Život bez novca
Oni su pobedili kapitalizam
Izvor: Blic J. Stojković | 20. 08. 2011. - 22:00hhttp://www.blic.rs/Vesti/Svet/272516/Oni-su-pobedili-kapitalizam/komentari
Za razliku od većine stanovnika savremenog sveta, koji žive u minusu, zabrinuti da će izgubiti posao ili da neće moći da otplate kredit, neki pojedinci, koji u svojoj sredini važe za ekscentrike ili čak ludake, smatraju da su pobedili kapitalizam na taj način što su se odrekli novca i odbijaju da robuju potrošačkom mentalitetu današnjeg razvijenog društva.
Nemica Hajdemari Švermer (69) već 15 godina ne koristi keš. Uspeva da preživi zahvaljujući trampi robe i razmeni usluga. Kaže da joj je život bez novca mnogo srećniji i lepši. Sa ovom praksom počela je pre 20 godina, kada se, posle razvoda, sa dvoje dece doselila u Dortmund.
Primetila je veliki broj beskućnika u tom gradu i odlučila da im pomogne da se uključe u društvo. Došla je na ideju da otvori radnju u kojoj ništa nije moglo da se kupi novcem. Sve što vam je potrebno ste mogli da dobijete radeći ili trampom za nešto što vam više nije potrebno. Iako beskućnici nisu pokazali interes za njen projekat, u radnju su pohrlili penzioneri i nezaposleni stanovnici Dortmunda. Donosili su gomile stvari koje im nisu bile potrebne, dok su nezaposleni i penzionisani majstori i intelektualci nudili znanja i veštine u zamenu za neku stvar ili uslugu.
Za Hajdemari to je postao način života. Godine 1996. napustila je stan i posao učiteljice. Počela je da živi nomadski, seleći se iz kuće u kuću. Kiriju plaća radeći po kućama, a sva njena imovina staje u jedan kofer. Priznaje da ima 200 evra ušteđevine “za svaki slučaj”, a nema zdravstveno osiguranje jer se ne plaši bolesti, “pošto svi ionako jednom moraju da umru”.
O svom iskustvu Švermerova je napisala knjigu “Zvezda-novac eksperiment”, a o njenom životu je snimljen dokumentarac “Živeti bez novca”.
Amerikanac Danijel Suelo (48) stanuje u pećini u američkoj državi Juti. Za razliku od prosečnog Amerikanca, nema kredit, niti ga muče novčane brige. Godine 2009. odlučio je da prestane da koristi novac, odrekao ga se kao neke loše navike. Diplomirao je antropologiju na Univerzitetu Kolorado i nekoliko godina je bio u sastavu Mirovnog korpusa u Andima, pružajući pomoć tamošnjim plemenima. Živeo je u budističkom manastiru u Tajlandu i obišao je Indiju. Ta iskustva su na odlučujući način uticala na njega i njegovu odluku da se odrekne civilizacije.
Pećina se nalazi visoko u kanjonu, između vodopada, na sat hoda od Moaba, pustinjskog gradića u Juti. Povremeno dolazi u gradsku biblioteku i tu na internetu piše blog. U svom domu Danijel ima šporet na drva, sa zida vise šerpe i lonci, ispod njih su kofe pune pirinča i pasulja, krevet od ćebadi je na zemlji i to je praktično sve što poseduje. Slično klošaru, na ulicama Moaba nalazi sve što mu treba, uključujući odeću, hranu i druge potrepštine.
Uveče čita Bibliju, dok uživa u spremljenoj večeri: skakavcima na žaru. Kad zagusti ne gade mu se ni gušteri, mravi ili pregažene životinje. Ne plaši se divljih zveri sa kojima pije vodu na istom potoku, niti škorpija koje gamižu po zidovima pećine. Kaže da je srećan i da ne planira povratak u civilizaciju.
Britanac Mark Bojl živi u kamp-prikolici, koristi laptop i mobilni telefon na sunčevu energiju, ali se sasvim odrekao novca. Studirao je ekonomiju i verovatno bi završio kao ugledni menadžer s dobrom platom da nije nabasao na video pod nazivom “Gandi”.
- Od tog čovečuljka u beloj platnenoj odori naučio sam veliku lekciju: da sam na sebi promenim svet onako kako hoću - priča on.
Bojl je veliki zagovornik očuvanja životne sredine i zaštite prirode. On smatra da je novac kojim kupujemo razna dobra kriv za čovekovo otuđenje od prirode i njeno uništavanje. Zato živi u prikolici na jednoj ekološkoj farmi gde volontira, a sve obroke sprema na otvorenom i koristi drva kao ogrev. Hranu uglavnom sam gaji, mada je u početku skupljao tuđe otpatke. Umesto paste za zube, koristi zgnječenu sipinu kost, a umesto toalet papira - obične novine.
- Šta sam naučio? Da pravu sigurnost pruža prijateljstvo, a ne novac. Da je siromaštvo Zapada zapravo siromaštvo duhovne prirode. I da ako nemate plazma televizor, ljudi misle da ste ekstremista - zaključuje Bojl.
Oni su pobedili kapitalizam
Izvor: Blic J. Stojković | 20. 08. 2011. - 22:00hhttp://www.blic.rs/Vesti/Svet/272516/Oni-su-pobedili-kapitalizam/komentari
Za razliku od većine stanovnika savremenog sveta, koji žive u minusu, zabrinuti da će izgubiti posao ili da neće moći da otplate kredit, neki pojedinci, koji u svojoj sredini važe za ekscentrike ili čak ludake, smatraju da su pobedili kapitalizam na taj način što su se odrekli novca i odbijaju da robuju potrošačkom mentalitetu današnjeg razvijenog društva.
Trampa kao model
Nemica Hajdemari Švermer (69) već 15 godina ne koristi keš. Uspeva da preživi zahvaljujući trampi robe i razmeni usluga. Kaže da joj je život bez novca mnogo srećniji i lepši. Sa ovom praksom počela je pre 20 godina, kada se, posle razvoda, sa dvoje dece doselila u Dortmund.
Primetila je veliki broj beskućnika u tom gradu i odlučila da im pomogne da se uključe u društvo. Došla je na ideju da otvori radnju u kojoj ništa nije moglo da se kupi novcem. Sve što vam je potrebno ste mogli da dobijete radeći ili trampom za nešto što vam više nije potrebno. Iako beskućnici nisu pokazali interes za njen projekat, u radnju su pohrlili penzioneri i nezaposleni stanovnici Dortmunda. Donosili su gomile stvari koje im nisu bile potrebne, dok su nezaposleni i penzionisani majstori i intelektualci nudili znanja i veštine u zamenu za neku stvar ili uslugu.
Za Hajdemari to je postao način života. Godine 1996. napustila je stan i posao učiteljice. Počela je da živi nomadski, seleći se iz kuće u kuću. Kiriju plaća radeći po kućama, a sva njena imovina staje u jedan kofer. Priznaje da ima 200 evra ušteđevine “za svaki slučaj”, a nema zdravstveno osiguranje jer se ne plaši bolesti, “pošto svi ionako jednom moraju da umru”.
O svom iskustvu Švermerova je napisala knjigu “Zvezda-novac eksperiment”, a o njenom životu je snimljen dokumentarac “Živeti bez novca”.
Snabdevanje na ulicama
Amerikanac Danijel Suelo (48) stanuje u pećini u američkoj državi Juti. Za razliku od prosečnog Amerikanca, nema kredit, niti ga muče novčane brige. Godine 2009. odlučio je da prestane da koristi novac, odrekao ga se kao neke loše navike. Diplomirao je antropologiju na Univerzitetu Kolorado i nekoliko godina je bio u sastavu Mirovnog korpusa u Andima, pružajući pomoć tamošnjim plemenima. Živeo je u budističkom manastiru u Tajlandu i obišao je Indiju. Ta iskustva su na odlučujući način uticala na njega i njegovu odluku da se odrekne civilizacije.
Pećina se nalazi visoko u kanjonu, između vodopada, na sat hoda od Moaba, pustinjskog gradića u Juti. Povremeno dolazi u gradsku biblioteku i tu na internetu piše blog. U svom domu Danijel ima šporet na drva, sa zida vise šerpe i lonci, ispod njih su kofe pune pirinča i pasulja, krevet od ćebadi je na zemlji i to je praktično sve što poseduje. Slično klošaru, na ulicama Moaba nalazi sve što mu treba, uključujući odeću, hranu i druge potrepštine.
Uveče čita Bibliju, dok uživa u spremljenoj večeri: skakavcima na žaru. Kad zagusti ne gade mu se ni gušteri, mravi ili pregažene životinje. Ne plaši se divljih zveri sa kojima pije vodu na istom potoku, niti škorpija koje gamižu po zidovima pećine. Kaže da je srećan i da ne planira povratak u civilizaciju.
Preživljavanje od uzgojenog i sunca
Britanac Mark Bojl živi u kamp-prikolici, koristi laptop i mobilni telefon na sunčevu energiju, ali se sasvim odrekao novca. Studirao je ekonomiju i verovatno bi završio kao ugledni menadžer s dobrom platom da nije nabasao na video pod nazivom “Gandi”.
- Od tog čovečuljka u beloj platnenoj odori naučio sam veliku lekciju: da sam na sebi promenim svet onako kako hoću - priča on.
Bojl je veliki zagovornik očuvanja životne sredine i zaštite prirode. On smatra da je novac kojim kupujemo razna dobra kriv za čovekovo otuđenje od prirode i njeno uništavanje. Zato živi u prikolici na jednoj ekološkoj farmi gde volontira, a sve obroke sprema na otvorenom i koristi drva kao ogrev. Hranu uglavnom sam gaji, mada je u početku skupljao tuđe otpatke. Umesto paste za zube, koristi zgnječenu sipinu kost, a umesto toalet papira - obične novine.
- Šta sam naučio? Da pravu sigurnost pruža prijateljstvo, a ne novac. Da je siromaštvo Zapada zapravo siromaštvo duhovne prirode. I da ako nemate plazma televizor, ljudi misle da ste ekstremista - zaključuje Bojl.