Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Opasna šećerna vodica
Rade Lazarević
Farmaceutska mafija zaradila je prošle godine više od 60 milijardi dolara na falsifikovanim lekovima, a Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da će ove godine profit od crnog tržišta medikamenata na planeti dostići čak 75 milijardi dolara. Iako se u Srbiji godišnje, u proseku, otkrije samo jedan falsifikat, farmaceuti veruju da je kod nas oko 10 odsto medikamenata u prometu - falsifikovano.
Poslednji "lažnjak" otkriven u apotekarskim rafovima u Srbiji je "cijalis", lek protiv impotencije. Nedavno je zabranjen i promet "zelene kafe" triju proizvođača. Ovaj dijetetski proizvod povučen je zbog spornog sibatrumina u sastavu, koji, prema nekim ranije rađenim studijama, kod kardiovaskularnih pacijenata može da izazove srčani i moždani udar.
U Srbiji se godišnje proda lekova za 500 miliona evra. Od ukupnog prometa, kažu u Udruženju
farmaceuta, sivom i crnom tržištu "pripada" 12 miliona evra.
Prema zakonu, nijedan lek ne može u promet pre nego što prođe kontrolu i dobije sertifikat Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije. Ali, na tržište ipak dospevaju i lažni lekovi i, mnogo češće, dijetetski proizvodi, a krajnji potrošač ne zna kako da se zaštiti.
- Lekove treba kupovati isključivo u apotekama - upozorava Rade Lazarević, direktor Direkcije razvoja i strateškog marketinga
"Velefarma", najveće veledrogerije u Srbiji. - Uvek se mora proveriti da li je spoljašnje pakovanje leka očuvano i da li je tekst na srpskom jeziku, kao i da li je lek u roku važenja. Medikamente treba preuzimati isključivo od licenciranog farmaceuta, koji ima vidnu oznaku na uniformi, ili pod njegovim nadzorom. I uvek treba uzeti fiskalni račun.
Na primedbu da su falsifikovani lekovi u Srbiji nalaženi i u apotekarskim rafovima, Lazarević kaže da se takvi propusti događaju jer svi u lancu medicinskog snabdevanja nisu licencirani.
- Usklađuju se zakoni i ostali propisi o lekovima sa evropskim, ali u praksi još nemamo dovoljno dobru kontrolu - kaže Lazarević.
Teško je utvrditi odakle dolaze falsifikovani lekovi. Lazarević kaže da uglavnom stižu iz inostranstva zaobilazeći regularne carinske, transportne i druge procedure, kao i atestiranje.
BOGATI I SIROMAŠNI
Istraživači Svetske zdravstvene organizacije ustanovili su da svetsko tržište falsifikovanih lekova godišnje raste za 13 do 15 odsto. Prema nalazima SZO, ne falsifikuju se u svim zemljama isti lekovi. U bogatijim zemljama falsifikuju se hormoni, steroidi i antihistaminici, a u siromašnim najčešće lekovi protiv malarije, tuberkuloze, HIV infekcije... U Aziji, Africi, srednjoj i južnoj Americi čak 30 odsto lekova je falsifikovano.
Izvor: Večernje novosti/Biljana Radivojević
Rade Lazarević
Farmaceutska mafija zaradila je prošle godine više od 60 milijardi dolara na falsifikovanim lekovima, a Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da će ove godine profit od crnog tržišta medikamenata na planeti dostići čak 75 milijardi dolara. Iako se u Srbiji godišnje, u proseku, otkrije samo jedan falsifikat, farmaceuti veruju da je kod nas oko 10 odsto medikamenata u prometu - falsifikovano.
Poslednji "lažnjak" otkriven u apotekarskim rafovima u Srbiji je "cijalis", lek protiv impotencije. Nedavno je zabranjen i promet "zelene kafe" triju proizvođača. Ovaj dijetetski proizvod povučen je zbog spornog sibatrumina u sastavu, koji, prema nekim ranije rađenim studijama, kod kardiovaskularnih pacijenata može da izazove srčani i moždani udar.
U Srbiji se godišnje proda lekova za 500 miliona evra. Od ukupnog prometa, kažu u Udruženju
farmaceuta, sivom i crnom tržištu "pripada" 12 miliona evra.
Prema zakonu, nijedan lek ne može u promet pre nego što prođe kontrolu i dobije sertifikat Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije. Ali, na tržište ipak dospevaju i lažni lekovi i, mnogo češće, dijetetski proizvodi, a krajnji potrošač ne zna kako da se zaštiti.
- Lekove treba kupovati isključivo u apotekama - upozorava Rade Lazarević, direktor Direkcije razvoja i strateškog marketinga
"Velefarma", najveće veledrogerije u Srbiji. - Uvek se mora proveriti da li je spoljašnje pakovanje leka očuvano i da li je tekst na srpskom jeziku, kao i da li je lek u roku važenja. Medikamente treba preuzimati isključivo od licenciranog farmaceuta, koji ima vidnu oznaku na uniformi, ili pod njegovim nadzorom. I uvek treba uzeti fiskalni račun.
Na primedbu da su falsifikovani lekovi u Srbiji nalaženi i u apotekarskim rafovima, Lazarević kaže da se takvi propusti događaju jer svi u lancu medicinskog snabdevanja nisu licencirani.
- Usklađuju se zakoni i ostali propisi o lekovima sa evropskim, ali u praksi još nemamo dovoljno dobru kontrolu - kaže Lazarević.
Teško je utvrditi odakle dolaze falsifikovani lekovi. Lazarević kaže da uglavnom stižu iz inostranstva zaobilazeći regularne carinske, transportne i druge procedure, kao i atestiranje.
BOGATI I SIROMAŠNI
Istraživači Svetske zdravstvene organizacije ustanovili su da svetsko tržište falsifikovanih lekova godišnje raste za 13 do 15 odsto. Prema nalazima SZO, ne falsifikuju se u svim zemljama isti lekovi. U bogatijim zemljama falsifikuju se hormoni, steroidi i antihistaminici, a u siromašnim najčešće lekovi protiv malarije, tuberkuloze, HIV infekcije... U Aziji, Africi, srednjoj i južnoj Americi čak 30 odsto lekova je falsifikovano.
Izvor: Večernje novosti/Biljana Radivojević