Oluja u Grčkoj: Kola pod vodom

[Torrent Maniak]

Oluja u Grčkoj: Kola pod vodom
Izvor: Beta, Tanjug
Atina -- Grčku sinoć pogodilo nevreme izazvano prolaskom popratnih vetrova tajfuna Gonzala, koji se kreću iz zapadne Evrope prema Grčkoj.

Područje Atine bilo je pogođeno nevremenom, saopštili su vatrogasci dodajući da su tokom večeri dobili 600 poziva ugroženih građana.

Mnogi automobili su bili blokirani u predgradju Atine zbog poplave izazvane jakim pljuskovima. Desetine vozova je otkazano sinoć dok je u luci Pirej more bilo uzburkano zbog vetra.

Gradonačelnik Pireja Janis Moralis stavio je sve gradske službe u stanje pripravnosti i za danas sazvao sastanak na kome će se razmotriti krizna situacija i preduzeti mere delovanja, prenela je ANA.

Prema podacima vatrogasne službe u oblasti Atika, na pozivima gradjana od petka, angažovano je 100 njenih pripadnika sa 50 vozila

U Solunu, drugom gradu po veličini u Grčkoj, od vetra su oborena stabla što je uzrokovalo privremeni prekid struje.

Cela Grčka je bila pogodjena nevremenom uključujući i ostrva, posebno Rodos.

Meteorolozi najavili su da će ostaci vetra Gonzala danas posle podne stići do turske obale.

Uragan Gonzalo nastao je prošle sedmice kod Kariba, potom se obrušio na Bermudska ostrva i nakon toga skrenuo prema severu, preko Atlantskog okeana.

 

[Torrent Maniak]

Nevreme i zemljotres u Grčkoj
Autor: MONDO/Agencije

Grčku je pogodilo snažno nevreme, koje je čupalo drveće i poplavilo kuće i automobile, a izazvano je ostacima uragana Gonzalo, koji je prošle sedmice nastao kod Kariba. Sever zemlje pogodio zemljotres jačine 5,2 stepeni po Rihteru.

Foto: AP, Petros Giannakouris
Jaka kiša sinoć je poplavila puteve i izazvala probleme sa saobraćajem, koji se u prestonici Atini na glavnim pravcima odvijao otežano, izvestili su lokalni mediji.

Vatrogasna služba Pireja primila je više od 300 poziva iz nekoliko pregrađa, uglavnom zbog drveća koje je popadalo na puteve i blokiralo saobrahaj.

U popodnevnim satima, vatrogasci su u zapadnom predgradu Menidi izvukli troje ljudi iz poplavljenog automobila, dok su se na televizijskim snimcima iz Iliona, takođe u zapadnom delu Pireja, mogla videti parkirana vozila u vodi do krovova.

Gradonačelnik Pireja Janis Moralis stavio je sve gradske službe u stanje pripravnosti i za danas sazvao sastanak na kome će se razmotriti krizna situacija i preduzeti mere delovanja, prenela je ANA.

Prema podacima vatrogasne službe u oblasti Atika, na pozivima građana od petka, angažovano je 100 njenih pripadnika sa 50 vozila.

Jutros je sever Grčke pogodio i zemljotres.

Nema podataka o eventualnim žrtvama niti pričinjenoj materijalnoj šteti, preneo je AFP.

Zemljotres se dogodio u 3.16 sati po lokalnom vremenu, a epicentar je bio 20 kilometara severno do grada Arte, odnosno 250 kilometara severoistočno od grčke prestonice Atine.
U Grčkoj su zemljotresi česti zbog geografskog položaja te zemlje.

U zemljotresu koji je u maju pogodio ostrvo Limnos bilo je povređenih u susednoj Turskoj, dok je zemljotresu koji je u januaru pogodio Kefaloniju na hilade ljudi ostalo bez svojih domova

 

[maja_jevtic]

Atina pod vodom zbog izgradnje
Izvor: Beta
Atina -- Razmere štete od nevremena u Atini su tolike da je Vlada Grčke za subotu uveče zakazala hitnu sednicu, čim se njena delegacija vrati iz Brisela, sa samita EU.

Foto: Beta/AP
Vlada je, već od jutra, odobrila angažovanje dela budžetske rezerve radi pružanja pomoći.

Žestoke bujice duboke i više od metra u petak su odjednom napunile uske ulice koje se spuštaju niz mnogobrojne atinske bregove; ispreturani automobili, kontejneri i smeće su postali brane, te je voda ulazila i kroz prozore stanova na prvom spratu; podrumski lokali i garaže su se napunili do plafona; popadale su stotine stabala, ali, uprkos svemu, nije bilo ljudskih žrtava.

Za svega sat i po palo je 14 santimetara kiše (litara po kvadratnom metru), što je triput više od celodnevne jake kiše u Atini.

Zatečeni navalom vode iz minuta u minut, ljudi su se spasavali hvatajući se za drveće i stubove, bežeći na više spratove, a neke od zaglavljenih u automobilima koje je nosila bujica, spasavali su "ljudski lanci".

Bujice su teško pogodile trećinu grada - deset opština, mahom bližih moru, voda je odnela 300 automobila, višestruko više isprevrtala i uništila. Vatrogasci su i u subotu, dan kasnije, pomagali stanarima više od 600 kuća od kojih su se neke delimično srušile.

Kiša i vetar su bili neuobičajeno jaki jer ih je doneo moćan ciklon koji se premešta sa zapada ka istoku Sredozemlja, ali, piše grčki sajt vesti "To Pondiki", velika šteta od nevremena ipak je pre svega posledica bezobzirne izgradnje.

Atinski bulevari i mnoge ulice nastali su zatrpavanjem čak 800 kilometara jaruga kojima je nekada, pri jakoj kiši, do mora stizala voda s tri planine koje okružuju Atinu, kao i s gradskih bregova.

Naglo širenje Atine, započeto krajem 1950-ih godina, i uglavnom bez plana, spontanom privatnom inicijativom, u tadašnjem siromaštvu nije omogućilo izgradnju propisne infrastrukture, te veći deo sada četvoromilionskog grada nema kišnu kanalizaciju.

Tri nekadašnje veće gradske reke sada celim tokom idu kroz cevi, u podzemlju savremenih bulevara čije krivudanje kroz grad ukazuje da se prostiru duž rečnih korita, dok iz podruma okolnih zgrada pumpe decenijama neprekidno izbacuju vodu.

Atinska kotlina je 1945. godine imala 700 bujičnih jaruga, reka i potoka, ukupne dužine 1.280 kilometara, od čega je 66 odsto nasuto i upotrebljeno za izgradnju. Reka odavno nema - teku kroz cevi, a preostalo je manje od 50 jaruga i polusuvih potoka.

Pre 70 godina tlo je upijalo 80 odsto kiše, a svega 20 odsto je rekama i jarugama stizalo do mora, dok je sada gotovo obrnuto jer je atinska kotlina izgrađena s kraja na kraj, betonirana i asfaltirana.

Istu sudbinu imalo je i 550 kilometara bujičnih jaruga.

Posle Drugog svetskog rata izgrađena površina grada je pokrivala svega 25 odsto Atinske kotline, 1975. godine 75 odsto, a sada, posle obimnih radova za Olimpijske igre 2004. godine, preostalo je svega četiri odsto slobodnog prostora - tla nepokrivenog zgradama, betonom i asfaltom.

"I zato, svaki put kada padne jača kiša, podzemni tokovi nadolaze i plave čitave delove grada, podsećajući nas da su reke tu od iskona i ukazujući nam koliko je jadan naš pokušaj da ih uništimo", piše "To Pondiki".

 

[maja_jevtic]

Milion evra potrebno Atini posle oluje
Beta | 27. 10. 2014. - 01:06h
Milion evra je potrebno za početak popravke štete od oluje koja je u petak pogodila Atinu, saopštile su u nedelju uveče vlasti Grčke.

Manje od 48 sati posle nevremena, Vatrogasna služba Grčke je u saradnji sa opštinskim služzbama završila popis i saopštila da je bujica oštetila ili uništila 580 zgrada i 168 vozila, i da štete ima u čak 25 od 30 atinskih opština.


Procenu štete je ministru unutrašnjih poslova Argirisu Dinopulosu uručio zamenik komandanta Vatrogasne službe, general-pukovnik Haralambos Afalis.

U ponedeljak će Ministarstvo unutrašnjih poslova formalno zatražiti od ministra finansija Hristosa Stajkurasa isplatu milion evra, za početak otklanjanja štete.

Opštinske uprave su već obaveštene o pojedinostima popisane štete i proceduri za obeštećenje, da bi pripremile hitnu isplatu novca građanima čim je ministar odobri.



Uporedo su Vlada i opštinske uprave na zajedničkoj sednici odlučile da svako poplavljeno domaćinstvo dobije hitnu pomoć od 587 evra za neposredne, svakodnevne potrebe, pre no što stigne pomoć za popravke.


Uz to, svako domaćinstvo će dobiti od 1.174 do 5.869 evra za popravku oštećenja kuće ili stana i kućnih aparata - zavisno od broja članova domaćinstva, od obima štete koja je razvrstana u tri kategorije, i zavisno od veličine stambene površine, takođe razvrstane u tri kategorije.


Obe vrste odštete biće isplaćene stanarima bez obzira na to da li su vlasnici nekretnine koja je bila poplavljena, ili je samo iznajmljuju od vlasnika.



Žestoke bujice duboke i više od metra u petak su odjednom u petak napunile uske ulice Atine, ispreturani automobili, kontejneri i smeće su postal brane, voda je ulazila i kroz prozore stanova na prvom spratu, popadale su stotine stabala.


Ali, uprkos svemu, niko nije poginuo jer su ljudi, zatečeni navalom vode koja je rasla iz minuta u minut, spasavali jedni druge i bežali na više spratove.
Kiša i vetar su bili neuobičajeno jaki jer ih je doneo moćan ciklon koji se premeštao sa zapada ka istoku Sredozemlja.

Ali, kako su objavili atinski mediji, velika šteta od nevremena ipak je pre svega posledica bezobzirne izgradnje, zatvaranja reka u podzemne cevi, a zatrpavanja potoka i jaruga kojima je nekada, pri jakoj kiši, do mora stizala voda s tri planine koje okružuju Atinu, kao i s gradskih bregova.


Dok je posle Drugog svetskog rata izgrađena površina grada pokrivala svega 25 odsto Atinske kotline, sada je preostalo svega četiri odsto slobodnog prostora - tla nepokrivenog zgradama, betonom i asfaltom.




Palo kiše za tri meseca
Po novijim podacima Meteorološke službe Grčke, u petak je palo kiše koliko obično padne za čitava tri jesenja meseca.

U delovima Atine je u petak palo od 76, do čak 139 milimetara kiše, odnosno - po kvadratnom metro - 76 do 139 litara vode koja nije imala kuda da oteče.
Ranije je najviše kiše u Atini za jedan dan izmereno 21. Oktobra 1994. - 108,6 milimetara i tada se udavilo desetoro ljudi, pre toga 2. novembra 1977. (165 milimetara i 24 žrtve) i 6. novembra 1961. (115,6 milimetara i 44 žrtve)