ОРГАНИЗАЦИЈА ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

[zjovan29]

ОРГАНИЗАЦИЈА ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ​

Православна Црква је породица "аутокефалних" (независних) Цркава на челу са Васељенским Патријархом из Цариграда који посjедује титуларни и почасни примат као први међу једнаким (primus inter pares). Православна Црква није централизована организација са једним првосвештеником на челу. Јединство Цркве се прије свега огледа у заједничкој вjери и заједничком литургијском општењу и нико осим самог Христа није глава Цркве. Број аутокефалних цркава мијењао се кроз историју. Данас постоје следеће: Васељенска Патријаршија (у Цариграду), Александријска Патријаршија (у Египту), Антиохијска Патријаршија (са сједиштем у Дамаску, Сирија), Јерусалимска Патријаршија (Израел), као и Руска, Српска, Румунска, Бугарска и Грузијска Патријаршија, те Цркве Кипра, Грчке, Пољске, Албаније и Америке.
Такође постоје и "аутономне" Цркве које су у канонској зависности од својих матичних Цркава. То су Цркве: Чешке и Словачке, Синаја, Крита, Финске, Јапана, Кине и Украјине. Поред тога постоји и веома бројна православна дијаспора расијана по цијелом свијету и административно подијељена у више јуриздикција (које су у зависности од матичних аутокефалних цркава). На челу првих девет аутокефалних цркава налазе се патријарси док остале цркве предводе архиепископи и митрополити. Ове титуле су почасног карактера и свиједнаки по сиједнаки по сили која им је дарована од Духа Светога.Први српски архиепископ је био свети Сава.
Редосљед по коме су аутокефалне цркве побројане не одсликава њихов стварни утицај и број вјерника. Цариградска, Александријска и Антиохијска Патријаршија представљају, на примјер, само сијенке своје некадашње славе. Ипак постоји општа сагласност по којој Цариградска Патријаршија има примат части што је потврђено и древним канонима, будући да је Цариград некада био престолница старог царства и његова Црква је до данас остала символ црквеног јединства и међуцрквене сарадње. Зато савремене свеправославне конференције сазива Васељенски Патријарх. Неколико аутокефалних цркава су заправо националне цркве и међу њима је највећа и најбројнија Руска Црква. Ипак, норма црквене организације није критеријум националности већ прије свега територијални принцип.



izvor:znanje