LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]"Opelo za Evropu" ipak preuranjeno?
[/h] Izvor: Politika
Beograd -- „Opelo za Evropu” postala je dnevna poštapalica svetskih berzanskih kladionica u jeku najteže ekonomske i političke krize tog kontinenta od Drugog svetskog rata
Mnoge analize, međutim, ne potvrđuju apokaliptični scenario o skorom krahu evrozone i raspadu Bloka 27.
Zajednički izveštaj Lisabonskog saveta i najstarije nemačke Berenberg banke, predstavljen juče na sednici Evropskog saveta, potvrđuje da se članice evrozone žurno i uspešno prilagođavaju novonastaloj ekonomskoj zbilji, uprkos dramatičnim društvenim izazovima.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Među vodećim ekonomijama evrozone, krizi je najneozbiljnije pristupila Framncuska, koja je u ovom izveštaju tek 15. na listi prilagodljivosti tekućoj zbilji. "Nesposobnost Francuske da uhvati korak sa neophodnim ekonomskim i fiskalnim promenama i promenama na tržištu rada, podstiče zvono za uzbunu", smatraju autori izveštaja.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
U izveštaju "Evro plus monitora 2011.", Grčka se navodi kao primer članice evrozone koja je pristupila teskobnim fisklanim i privrednim reformama, iako su međunarodni kreditori Atini postavili daleko teže uslove pomoći nego drugim urušenim državama na periferiji EU.
Mimo Grčke, Irska, Španija i Portugal takođe dobijaju pohvale zbog istrajnog sprovođenja zadatih finansijskih i privrednih reformi. posebno zbog silovitog jačanja izvoza.
Posebna priznanja dobio je "žilavi baltički tigar" – Estonija. Ova država, sa 1,2 miliona stanovnika i BDP-om od 14,3 milijarde evra, odlučno je sasekla preteranu javnu potrošnju i spoljni dug i transformisala privredu.
U međuvremenu , više nego skroman privredni rast evrozone u trećem kvartalu od 0,2 odsto, avet recesije u 2012, novo poskupljenje zaduživanja Italije na finansijskim tržištima, sveže političke packe na liniji London – Brisel, jučerašnji su doprinos teoriji da su monetarnoj zajednici i EU u današnjem obliku dani odbrojani.
Manjak poverenja u unutrašnju ekonomsku, finansijsku i političku snagu evrozone ovih dana su pokazali i političari lideri nekih njenih najjačih članica.
Ideja o neminovnom skorom raspadu zone evrajeste spolja nametnuta besmislica, zaključak je u izveštaju na pedesetak stranica "Monetarna unija danas ipak izrasta u uravnoteženiju zajednicu članica, koje konačno dolaze u fazu revizije i usaglašavanje fisklanih i drugih propisa".
Ako savlada današnju krizu, Evropa ima sve šanse da se ponovo nametne kao jedan od vodećih faktora globalnog razvoja, poručuju Lisabonski savet i Berenberg banka.
Biće da je "opelo Evropi" ipak preuranjeno.
[/h] Izvor: Politika
Beograd -- „Opelo za Evropu” postala je dnevna poštapalica svetskih berzanskih kladionica u jeku najteže ekonomske i političke krize tog kontinenta od Drugog svetskog rata
Zajednički izveštaj Lisabonskog saveta i najstarije nemačke Berenberg banke, predstavljen juče na sednici Evropskog saveta, potvrđuje da se članice evrozone žurno i uspešno prilagođavaju novonastaloj ekonomskoj zbilji, uprkos dramatičnim društvenim izazovima.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Među vodećim ekonomijama evrozone, krizi je najneozbiljnije pristupila Framncuska, koja je u ovom izveštaju tek 15. na listi prilagodljivosti tekućoj zbilji. "Nesposobnost Francuske da uhvati korak sa neophodnim ekonomskim i fiskalnim promenama i promenama na tržištu rada, podstiče zvono za uzbunu", smatraju autori izveštaja.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
U izveštaju "Evro plus monitora 2011.", Grčka se navodi kao primer članice evrozone koja je pristupila teskobnim fisklanim i privrednim reformama, iako su međunarodni kreditori Atini postavili daleko teže uslove pomoći nego drugim urušenim državama na periferiji EU.
Mimo Grčke, Irska, Španija i Portugal takođe dobijaju pohvale zbog istrajnog sprovođenja zadatih finansijskih i privrednih reformi. posebno zbog silovitog jačanja izvoza.
Posebna priznanja dobio je "žilavi baltički tigar" – Estonija. Ova država, sa 1,2 miliona stanovnika i BDP-om od 14,3 milijarde evra, odlučno je sasekla preteranu javnu potrošnju i spoljni dug i transformisala privredu.
U međuvremenu , više nego skroman privredni rast evrozone u trećem kvartalu od 0,2 odsto, avet recesije u 2012, novo poskupljenje zaduživanja Italije na finansijskim tržištima, sveže političke packe na liniji London – Brisel, jučerašnji su doprinos teoriji da su monetarnoj zajednici i EU u današnjem obliku dani odbrojani.
Manjak poverenja u unutrašnju ekonomsku, finansijsku i političku snagu evrozone ovih dana su pokazali i političari lideri nekih njenih najjačih članica.
Ideja o neminovnom skorom raspadu zone evrajeste spolja nametnuta besmislica, zaključak je u izveštaju na pedesetak stranica "Monetarna unija danas ipak izrasta u uravnoteženiju zajednicu članica, koje konačno dolaze u fazu revizije i usaglašavanje fisklanih i drugih propisa".
Ako savlada današnju krizu, Evropa ima sve šanse da se ponovo nametne kao jedan od vodećih faktora globalnog razvoja, poručuju Lisabonski savet i Berenberg banka.
Biće da je "opelo Evropi" ipak preuranjeno.