LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Olakšice (ni)su rešenje za kredite
Izvor: Blic
Beograd -- Olakšice za 30.000 građana koji imaju kredite u švajcarcima, a koje je predložio guverner Dejan Šoškić, samo su odlaganje problema.
Bankari i ekonomisti tvrde da prolongiranje otplate kredita, fiksiranje mesečne rate ili konverzija zajma iz švajcarske valute u evro, nisu rešenje već samo načini koji olakšavaju otplatu i koji imaju svoju cenu.
"Banke će vam danas prolongirati otplatu ili smanjiti ratu, ali će gubitak sigurno nadoknaditi na drugoj strani. Klijent će kredit ili otplaćativati duže ili će mu banka, nakon izlaska iz finansijskih problema, zaračunati veću kamatu", kaže predsednik IO jedne banke u Srbiji i ocenjuje da je jedino rešenje da država izda naredbu da se, uz određenu subvenciju Vlade, svi krediti iz švajcaraca prebace u evro.
Argument je to što ovakav kredit u Srbiji nema nikakve logike jer je naša ekonomija pretežno vezana za evro.
Ekonomista Ljubodrag Savić smatra da će svako prolongiranje otplate značiti duže i skuplje plaćanje kredita. "Jedino rešenje je da banke smanje kamatu ili da prihvate niži kurs, a to bi mogle iz svojih rezervi znajući da su ove godine ostvarile pozamašnu dobit", kaže Savić.
U Rajfajzen banci tvrde da svakom klijentu mogu da restukturiraju dug. Najčešće odobravaju grejs period, ali i privremeno smanjuju kamatu ili produžavaju rok otplate do 30 godina.
U Unikredit banci smatraju da je najadekvatnije rešenje produženje perioda otplate kredita do maksimalnog roka od 10 godina. Ovo bi obavezivalo klijenta i na reindeksaciju kredita u evro u trenutku kada se odnos švajcarca i evra stabilizuje.
U Vladi su potvrdili da se ovim problemom neće baviti i da do sada nisu razmatrali dogovore sa bankama. Guverner ipak veruje da je moguće da svaki klijent nađe rešenje. Tvrdi da su banke shvatile da treba da se odreknu dodatnih troškova i provizija u izmenama plana otplate kredita.
Istovremeno, građani koji danas plaćaju ratu za stan 250 franaka ili 222 evra, krajem sledeće godine mogli bi da imaju 40 evra manje mesečno opterećenje. Ekonomisti i značajne finansijske institucije procenjuju da bi evro krajem 2012. godine mogao da vredi između 1,25 i 1,30 franaka, naspram današnjih 1,1. Zoran Petrović, zamenik predsednika IO Raifajzen banke, kaže da će kretanje evra u odnosu na švajcarac najviše zavisiti od toga kako će se rešavati kriza duga u evrozoni, ali da nekoliko događaja upućuju na pad švajcarske valute.
Izvor: Blic
Beograd -- Olakšice za 30.000 građana koji imaju kredite u švajcarcima, a koje je predložio guverner Dejan Šoškić, samo su odlaganje problema.
"Banke će vam danas prolongirati otplatu ili smanjiti ratu, ali će gubitak sigurno nadoknaditi na drugoj strani. Klijent će kredit ili otplaćativati duže ili će mu banka, nakon izlaska iz finansijskih problema, zaračunati veću kamatu", kaže predsednik IO jedne banke u Srbiji i ocenjuje da je jedino rešenje da država izda naredbu da se, uz određenu subvenciju Vlade, svi krediti iz švajcaraca prebace u evro.
Argument je to što ovakav kredit u Srbiji nema nikakve logike jer je naša ekonomija pretežno vezana za evro.
Ekonomista Ljubodrag Savić smatra da će svako prolongiranje otplate značiti duže i skuplje plaćanje kredita. "Jedino rešenje je da banke smanje kamatu ili da prihvate niži kurs, a to bi mogle iz svojih rezervi znajući da su ove godine ostvarile pozamašnu dobit", kaže Savić.
U Rajfajzen banci tvrde da svakom klijentu mogu da restukturiraju dug. Najčešće odobravaju grejs period, ali i privremeno smanjuju kamatu ili produžavaju rok otplate do 30 godina.
U Unikredit banci smatraju da je najadekvatnije rešenje produženje perioda otplate kredita do maksimalnog roka od 10 godina. Ovo bi obavezivalo klijenta i na reindeksaciju kredita u evro u trenutku kada se odnos švajcarca i evra stabilizuje.
U Vladi su potvrdili da se ovim problemom neće baviti i da do sada nisu razmatrali dogovore sa bankama. Guverner ipak veruje da je moguće da svaki klijent nađe rešenje. Tvrdi da su banke shvatile da treba da se odreknu dodatnih troškova i provizija u izmenama plana otplate kredita.
Istovremeno, građani koji danas plaćaju ratu za stan 250 franaka ili 222 evra, krajem sledeće godine mogli bi da imaju 40 evra manje mesečno opterećenje. Ekonomisti i značajne finansijske institucije procenjuju da bi evro krajem 2012. godine mogao da vredi između 1,25 i 1,30 franaka, naspram današnjih 1,1. Zoran Petrović, zamenik predsednika IO Raifajzen banke, kaže da će kretanje evra u odnosu na švajcarac najviše zavisiti od toga kako će se rešavati kriza duga u evrozoni, ali da nekoliko događaja upućuju na pad švajcarske valute.