MODERATOR
- Učlanjen(a)
- 02.05.2009
- Poruka
- 30.953
On je jedan od prvih otmičara aviona, ima skoro 90 godina i čeka da svet čuje njegovu priču
M. Pejić | 27. 06. 2014. - 21:33h |
Pre 60 godina putnički avion je otet i primoran da sleti na pustu plažu u Mjanmaru. Decenijama je slučaj u koji su umešani karenski pobunjenici (etnička manjina na Mjanmaru) bio zataškavan, ali sada se o ovom misterioznom događaju snima i film.
U udobnosti svoje fotelje So Kja Aje stiska šaku u pesnicu, podiže je do brade i glumi da zubima izvlači okidač ručne bombe.
Šezdeset godina je prošlo, ali ovaj 87-godišnjak od onda prepričava (i glumi) ovu priču. On zatvara oči na trenutak. Vraća se u prošlost. Godina je 1954. i on ulazi u kokpit putničkog aviona.
Kako kaže, ovo je kritičan momenat u zaveri da se ukarde avion DC-3 i upotrebi za krijumčarenje oružja. U tom trenutku, Aje podiže pogled i opisuje kako je vikao na britanskog pilota.
- Ja ću umreti za svoje Karene. Zbog čega bi ti umro - priča kako se obratio pilotu.
Kada je shvatio opasnost, pilot se predao. On je uzeo iscrtanu mapu koju su mu pobunjenici dali i pristao je da leti do mesta sastanka u blizini zapadne obale Mjanmara.
Kareni koji su imali zadatak da sa zemlje navode avion na pistu
U to vreme Kareni su kontrolisali istočni i zapadni deo zemlje i glavni grad Rangun, a plan je bio da iskoriste avion kako bi spojili dve strane.
Sledeća tri sata So Kja očajno je gledao ka zemlji tražeći veliko belo parče papira koje je trebalo da označi pripremljenu pistu. Ipak, nešto je krenulo po zlu.
Moguće da niko od njegovih saboraca nije verovao da će plan uspeti. Otmica aviona u pedesetim godinama bila je nezamisliva i dvojica karenskih komadanata su otvoreno odbacili ideju, a jedan ga je čak nazvao i budalom.
Budala ili ne, So Kja je sada kontrolisao avion za koji nije znao gde leti i kome je ponestajalo goriva. Pilot je u očajanju pokušao da prizmelji avion na pustu plažu. Prva dva puta obustavio je sletanje, ali je iz trećeg pokušaja spustio avion u pesak.
Putnicima je dozvoljeno da izađu, a onda su otmičari otkrili da je avion nosio i teške metalne kutije. U njima je bio novac koji je transportovan između banaka, a u pitanju je bilo 700.000 burmanskih kjata (danas je to oko 700 dolara, ali onda je predstavljalo veliku sumu).
- Shvatili smo da je to bio neprijateljski novac i uzeli smo ga - rekao je Kja kroz osmeh.
Putnici i posada vratili su se u avion i nekako su uspeli da polete dok su se pobunjenici skrivali u žbunju.
Ovo jeste priča za Holivud. Ali zbog strogih pravila cenzure u Mjanmaru poslednjih 50 godina nije bilo moguće čuti ovu priču, osim ako ne postetite dom So Kja Aje. Generali nisu hteli da ljudi otkriju da su odvažni pobunjenici uspeli da otmu avion u vladinom vlasništvu.
Sad je međutim cenzura na pisanu reč ukinuta i priča So Kjaa objavljena je u knjizi.
Ipak, naslov “Prva otmica aviona” nije baš posve tačan pošto se pretragom interneta lako može videti da je bilo četiri otmice pre ove. No, priču bi trebalo da zaokruži i film sličnog naziva, ali kako je cnezura na filmove i dalje prisutna, scenario prvo mora da bude odobren, a onda i da film dobije dozvolu za prikazivanje kada bude završen.
Poslednjih 11 godina, režiser koji se predstavlja samo kao Antoni pokušava da snimi filmove koji će proći cenzuru.
- Veoma je frustrirajuće. Ranije je bilo kakav pomen pobunejnika nailazio odmah na “NE”. Čak i nagoveštaji i aluzije koje nanjuše završavale su se odbijanjem. Bilo je vreme kada smo pravili samo komedije jer je to donosilo novac i znali smo da će proći cenzore - kaže on.
Ali sada postoje naznake da se i filmski cenzori uklapaju u državne reforme. Antonijev scenario o otmici je prošao. Burmanska vojska čak je ustupila jedan avion i oružje za snimanje.
- Konačno možemo da snimamo neke istinite priče odavde. Svet čeka na dobar film iz Mjanmara - rekao je Antoni.
Priča So Kjaa je svakako neverovatna priča. Nakon icidenta on je uspeo nekoliko godina da izbegne zarobljavanje pre nego što je postao baptistički sveštenik, a zatim je bio posrednik u pregovorima između vlade i vođa pobunjenika. Ipak, nakon više od 60 godina, karenski sukob i dalje nije rešen.
M. Pejić | 27. 06. 2014. - 21:33h |
Pre 60 godina putnički avion je otet i primoran da sleti na pustu plažu u Mjanmaru. Decenijama je slučaj u koji su umešani karenski pobunjenici (etnička manjina na Mjanmaru) bio zataškavan, ali sada se o ovom misterioznom događaju snima i film.
U udobnosti svoje fotelje So Kja Aje stiska šaku u pesnicu, podiže je do brade i glumi da zubima izvlači okidač ručne bombe.
Šezdeset godina je prošlo, ali ovaj 87-godišnjak od onda prepričava (i glumi) ovu priču. On zatvara oči na trenutak. Vraća se u prošlost. Godina je 1954. i on ulazi u kokpit putničkog aviona.
Kako kaže, ovo je kritičan momenat u zaveri da se ukarde avion DC-3 i upotrebi za krijumčarenje oružja. U tom trenutku, Aje podiže pogled i opisuje kako je vikao na britanskog pilota.
- Ja ću umreti za svoje Karene. Zbog čega bi ti umro - priča kako se obratio pilotu.
Kada je shvatio opasnost, pilot se predao. On je uzeo iscrtanu mapu koju su mu pobunjenici dali i pristao je da leti do mesta sastanka u blizini zapadne obale Mjanmara.
Kareni koji su imali zadatak da sa zemlje navode avion na pistu
U to vreme Kareni su kontrolisali istočni i zapadni deo zemlje i glavni grad Rangun, a plan je bio da iskoriste avion kako bi spojili dve strane.
Sledeća tri sata So Kja očajno je gledao ka zemlji tražeći veliko belo parče papira koje je trebalo da označi pripremljenu pistu. Ipak, nešto je krenulo po zlu.
Moguće da niko od njegovih saboraca nije verovao da će plan uspeti. Otmica aviona u pedesetim godinama bila je nezamisliva i dvojica karenskih komadanata su otvoreno odbacili ideju, a jedan ga je čak nazvao i budalom.
Budala ili ne, So Kja je sada kontrolisao avion za koji nije znao gde leti i kome je ponestajalo goriva. Pilot je u očajanju pokušao da prizmelji avion na pustu plažu. Prva dva puta obustavio je sletanje, ali je iz trećeg pokušaja spustio avion u pesak.
Putnicima je dozvoljeno da izađu, a onda su otmičari otkrili da je avion nosio i teške metalne kutije. U njima je bio novac koji je transportovan između banaka, a u pitanju je bilo 700.000 burmanskih kjata (danas je to oko 700 dolara, ali onda je predstavljalo veliku sumu).
- Shvatili smo da je to bio neprijateljski novac i uzeli smo ga - rekao je Kja kroz osmeh.
Putnici i posada vratili su se u avion i nekako su uspeli da polete dok su se pobunjenici skrivali u žbunju.
Ovo jeste priča za Holivud. Ali zbog strogih pravila cenzure u Mjanmaru poslednjih 50 godina nije bilo moguće čuti ovu priču, osim ako ne postetite dom So Kja Aje. Generali nisu hteli da ljudi otkriju da su odvažni pobunjenici uspeli da otmu avion u vladinom vlasništvu.
Sad je međutim cenzura na pisanu reč ukinuta i priča So Kjaa objavljena je u knjizi.
Ipak, naslov “Prva otmica aviona” nije baš posve tačan pošto se pretragom interneta lako može videti da je bilo četiri otmice pre ove. No, priču bi trebalo da zaokruži i film sličnog naziva, ali kako je cnezura na filmove i dalje prisutna, scenario prvo mora da bude odobren, a onda i da film dobije dozvolu za prikazivanje kada bude završen.
Poslednjih 11 godina, režiser koji se predstavlja samo kao Antoni pokušava da snimi filmove koji će proći cenzuru.
- Veoma je frustrirajuće. Ranije je bilo kakav pomen pobunejnika nailazio odmah na “NE”. Čak i nagoveštaji i aluzije koje nanjuše završavale su se odbijanjem. Bilo je vreme kada smo pravili samo komedije jer je to donosilo novac i znali smo da će proći cenzore - kaže on.
Ali sada postoje naznake da se i filmski cenzori uklapaju u državne reforme. Antonijev scenario o otmici je prošao. Burmanska vojska čak je ustupila jedan avion i oružje za snimanje.
- Konačno možemo da snimamo neke istinite priče odavde. Svet čeka na dobar film iz Mjanmara - rekao je Antoni.
Priča So Kjaa je svakako neverovatna priča. Nakon icidenta on je uspeo nekoliko godina da izbegne zarobljavanje pre nego što je postao baptistički sveštenik, a zatim je bio posrednik u pregovorima između vlade i vođa pobunjenika. Ipak, nakon više od 60 godina, karenski sukob i dalje nije rešen.