Opasne promene raspoloženja
Marijana R. Ilić | 31. 10. 2010. - 00:02h | Foto: Shutterstock
Velike oscilacije raspoloženja, od ushićenosti do depresije, glavni su simptomi stručno nazvanog bipolarnog poremećaja, odnosno manične depresije, od čega pati sve više ljudi. Psihijatri upozoravaju na ozbiljnost ovog problema i ističu koliko je važno na vreme bolest prepoznati i početi sa adekvatnim lečenjem.
– U pitanju je poremećaj raspoloženja koji obično počinje depresivnom epizodom i često se tretira kao obična depresija, a tek kada pacijent prvi put doživi maničnu epizodu, prepozna se o čemu je reč. Jednako obolevaju u muškarci i žene, a prvi put se javlja najčešće u adolescenciji – objašnjava Aleksandra Bubera, psihoterapeut iz TA centra.
Kako dodaje, priroda poremećaja je takva da se raspoloženja smenjuju nekada postepeno, a nekada veoma naglo, tako da izgleda kao da je neko okrenuo prekidač. Manične epizode obično traju kraće od depresivnih, do nekoliko nedelja, dok depresivne mogu da traju i mesecima.
Simptomi i uzroci
Glavni simptom depresije je neraspoloženje praćeno bezvoljnošću, nekada do takve mere da pacijent ne ustaje iz kreveta, nema volje i snage da se okupa i obuče. Ima depresivne ideje koje su nekada blaže, a nekada potpuno sumanute, na primer, da je došao smak sveta, da je lično kriv za sve svetske nevolje i slično. Nasuprot depresivnoj, kod manične epizode glavni simptom je bezrazložno dobro raspoloženje koje može da ide do potpune euforije, sa brzim razmišljanjem i ubrzanim govorom, ponekad do nerazumljivosti. Takva osoba stalno ima energije za sve, uverena je da je posebno obdarena, inteligentna, sposobna, da treba da sprovede grandiozne, a ponekada i potpuno nerealne projekte. Zapravo, za nju ništa ne predstavlja problem.
– Genetski faktor je jedan od bitnih uzročnika bipolarnog afektivnog poremećaja. Naime, dokazano je da u porodicama u kojima se javlja ovaj poremećaj članovi češće obolevaju od afektivnih poremećaja. Osim nasleđa, veliku ulogu ima i način odgajanja i vaspitanja, a takođe se javlja kod osoba koje su kao deca bili fizički sputani na duže periode, na primer, zbog neke povrede ili bolesti – priča psihoterapeut Aleksandra Bubera.
Kako dalje objašnjava, kada simptomi postanu izraženiji i bolest počne da napreduje, epizode se brže smenjuju, a ređi su periodi uravnoteženog raspoloženja. Kada uđe u maničan period, osoba je nerealno optimistična i potpuno uverena u svoje posebne sposobnosti, a pošto ima i nalet „kreativnih ideja i projekata“, ovakve osobe zaista pokušaju da nešto od toga i ostvare.
U većini slučajeva okolina uspe da ih spreči u tome, međutim, ponekad uspeju da započnu neki projekat i investiraju mnogo, ali pošto nije zasnovan na realnosti, cela stvar propada, što može da ima ozbiljne finansijske posledice. Zbog napetosti i nerazumevanja okoline, često se dešava da reaguju burno, neprijatno, pa i agresivno kada neko pokuša da ih zaustavi u onome što su naumili.
Nasuprot maničnoj fazi, osobe koje pate od bipolarnog poremećaja su pod velikim rizikom da pokušaju samoubistvo kada su u depresivnoj epizodi, opet zbog nerealno lošeg doživljaja sebe, drugih i sveta. U toj fazi sebe smatraju bezvrednim, a svet očajnim mestom. Pacijenti u duboko depresivnim fazama mogu da zapuste sebe, posao, porodicu.
Lečenje
Osoba koja ima simptome manične depresije treba obavezno da se obrati psihijatru, jer nije moguće da se s ovim poremećajem izbori sama. Da bi se uspostavila dijagnoza, obavezno je psihološko testiranje. Takođe treba saznati da li u porodici pacijenta postoji istorija poremećaja raspoloženja, zatim obaviti laboratorijske analize, a poželjno je i snimanje u magnetnoj rezonanci.
– U terapiji se koriste lekovi i razgovor sa psihijatrom koji je neophodan da bi pacijent uvideo s čim se suočava, šta su okidači i, što je najvažnije, da nauči da prepozna kada ulazi u maničnu epizodu, kao i u depresivnu. Psihoterapija pomaže u tome da pacijent nauči kako da kontroliše raspoloženje i da probleme rešava na drugi način umesto na maničan ili depresivan – kaže psihoterapeut Aleksandra Bubera.
Kako ističe naša sagovornica, lečenje je od velike važnosti, jer ako nisu tretirani, ljudi s ovim poremećajem teško funkcionišu. Njihov doživljaj i nivo energije veoma se razlikuje od realnosti i proseka, bilo da je u plusu ili minusu. U zavisnosti od težine poremećaja, nelečenje u nekim slučajevima može da ima i fatalne posledice.
Izvor: Blic
Marijana R. Ilić | 31. 10. 2010. - 00:02h | Foto: Shutterstock
Velike oscilacije raspoloženja, od ushićenosti do depresije, glavni su simptomi stručno nazvanog bipolarnog poremećaja, odnosno manične depresije, od čega pati sve više ljudi. Psihijatri upozoravaju na ozbiljnost ovog problema i ističu koliko je važno na vreme bolest prepoznati i početi sa adekvatnim lečenjem.
– U pitanju je poremećaj raspoloženja koji obično počinje depresivnom epizodom i često se tretira kao obična depresija, a tek kada pacijent prvi put doživi maničnu epizodu, prepozna se o čemu je reč. Jednako obolevaju u muškarci i žene, a prvi put se javlja najčešće u adolescenciji – objašnjava Aleksandra Bubera, psihoterapeut iz TA centra.
Kako dodaje, priroda poremećaja je takva da se raspoloženja smenjuju nekada postepeno, a nekada veoma naglo, tako da izgleda kao da je neko okrenuo prekidač. Manične epizode obično traju kraće od depresivnih, do nekoliko nedelja, dok depresivne mogu da traju i mesecima.
Simptomi i uzroci
Glavni simptom depresije je neraspoloženje praćeno bezvoljnošću, nekada do takve mere da pacijent ne ustaje iz kreveta, nema volje i snage da se okupa i obuče. Ima depresivne ideje koje su nekada blaže, a nekada potpuno sumanute, na primer, da je došao smak sveta, da je lično kriv za sve svetske nevolje i slično. Nasuprot depresivnoj, kod manične epizode glavni simptom je bezrazložno dobro raspoloženje koje može da ide do potpune euforije, sa brzim razmišljanjem i ubrzanim govorom, ponekad do nerazumljivosti. Takva osoba stalno ima energije za sve, uverena je da je posebno obdarena, inteligentna, sposobna, da treba da sprovede grandiozne, a ponekada i potpuno nerealne projekte. Zapravo, za nju ništa ne predstavlja problem.
– Genetski faktor je jedan od bitnih uzročnika bipolarnog afektivnog poremećaja. Naime, dokazano je da u porodicama u kojima se javlja ovaj poremećaj članovi češće obolevaju od afektivnih poremećaja. Osim nasleđa, veliku ulogu ima i način odgajanja i vaspitanja, a takođe se javlja kod osoba koje su kao deca bili fizički sputani na duže periode, na primer, zbog neke povrede ili bolesti – priča psihoterapeut Aleksandra Bubera.
Kako dalje objašnjava, kada simptomi postanu izraženiji i bolest počne da napreduje, epizode se brže smenjuju, a ređi su periodi uravnoteženog raspoloženja. Kada uđe u maničan period, osoba je nerealno optimistična i potpuno uverena u svoje posebne sposobnosti, a pošto ima i nalet „kreativnih ideja i projekata“, ovakve osobe zaista pokušaju da nešto od toga i ostvare.
U većini slučajeva okolina uspe da ih spreči u tome, međutim, ponekad uspeju da započnu neki projekat i investiraju mnogo, ali pošto nije zasnovan na realnosti, cela stvar propada, što može da ima ozbiljne finansijske posledice. Zbog napetosti i nerazumevanja okoline, često se dešava da reaguju burno, neprijatno, pa i agresivno kada neko pokuša da ih zaustavi u onome što su naumili.
Nasuprot maničnoj fazi, osobe koje pate od bipolarnog poremećaja su pod velikim rizikom da pokušaju samoubistvo kada su u depresivnoj epizodi, opet zbog nerealno lošeg doživljaja sebe, drugih i sveta. U toj fazi sebe smatraju bezvrednim, a svet očajnim mestom. Pacijenti u duboko depresivnim fazama mogu da zapuste sebe, posao, porodicu.
Lečenje
Osoba koja ima simptome manične depresije treba obavezno da se obrati psihijatru, jer nije moguće da se s ovim poremećajem izbori sama. Da bi se uspostavila dijagnoza, obavezno je psihološko testiranje. Takođe treba saznati da li u porodici pacijenta postoji istorija poremećaja raspoloženja, zatim obaviti laboratorijske analize, a poželjno je i snimanje u magnetnoj rezonanci.
– U terapiji se koriste lekovi i razgovor sa psihijatrom koji je neophodan da bi pacijent uvideo s čim se suočava, šta su okidači i, što je najvažnije, da nauči da prepozna kada ulazi u maničnu epizodu, kao i u depresivnu. Psihoterapija pomaže u tome da pacijent nauči kako da kontroliše raspoloženje i da probleme rešava na drugi način umesto na maničan ili depresivan – kaže psihoterapeut Aleksandra Bubera.
Kako ističe naša sagovornica, lečenje je od velike važnosti, jer ako nisu tretirani, ljudi s ovim poremećajem teško funkcionišu. Njihov doživljaj i nivo energije veoma se razlikuje od realnosti i proseka, bilo da je u plusu ili minusu. U zavisnosti od težine poremećaja, nelečenje u nekim slučajevima može da ima i fatalne posledice.
Izvor: Blic