- Učlanjen(a)
- 19.09.2009
- Poruka
- 27.630
Operacije srca zakazuju za 2013.
Još devet srpskih pacijenata, ukupno 60 do sada, otišlo je u petak o trošku Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (RZZO) u istanbulsku bolnicu „Adžibadem“ da im se urade kardiohirurške intervencije zamene srčanog zaliska ili ugradnja bajpasa.
Srpski pacijenti moraće do daljnjeg da na ovakve operacije idu van Srbije jer se o srpskoj kardiohirurgiji godinama nije brinulo. Nedostaju kardiohirurzi, operacione sale, kao i kreveti na odeljenjima intenzivne nege, a efikasnih rešenja za oko 2.300 pacijenata na listama čekanja trenutno nema.
Problem s operacijama na otvorenom srcu traje već godinama i često se dešavalo da pacijenti umru ne dočekavši intervenciju. To se dešava i sada, pa je tako troje pacijenata koji su se prijavili za odlazak u Tursku u međuvremenu umrlo.
Da bi se ublažio ovaj ozbiljan problem srpskog zdravstva, RZZO je sredinom maja poslao prvi upitnik pacijentima na listama čekanja da se izjasne da li bi se operisali u bolnici u Istanbulu ili u privatnoj ustanovi koja je u međuvremenu osnovana. U tom trenutku je bilo oko 2.700 pacijenata na listi, a odgovorilo je njih samo 1.200. Ove nedelje je otišao novi upitnik na adrese onih koji se nisu izjasnili, kao i na adrese oko 800 novih pacijenata na listi čekanja.
Pored slanja pacijenata u Tursku, jedno od privremenih rešenja je sklapanje ugovora s privatnim Kliničko-bolničkim centrom „Beograd“, gde je do sada urađeno 70 intervencija, po dve dnevno. Nažalost, ni to nije dovoljno, pa se novi kandidati za operacije na otvorenom srcu zakazuju čak za 2013. godinu!
Lekari se slažu da su ova dva privremena rešenja dobra, ali i da su nužno zlo, jer ne rešavaju problem trajno. Kako je već izjavljivao dr Boško Đukanović, direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, slanjem naših građana na operacije srca u Tursku rešava se samo pet odsto problema, jer bolesni ljudi se teško odlučuju za put i lečenje u ovoj zemlji. Njegov stav je da se taj problem može rešiti samo izgradnjom nekoliko novih sala za kardiohirurgiju. Međutim, smatra on, važnije od izgradnje novih sala je obezbediti dovoljan broj lekara i drugog medicinskog osoblja za ovaj posao.
Da bi se prevazišli ovi problemi, u martu je održan sastanak gde su prisustvovali načelnici kardiohirurgija Kliničkog centra Srbije, Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ i Sremske Kamenice, kao i Vojnomedicinske akademije. Tom prilikom su izneti problemi i potencijalna rešenja, ali se dalje od tog sastanka nije otišlo.
Direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje Svetlana Vukajlović naglašava da je razlog za kritičnu situaciju u kardiohirurgiji izostanak planiranja desetinama godina unazad i da je potrebno već danas predvideti šta će se na tom polju desiti za pet godina, koje će biti naše potrebe i da se u skladu s tim planiraju kadrovi i kapaciteti ne samo za kardiohirurgiju, već i za sve ostale grane medicine.
– Ništa tu nije nepredvidivo. Već sada može da se zna koliko će nam trebati operacija za pet ili deset godina i da se u skladu s tim planira sve neophodno – kaže za „Blic“ Svetlana Vukajlović.
Ipak, nije teško zaključiti da planiranja nije bilo, jer u suprotnom ne bi bilo više od 2.000 ljudi na listama čekanja. Već nekoliko godina se pominje početak izvođenja ovakvih intervencija u Kliničkom centru „Niš“, ali se to još nije desilo. Nije bilo dovoljno sluha ni za sprovođenje inicijative Ministarstva zdravlja od pre dve godine da se izgradi „Dedinje 2“. Iz NIP-a je izdvojen novac, ali se stalo zbog teškoća oko izdavanja građevinskih dozvola. Nije prošla ni ideja da se kapacitet intenzivne nege u Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ proširi pripajanjem Instituta za rehabilitaciju koji se nalazi preko puta „Dedinja“, što bi bilo i najbrže rešenje. Sve ove novine koje se nisu desile mogle su da znatno olakšaju veoma teško stanje u srpskoj kardiohirurgiji.
I pored svega navedenog, u Ministarstvu zdravlja tvrde da imaju jasnu strategiju i planove za prevazilaženje ovog problema. Prema rečima državne sekretarke za zdravstvo dr Nevene Karanović, dugoročni plan i strategija Ministarstva zdravlja definisani su Programom prevencije i kontrole kardiovaskularnih bolesti u Republici Srbiji od 2010. do 2020. godine. Srednjoročni plan, nastavlja ona, podrazumeva otvaranje kardiohirurgije u Nišu do kraja 2010, proširenje kapaciteta „Dedinja“, KCS i Kamenice do kraja 2012., kao i razvoj nove kardiohirurgije u Kliničkom centru „Kragujevac“ do 2013. godine.
Doktorka Karanović se dotiče i pitanja kadrova. Ona navodi da u Srbiji danas operišu 54 kardiohirurga koji mogu da rade operacije na otvorenom srcu. Među njima ima i onih koji retko operišu, ali i onih koji su tek počeli, ili su pri kraju obuke. Školovanje jednog kardiohirurga traje tačno 15 godina od trenutka kada upiše medicinski fakultet, a potrebno je još oko pet godina svakodnevne prakse da bi se dobio stručnjak.
– Potrebe za užim specijalizacijama iz kardiohirurgije planiraju zdravstvene ustanove, u skladu sa svojim potrebama. Za edukaciju je zadužen Medicinski fakultet u Beogradu, konkretno Katedra kardiohirurgije, koja je formirana 2007. godine. Ministarstvo zdravlja je odobrilo sve tražene uže specijalizacije, kojih je za poslednje tri godine bilo ukupno devet, a odobriće se i dva zahteva pristigla za 2010. godinu – rekla je dr Nevena Karanović.
Neadekvatne plate
Nedostatak kardiohirurga treba tražiti i u činjenici da je ovo veoma teška specijalizacija, a da hirurzi nisu nagrađeni adekvatno. Zato se mladi stručnjaci retko odlučuju za ovu specijalizaciju. Sistem nagrađivanja utvrđen je uredbom i zakonom o platama u javnom sektoru koji još nije promenjen, a koji predviđa da svi lekari, bez obzira na to kako i koliko rade, imaju iste plate.
Poređenje s Turskom
Dok Srbija ima 7,5 miliona stanovnika i samo četiri kardiohirurška centra, u Turskoj ima 70 miliona ljudi, a oko 200 kardiohirurških centara. Samo Istanbul ima dva puta više žitelja nego cela Srbija, a ima čak 50 takvih centara. Na hiruršku intervenciju na srcu u Turskoj se čeka maksimalno sedam do deset dana kako u privatnim, tako i u državnim ustanovama.
Kapaciteti
Trenutno u Kliničkom centru Srbije rade tri operacione sale, 14 kreveta postoji na intenzivnoj nezi, deset na poluintenzivnoj, a godišnje se uradi oko 1.200 intervencija na otvorenom srcu. Na „Dedinju“ rade četiri sale u kojima se godišnje operiše 2.200 pacijenata. „Kamenica“ raspolaže sa tri operacione sale i uradi se oko 1.200 operacija godišnje, dok se na VMA nalazi jedna sala u kojoj se godišnje uradi oko 350 intervencija.
Ivan Mišković | 22. 08. 2010.
Još devet srpskih pacijenata, ukupno 60 do sada, otišlo je u petak o trošku Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (RZZO) u istanbulsku bolnicu „Adžibadem“ da im se urade kardiohirurške intervencije zamene srčanog zaliska ili ugradnja bajpasa.
Srpski pacijenti moraće do daljnjeg da na ovakve operacije idu van Srbije jer se o srpskoj kardiohirurgiji godinama nije brinulo. Nedostaju kardiohirurzi, operacione sale, kao i kreveti na odeljenjima intenzivne nege, a efikasnih rešenja za oko 2.300 pacijenata na listama čekanja trenutno nema.
Problem s operacijama na otvorenom srcu traje već godinama i često se dešavalo da pacijenti umru ne dočekavši intervenciju. To se dešava i sada, pa je tako troje pacijenata koji su se prijavili za odlazak u Tursku u međuvremenu umrlo.
Da bi se ublažio ovaj ozbiljan problem srpskog zdravstva, RZZO je sredinom maja poslao prvi upitnik pacijentima na listama čekanja da se izjasne da li bi se operisali u bolnici u Istanbulu ili u privatnoj ustanovi koja je u međuvremenu osnovana. U tom trenutku je bilo oko 2.700 pacijenata na listi, a odgovorilo je njih samo 1.200. Ove nedelje je otišao novi upitnik na adrese onih koji se nisu izjasnili, kao i na adrese oko 800 novih pacijenata na listi čekanja.
Pored slanja pacijenata u Tursku, jedno od privremenih rešenja je sklapanje ugovora s privatnim Kliničko-bolničkim centrom „Beograd“, gde je do sada urađeno 70 intervencija, po dve dnevno. Nažalost, ni to nije dovoljno, pa se novi kandidati za operacije na otvorenom srcu zakazuju čak za 2013. godinu!
Lekari se slažu da su ova dva privremena rešenja dobra, ali i da su nužno zlo, jer ne rešavaju problem trajno. Kako je već izjavljivao dr Boško Đukanović, direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, slanjem naših građana na operacije srca u Tursku rešava se samo pet odsto problema, jer bolesni ljudi se teško odlučuju za put i lečenje u ovoj zemlji. Njegov stav je da se taj problem može rešiti samo izgradnjom nekoliko novih sala za kardiohirurgiju. Međutim, smatra on, važnije od izgradnje novih sala je obezbediti dovoljan broj lekara i drugog medicinskog osoblja za ovaj posao.
Da bi se prevazišli ovi problemi, u martu je održan sastanak gde su prisustvovali načelnici kardiohirurgija Kliničkog centra Srbije, Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ i Sremske Kamenice, kao i Vojnomedicinske akademije. Tom prilikom su izneti problemi i potencijalna rešenja, ali se dalje od tog sastanka nije otišlo.
Direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje Svetlana Vukajlović naglašava da je razlog za kritičnu situaciju u kardiohirurgiji izostanak planiranja desetinama godina unazad i da je potrebno već danas predvideti šta će se na tom polju desiti za pet godina, koje će biti naše potrebe i da se u skladu s tim planiraju kadrovi i kapaciteti ne samo za kardiohirurgiju, već i za sve ostale grane medicine.
– Ništa tu nije nepredvidivo. Već sada može da se zna koliko će nam trebati operacija za pet ili deset godina i da se u skladu s tim planira sve neophodno – kaže za „Blic“ Svetlana Vukajlović.
Ipak, nije teško zaključiti da planiranja nije bilo, jer u suprotnom ne bi bilo više od 2.000 ljudi na listama čekanja. Već nekoliko godina se pominje početak izvođenja ovakvih intervencija u Kliničkom centru „Niš“, ali se to još nije desilo. Nije bilo dovoljno sluha ni za sprovođenje inicijative Ministarstva zdravlja od pre dve godine da se izgradi „Dedinje 2“. Iz NIP-a je izdvojen novac, ali se stalo zbog teškoća oko izdavanja građevinskih dozvola. Nije prošla ni ideja da se kapacitet intenzivne nege u Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ proširi pripajanjem Instituta za rehabilitaciju koji se nalazi preko puta „Dedinja“, što bi bilo i najbrže rešenje. Sve ove novine koje se nisu desile mogle su da znatno olakšaju veoma teško stanje u srpskoj kardiohirurgiji.
I pored svega navedenog, u Ministarstvu zdravlja tvrde da imaju jasnu strategiju i planove za prevazilaženje ovog problema. Prema rečima državne sekretarke za zdravstvo dr Nevene Karanović, dugoročni plan i strategija Ministarstva zdravlja definisani su Programom prevencije i kontrole kardiovaskularnih bolesti u Republici Srbiji od 2010. do 2020. godine. Srednjoročni plan, nastavlja ona, podrazumeva otvaranje kardiohirurgije u Nišu do kraja 2010, proširenje kapaciteta „Dedinja“, KCS i Kamenice do kraja 2012., kao i razvoj nove kardiohirurgije u Kliničkom centru „Kragujevac“ do 2013. godine.
Doktorka Karanović se dotiče i pitanja kadrova. Ona navodi da u Srbiji danas operišu 54 kardiohirurga koji mogu da rade operacije na otvorenom srcu. Među njima ima i onih koji retko operišu, ali i onih koji su tek počeli, ili su pri kraju obuke. Školovanje jednog kardiohirurga traje tačno 15 godina od trenutka kada upiše medicinski fakultet, a potrebno je još oko pet godina svakodnevne prakse da bi se dobio stručnjak.
– Potrebe za užim specijalizacijama iz kardiohirurgije planiraju zdravstvene ustanove, u skladu sa svojim potrebama. Za edukaciju je zadužen Medicinski fakultet u Beogradu, konkretno Katedra kardiohirurgije, koja je formirana 2007. godine. Ministarstvo zdravlja je odobrilo sve tražene uže specijalizacije, kojih je za poslednje tri godine bilo ukupno devet, a odobriće se i dva zahteva pristigla za 2010. godinu – rekla je dr Nevena Karanović.
Neadekvatne plate
Nedostatak kardiohirurga treba tražiti i u činjenici da je ovo veoma teška specijalizacija, a da hirurzi nisu nagrađeni adekvatno. Zato se mladi stručnjaci retko odlučuju za ovu specijalizaciju. Sistem nagrađivanja utvrđen je uredbom i zakonom o platama u javnom sektoru koji još nije promenjen, a koji predviđa da svi lekari, bez obzira na to kako i koliko rade, imaju iste plate.
Poređenje s Turskom
Dok Srbija ima 7,5 miliona stanovnika i samo četiri kardiohirurška centra, u Turskoj ima 70 miliona ljudi, a oko 200 kardiohirurških centara. Samo Istanbul ima dva puta više žitelja nego cela Srbija, a ima čak 50 takvih centara. Na hiruršku intervenciju na srcu u Turskoj se čeka maksimalno sedam do deset dana kako u privatnim, tako i u državnim ustanovama.
Kapaciteti
Trenutno u Kliničkom centru Srbije rade tri operacione sale, 14 kreveta postoji na intenzivnoj nezi, deset na poluintenzivnoj, a godišnje se uradi oko 1.200 intervencija na otvorenom srcu. Na „Dedinju“ rade četiri sale u kojima se godišnje operiše 2.200 pacijenata. „Kamenica“ raspolaže sa tri operacione sale i uradi se oko 1.200 operacija godišnje, dok se na VMA nalazi jedna sala u kojoj se godišnje uradi oko 350 intervencija.
Ivan Mišković | 22. 08. 2010.