Pacijenti žrtve manjka materijala
Izvor: Blic Vesna Marić Brajković i dopisnici | 29. 03. 2011. - 00:02h | Foto: S. Pajić
BEOGRAD - Nedostatak potrebnog materijala i sočiva za hirurške zahvate, nedovoljan broj sala i hirurga i neravnomerno opterećeni zdravstveni centri po broju operisanih glavni su razlozi zašto hiljade ljudi u Srbiji čekaju na operaciju katarakte od šest meseci do godinu dana.
U privatnoj klinici operacija katarakte na jednom oku košta od 1.000 do 1.500 evra
Za desetominutnu operaciju liste čekanja najduže su u većim zdravstvenim centrima u Beogradu, Nišu i Novom Sadu.
Iako su liste po manjim gradovima kraće, to ne znači i brži put do zahvata jer su pacijenti često žrtve nedostatka novca za nabavku potrebnog materijala. Da bi svoj problem rešili u privatnoj klinici, pacijenti moraju da plate od 1.000 do 1.500 evra, koliko košta operacija katarakte samo na jednom oku.
Najveći pritisak je na Klinički centar Srbije, gde je na listi oko 2.600 ljudi, a čeka se oko godinu dana. Na Očnoj klinici KCS godišnje se operiše 4.500 pacijenata i, kako kažu nadležni, radi se preko kapaciteta, što je vidno skratilo liste čekanja. Ništa manje nisu zauzeti ni hirurzi Očne klinike Vojnomedicinske akademije, koji godišnje operišu oko 3.500 ljudi, a na red se čeka oko godinu dana. Trenutno su na listi 2.902 pacijenta.
- Šest hirurga radi po 500 do 700 operacija godišnje, a više od polovine pacijenata su civili. Koliko god da smo efikasni, broj pacijenta je teško smanjiti jer svake godine pristižu novi, i to u sličnom broju - kaže pukovnik prof. Miroslav Vukosavljević, specijalista oftamologije, načelnik Klinike za očne bolesti VMA.
Na operaciju katarakte u Klinici za očne bolesti KC Vojvodine čeka oko 1.600 pacijenata. Među njima ima i onih koji na ovu intervenciju čekaju duže od godinu dana.
- Dobavljačima smo bili dužni devet miliona dinara, a sada smo uplatili polovinu sume i očekujemo da nam isporuče sočiva. U naredna tri do četiri meseca ćemo pozvati sve pacijente koji su na listi i oni će biti operisani u roku od pola godine. Problem je nastao zbog toga što od RZZO ne dobijamo dovoljno novca i ne možemo da izmirimo troškove – kaže direktor KC Vojvodine, prof. dr Dragan Drašković, i dodaje da KC Vojvodine godišnje treba od 1.500 do 2.000 sočiva, a da dobiju novac samo za 500.
U Opštoj bolnici Užice kažu da se osobe s najvećim oštećenjem vida odmah operišu. Ostalih 300 pacijenata primorani su da čekaju operaciju od šest do osam meseci, što zavisi od nabavke sočiva.
Oko 900 pacijenata čeka na operaciju katarakte u Klinici za oftalmologiju kragujevačkog Kliničkog centra. U zavisnosti od vidne sposobnosti, na red se čeka od jednog meseca do jedne godine. Razlozi su nedostatak ugradnog materijala, jer RZZO ne odobrava dovoljno novca za nabavku sočiva, manjak kadrova i zastareli instrumentarijum. U Nišu na operaciju katarakte čeka 600 pacijenata. Profesor Dragan Veselinović, načelnik Očne klinike KC Niš, kaže da će ovi pacijenti biti operisani najduže za četiri do pet meseci.
- Mi smo značajno povećali broj operacija katarakte, što se vidi iz toga da smo na čekanju pred kraj prošle godine imali oko 1.200 bolesnika. Imamo plan da u ovoj godini operišemo 2.000 pacijenata. Imali bismo znatno manji broj operacija, ali nam pacijenti dolaze iz celog regiona iako u Vranju i Pirotu imaju istu modernu opremu - objašnjava Veselinović.
Sočiva do 11.500 dinara
Iz RZZO kažu da je u toku sprovođenje centralizovanog postupka javne nabavke za intraokularna sočiva, kojima će se postići značajne finansijske uštede i kontinuirana snabdevenost zdravstvenih ustanova. RZZO će tako nabaviti 14.690 komada za sve zdravstvene ustanove u Srbiji. Cena po sočivu se kreće od 2.200 do 11.500 dinara. RZZO-u je dostavljena dokumentacija o tome da pojedine zdravstvene ustanove imaju na zalihama intraokularna sočiva za narednih nekoliko meseci.
Epidemijske razmere
Prema svetskim statistikama, stopa oboljevanja od katarakte na godišnjem nivou iznosi od 0,5 do 0,7 odsto, što znači da od 7,5 miliona stanovnika, i sledeće godine može da se očekuje bar 35.000 novoobolelih. Budući da bolest ima epidemijske razmere, za rešavanje problema potrebna je organizovanija nabavka potrebnog materijala, kao i ravnomerno opterećenje svih zdravstvenih ustanova u kojima se operiše katarakta, tvrde stručnjaci.
Operaciju katarakte čekaju i do 12 meseci
Izvor: Blic Vesna Marić Brajković i dopisnici | 29. 03. 2011. - 00:02h | Foto: S. Pajić
BEOGRAD - Nedostatak potrebnog materijala i sočiva za hirurške zahvate, nedovoljan broj sala i hirurga i neravnomerno opterećeni zdravstveni centri po broju operisanih glavni su razlozi zašto hiljade ljudi u Srbiji čekaju na operaciju katarakte od šest meseci do godinu dana.
U privatnoj klinici operacija katarakte na jednom oku košta od 1.000 do 1.500 evra
Za desetominutnu operaciju liste čekanja najduže su u većim zdravstvenim centrima u Beogradu, Nišu i Novom Sadu.
Iako su liste po manjim gradovima kraće, to ne znači i brži put do zahvata jer su pacijenti često žrtve nedostatka novca za nabavku potrebnog materijala. Da bi svoj problem rešili u privatnoj klinici, pacijenti moraju da plate od 1.000 do 1.500 evra, koliko košta operacija katarakte samo na jednom oku.
Najveći pritisak je na Klinički centar Srbije, gde je na listi oko 2.600 ljudi, a čeka se oko godinu dana. Na Očnoj klinici KCS godišnje se operiše 4.500 pacijenata i, kako kažu nadležni, radi se preko kapaciteta, što je vidno skratilo liste čekanja. Ništa manje nisu zauzeti ni hirurzi Očne klinike Vojnomedicinske akademije, koji godišnje operišu oko 3.500 ljudi, a na red se čeka oko godinu dana. Trenutno su na listi 2.902 pacijenta.
- Šest hirurga radi po 500 do 700 operacija godišnje, a više od polovine pacijenata su civili. Koliko god da smo efikasni, broj pacijenta je teško smanjiti jer svake godine pristižu novi, i to u sličnom broju - kaže pukovnik prof. Miroslav Vukosavljević, specijalista oftamologije, načelnik Klinike za očne bolesti VMA.
Na operaciju katarakte u Klinici za očne bolesti KC Vojvodine čeka oko 1.600 pacijenata. Među njima ima i onih koji na ovu intervenciju čekaju duže od godinu dana.
- Dobavljačima smo bili dužni devet miliona dinara, a sada smo uplatili polovinu sume i očekujemo da nam isporuče sočiva. U naredna tri do četiri meseca ćemo pozvati sve pacijente koji su na listi i oni će biti operisani u roku od pola godine. Problem je nastao zbog toga što od RZZO ne dobijamo dovoljno novca i ne možemo da izmirimo troškove – kaže direktor KC Vojvodine, prof. dr Dragan Drašković, i dodaje da KC Vojvodine godišnje treba od 1.500 do 2.000 sočiva, a da dobiju novac samo za 500.
U Opštoj bolnici Užice kažu da se osobe s najvećim oštećenjem vida odmah operišu. Ostalih 300 pacijenata primorani su da čekaju operaciju od šest do osam meseci, što zavisi od nabavke sočiva.
Oko 900 pacijenata čeka na operaciju katarakte u Klinici za oftalmologiju kragujevačkog Kliničkog centra. U zavisnosti od vidne sposobnosti, na red se čeka od jednog meseca do jedne godine. Razlozi su nedostatak ugradnog materijala, jer RZZO ne odobrava dovoljno novca za nabavku sočiva, manjak kadrova i zastareli instrumentarijum. U Nišu na operaciju katarakte čeka 600 pacijenata. Profesor Dragan Veselinović, načelnik Očne klinike KC Niš, kaže da će ovi pacijenti biti operisani najduže za četiri do pet meseci.
- Mi smo značajno povećali broj operacija katarakte, što se vidi iz toga da smo na čekanju pred kraj prošle godine imali oko 1.200 bolesnika. Imamo plan da u ovoj godini operišemo 2.000 pacijenata. Imali bismo znatno manji broj operacija, ali nam pacijenti dolaze iz celog regiona iako u Vranju i Pirotu imaju istu modernu opremu - objašnjava Veselinović.
Sočiva do 11.500 dinara
Iz RZZO kažu da je u toku sprovođenje centralizovanog postupka javne nabavke za intraokularna sočiva, kojima će se postići značajne finansijske uštede i kontinuirana snabdevenost zdravstvenih ustanova. RZZO će tako nabaviti 14.690 komada za sve zdravstvene ustanove u Srbiji. Cena po sočivu se kreće od 2.200 do 11.500 dinara. RZZO-u je dostavljena dokumentacija o tome da pojedine zdravstvene ustanove imaju na zalihama intraokularna sočiva za narednih nekoliko meseci.
Epidemijske razmere
Prema svetskim statistikama, stopa oboljevanja od katarakte na godišnjem nivou iznosi od 0,5 do 0,7 odsto, što znači da od 7,5 miliona stanovnika, i sledeće godine može da se očekuje bar 35.000 novoobolelih. Budući da bolest ima epidemijske razmere, za rešavanje problema potrebna je organizovanija nabavka potrebnog materijala, kao i ravnomerno opterećenje svih zdravstvenih ustanova u kojima se operiše katarakta, tvrde stručnjaci.