- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Oranice uzeo korov
Izvor:
Novosti.rs
SRBIJA, prema statistici, raspolaže sa oko pet miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, mada je stvarno stanje daleko manje od ove brojke. Već decenijama samo se nagađa o količini kultura koje gajimo, broju grla stoke, mehanizaciji... Nije sasvim poznato ni koliko je poljoprivrednih domaćinstava u zemlji, niti kakav je njihov potencijal.
Sve ove dileme trebalo bi da razreši predstojeći popis u poljoprivredi, koji će biti sproveden od 15. oktobra do 15. decembra. Ovaj posao, pomoću kojeg će država dobiti kompletnu sliku agrara, sprovešće oko 6.000 anketara Republičkog zavoda za statistiku. Oni će od polovine oktobra od kuće do kuće prebrojavati domaćinstva, njive, sadnice, hektare zemlje, prinose... Kao baza podataka biće iskorišćeni pojedini rezultati prošlogodišnjeg popisa stanovništva.
I dok popisivači već oštre olovke, stručnjaci se slažu da će popis, koji se organizuje prvi put posle 1960. godine, značajno promeniti poljoprivrednu sliku Srbije. Miladin Ševarlić, predsednik Društva agrarnih ekonomista, ističe da će njegovi rezultati biti šamar dosadašnjoj poljoprivrednoj politici.
- Pokazaće se da su poljoprivredne površine koje se koriste daleko manje nego što se danas tvrdi - smatra Ševarlić. - Lako je uočljivo da je sve više zapuštenih njiva i parcela koje urastaju u šumu. Zvanično se uzima da je od tri miliona hektara oranica, neobrađeno svega oko 215.000, a taj broj je najmanje dvostruko veći.
Ševarlić objašnjava da su dosadašnje procene bazirane na statistikama, ali i izjavama i dokumentaciji koje seljaci prilažu prilikom registracije svojih gazdinstava. To je, međutim, nepouzdano, jer se najveći deo ratara nije prijavio kod države. Među iznenađenjima jesenjeg prebrojavanja, i zbog toga, biće i mnogo manji broj zasada voća i loze nego što se pretpostavlja.
Da se stanje u istraživanjima i na terenu ne podudara, priznaju i statističari.
- Odstupanja će se gotovo sigurno pokazati u površini poljoprivrednog zemljišta - kaže Dragana Marković iz Republičkog zavoda za statistiku. - Mi imamo procene, koje se baziraju na dugogodišnjem praćenju poljoprivrede. I pored toga, mnogo su važniji podaci koji nam fale, a tiču se "kostura" gazdinstava - broja traktora, kombajna, mašina, veštačkih đubriva, sredstava koje poljoprivrednici koriste.
Izvor:
Novosti.rs
SRBIJA, prema statistici, raspolaže sa oko pet miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, mada je stvarno stanje daleko manje od ove brojke. Već decenijama samo se nagađa o količini kultura koje gajimo, broju grla stoke, mehanizaciji... Nije sasvim poznato ni koliko je poljoprivrednih domaćinstava u zemlji, niti kakav je njihov potencijal.
Sve ove dileme trebalo bi da razreši predstojeći popis u poljoprivredi, koji će biti sproveden od 15. oktobra do 15. decembra. Ovaj posao, pomoću kojeg će država dobiti kompletnu sliku agrara, sprovešće oko 6.000 anketara Republičkog zavoda za statistiku. Oni će od polovine oktobra od kuće do kuće prebrojavati domaćinstva, njive, sadnice, hektare zemlje, prinose... Kao baza podataka biće iskorišćeni pojedini rezultati prošlogodišnjeg popisa stanovništva.
I dok popisivači već oštre olovke, stručnjaci se slažu da će popis, koji se organizuje prvi put posle 1960. godine, značajno promeniti poljoprivrednu sliku Srbije. Miladin Ševarlić, predsednik Društva agrarnih ekonomista, ističe da će njegovi rezultati biti šamar dosadašnjoj poljoprivrednoj politici.
- Pokazaće se da su poljoprivredne površine koje se koriste daleko manje nego što se danas tvrdi - smatra Ševarlić. - Lako je uočljivo da je sve više zapuštenih njiva i parcela koje urastaju u šumu. Zvanično se uzima da je od tri miliona hektara oranica, neobrađeno svega oko 215.000, a taj broj je najmanje dvostruko veći.
Ševarlić objašnjava da su dosadašnje procene bazirane na statistikama, ali i izjavama i dokumentaciji koje seljaci prilažu prilikom registracije svojih gazdinstava. To je, međutim, nepouzdano, jer se najveći deo ratara nije prijavio kod države. Među iznenađenjima jesenjeg prebrojavanja, i zbog toga, biće i mnogo manji broj zasada voća i loze nego što se pretpostavlja.
Da se stanje u istraživanjima i na terenu ne podudara, priznaju i statističari.
- Odstupanja će se gotovo sigurno pokazati u površini poljoprivrednog zemljišta - kaže Dragana Marković iz Republičkog zavoda za statistiku. - Mi imamo procene, koje se baziraju na dugogodišnjem praćenju poljoprivrede. I pored toga, mnogo su važniji podaci koji nam fale, a tiču se "kostura" gazdinstava - broja traktora, kombajna, mašina, veštačkih đubriva, sredstava koje poljoprivrednici koriste.