима орочене штедње. Наиме, све већи број банака врло лако одобрава разорочавање средстава у року од неколико дана. Клијент који је своја средства орочио неће остварити уговорену каматну стопу, али ће му бити обрачуната каматна стопа за неорочену штедњу, што значи да неће имати никаквих последица (сем неколико дана за разорочавање) у односу на ситуацију да је средства уложио по условима за неорочену штедњу.
Имајте у виду да правило о разорочавању није случај у свим пословним банкама. Због тога је увек неопходно пре орочавања средстава сазнати под којим условима је могуће разорочавање. Поједине банке чак при разорочавању не обрачунавају никакву камату или у изузетним случајевима наплаћују и „пенале“ – умањују основицу штедње због непоштовања уговора од стране улагача.
На бази претходно наведеног лако је закључити да је орочена штедња боље решење за сваког улагача, али само под условом да пословна банка уговором дефинише могућност разорочења средстава при чему ће бити обрачуната каматна стопа за неорочену штедњу. У сваком другом случају улагач ће бити тај који мора да процени предности и недостатке обе опције и изабере најбољу за себе.
НЕКЛАСИЧНЕ ВРСТЕ ШТЕДЊЕ
Пословне банке су у склопу повећаног интересовања прошириле своју понуду за штедише са класичних врста штедње – орочене и неорочене, на различите модалитете рентне и степенасте штедње.
Рентна штедња подразумева орочавање средстава на одређени рок, при чему се исплата остварене камате врши у краћим периодима од периода орочења. Нпр. уколико своја средства орочите на 12 месеци са банком можете уговорити да вам се остварена камата исплаћује по истеку сваког трећег месеца. Тако ћете до истека орочења имати 3 исплате камате, а четврта камата биће приписана улогу по истеку орочења. Ова врста штедње доноси вишу каматну стопу од неорочене штедње, али и нижу каматну стопу од класичне орочене штедње.
Степенаста штедња је модел орочене штедње код кога висина каматне стопе расте у сваком следећем месецу (или дужем периоду) од тренутка орочења. Тако ако орочите средства на 12 месеци, банка може понудити каматну стопу од 1% током прва два месеца, 2% у трећем и четвртом месецу и за по један процентни поен вишу каматну стопу у сваком следећем периоду од два месеца. Код степенасте штедње просечна каматна стопа може бити максимално на нивоу каматне стопе на класичну орочену штедњу, али чешћи је случај да је нешто нижа. Оно што се истиче као предност степенасте штедње у односу на класичну орочену штедњу су релаксирани услови разорочења. Уобичајено је да уколико раније разорочите средства код ове штедње остварујете каматну стопу по уговору, која је виша од каматне стопе на неорочену штедњу. Због тога се степенаста штедња наводи као одлична алтернатива за улагаче који „очекују“ да ће разорочити средства пре истека рока орочења, али нису сигурни када би то могло бити.
Када је питању степенаста штедња врло је битно имати у виду да пословне банке у промотивним кампањама истичу само највишу каматну стопу, која се обрачунава у последњем периоду орочења, што може довести улагаче у заблуду о висини каматне стопе која ће им бити обрачуната током целокупног периода орочења.
Рентна и степенаста штедња не представљају озбиљнију конкуренцију класичним штедним производима, али су прилагођене клијентима који имају посебне потребе или неизвесне потребе за штедњом.
kamatica.com