LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Britanski premijer u Rusiji
Okončan hladni rat Londona i Moskve
Blic
Dejvid Kameron je prvi britanski premijer koji je posetio Rusiju od 2005. i boravka Tonija Blera u Moskvi. Odnosi Dauning strita i Kremlja su za vreme mandata premijera Gordona Brauna znatno zahlađeni zbog ubistva bivšeg ruskog špijuna Aleksandra Litvinjenka u Londonu 2006, ali su interesi britanskih naftnih kompanija u Sibiru očigledno uticali na ponovno otopljavanje koje je krunisano jučerašnjom posetom Kamerona Moskvi.
Otopljavanje odnosa: Dejvid Kameron i Dmitrij Medvedev
U premijerovoj delegaciji bila su 24 direktora velikih britanskih kompanija, uključujući i Boba Dadlija, izvršnog direktora “Britiš petroleuma”.
Jačanje poslovnih veza dve zemlje i poboljšanje uslova za poslovanje britanskih firmi u Rusiji, na kojem je insistirao Kameron, trebalo bi da rezultira poslovima vrednim oko 250 miliona evra, koji bi uticali i na otvaranje 500 novih radnih mesta u Britaniji.
Kameron se sastao sa Vladimirom Putinom, premijerom Rusije, koji bi nakon izbora naredne godine mogao ponovo da se vrati u predsedničku fotelju u Kremlju, a pre toga je održao zajedničku konferenciju za medije sa aktuelnim predsednikom Dmitrijem Medvedevom. Na njoj su obojica državnika istakla da treba osnažiti saradnju dve zemlje u više oblasti, uključujući trgovinu, tehnologije i međunarodna pitanja.
- Polazimo od toga da među našim zemljama postoji veoma mnogo zajedničkog i mnogo više onoga što nas ujedinjuje nego onoga što nas je iz nekih razloga razjedinjavalo ili razjedinjava - rekao je Medvedev novinarima u Moskvi, posle razgovora sa britanskim premijerom.
Medvedev je kazao da čak iako se prilaz Moskve i Londona nekom problemu nekada ne podudara, “to nije razlog za dramu”.
- Najvažnije je da se ne dozvoli da se to na neki način odrazi negativno na ceo trend naših odnosa - naveo je Medvedev.
Pre sastanka sa Medvedevom i Putinom, Kameron je održao govor studentima Moskovskog državnog univerziteta u kojem je priznao da između Britanije i Rusije postoje “teška pitanja koja ometaju uzajamno poverenje i saradnju”.
- Mi se i dalje ne slažemo sa vama oko slučaja Litvinjenko. Naš pristup je prost i principijelan - kada je zločin počinjen, to je stvar kojom treba da se bave sudovi. Posao vlada je da pomognu sudovima da rade svoj posao i to će ostati naš pristup ovom slučaju. Dakle, mi ne možemo da se pretvaramo da ove razlike ne postoje - naveo je Kameron i na kraju na ruskom jeziku studentima poručio: “Jači smo zajedno”.
U jeku špijunske afere, pre nekoliko godina, sa Ostrva su dolazile optužbe da Rusija štiti obaveštajca Andreja Lugovoja, koji je po tvrdnji Londona otrovao Litvinjenka.
Iz Rusije su, s druge strane, odgovarali da se na teritoriji Velike Britanije krije više od 20 ruskih državljana, misleći na odbegle oligarhe poput kontroverznog biznismena Borisa Berezovskog, koji je dobio politički azil.
- Razumljivo je da postoji potreba za razmenom i boljim međunarodnim odnosima, ali Putin ima krvave ruke - rekao je Aleks Goldfarb, prijatelj Aleksandra Litvinjenka, i dodao da Kameronova poseta predstavlja promenu politike Velike Britanije, i podršku Vladimiru Putinu, koji je poslednji put kontakte sa nekim britanskim premijerom imao 2007, kada je Kameronovom prethodniku Braunu telefonom čestitao na imenovanju.
Pred put u Rusiju Kameronu je upućeno pismo sa potpisima četvoro bivših britanskih ministara spoljnih poslova - laburista Margaret Beket, Dejvida Milibanda, Džeka Stroa i Kameronovog konzervativca Malkolma Rifkinda.
U pismu koje je objavio “Sandej tajms” navedeno je da je u Rusiji na stotine hiljada biznismena završilo u zatvoru kao “žrtve sve snažnije mešavine korupcije i bezvlašća”.
Saradnja „Gasproma” i „Šela”
Tokom posete Kamerona Moskvi očekivalo se da će ruski predsednik Medvedev predložiti britansko-holandskom gigantu “Rojal Dač Šelu” da proširi saradnju sa ruskom naftnom kompanijom “Gasprom” na projektu eksploatacije nafte i prirodnog gasa “Sahalin-2” na ostrvu Sahalin u severnom Pacifiku. “Šel” je 2006. pristao da “Gaspromu” preda kontrolu nad projektom nakon pritisaka ruskih regulatornih tela.
Okončan hladni rat Londona i Moskve
Blic
Dejvid Kameron je prvi britanski premijer koji je posetio Rusiju od 2005. i boravka Tonija Blera u Moskvi. Odnosi Dauning strita i Kremlja su za vreme mandata premijera Gordona Brauna znatno zahlađeni zbog ubistva bivšeg ruskog špijuna Aleksandra Litvinjenka u Londonu 2006, ali su interesi britanskih naftnih kompanija u Sibiru očigledno uticali na ponovno otopljavanje koje je krunisano jučerašnjom posetom Kamerona Moskvi.
Otopljavanje odnosa: Dejvid Kameron i Dmitrij Medvedev
U premijerovoj delegaciji bila su 24 direktora velikih britanskih kompanija, uključujući i Boba Dadlija, izvršnog direktora “Britiš petroleuma”.
Jačanje poslovnih veza dve zemlje i poboljšanje uslova za poslovanje britanskih firmi u Rusiji, na kojem je insistirao Kameron, trebalo bi da rezultira poslovima vrednim oko 250 miliona evra, koji bi uticali i na otvaranje 500 novih radnih mesta u Britaniji.
Kameron se sastao sa Vladimirom Putinom, premijerom Rusije, koji bi nakon izbora naredne godine mogao ponovo da se vrati u predsedničku fotelju u Kremlju, a pre toga je održao zajedničku konferenciju za medije sa aktuelnim predsednikom Dmitrijem Medvedevom. Na njoj su obojica državnika istakla da treba osnažiti saradnju dve zemlje u više oblasti, uključujući trgovinu, tehnologije i međunarodna pitanja.
- Polazimo od toga da među našim zemljama postoji veoma mnogo zajedničkog i mnogo više onoga što nas ujedinjuje nego onoga što nas je iz nekih razloga razjedinjavalo ili razjedinjava - rekao je Medvedev novinarima u Moskvi, posle razgovora sa britanskim premijerom.
Medvedev je kazao da čak iako se prilaz Moskve i Londona nekom problemu nekada ne podudara, “to nije razlog za dramu”.
- Najvažnije je da se ne dozvoli da se to na neki način odrazi negativno na ceo trend naših odnosa - naveo je Medvedev.
Pre sastanka sa Medvedevom i Putinom, Kameron je održao govor studentima Moskovskog državnog univerziteta u kojem je priznao da između Britanije i Rusije postoje “teška pitanja koja ometaju uzajamno poverenje i saradnju”.
- Mi se i dalje ne slažemo sa vama oko slučaja Litvinjenko. Naš pristup je prost i principijelan - kada je zločin počinjen, to je stvar kojom treba da se bave sudovi. Posao vlada je da pomognu sudovima da rade svoj posao i to će ostati naš pristup ovom slučaju. Dakle, mi ne možemo da se pretvaramo da ove razlike ne postoje - naveo je Kameron i na kraju na ruskom jeziku studentima poručio: “Jači smo zajedno”.
U jeku špijunske afere, pre nekoliko godina, sa Ostrva su dolazile optužbe da Rusija štiti obaveštajca Andreja Lugovoja, koji je po tvrdnji Londona otrovao Litvinjenka.
Iz Rusije su, s druge strane, odgovarali da se na teritoriji Velike Britanije krije više od 20 ruskih državljana, misleći na odbegle oligarhe poput kontroverznog biznismena Borisa Berezovskog, koji je dobio politički azil.
- Razumljivo je da postoji potreba za razmenom i boljim međunarodnim odnosima, ali Putin ima krvave ruke - rekao je Aleks Goldfarb, prijatelj Aleksandra Litvinjenka, i dodao da Kameronova poseta predstavlja promenu politike Velike Britanije, i podršku Vladimiru Putinu, koji je poslednji put kontakte sa nekim britanskim premijerom imao 2007, kada je Kameronovom prethodniku Braunu telefonom čestitao na imenovanju.
Pred put u Rusiju Kameronu je upućeno pismo sa potpisima četvoro bivših britanskih ministara spoljnih poslova - laburista Margaret Beket, Dejvida Milibanda, Džeka Stroa i Kameronovog konzervativca Malkolma Rifkinda.
U pismu koje je objavio “Sandej tajms” navedeno je da je u Rusiji na stotine hiljada biznismena završilo u zatvoru kao “žrtve sve snažnije mešavine korupcije i bezvlašća”.
Saradnja „Gasproma” i „Šela”
Tokom posete Kamerona Moskvi očekivalo se da će ruski predsednik Medvedev predložiti britansko-holandskom gigantu “Rojal Dač Šelu” da proširi saradnju sa ruskom naftnom kompanijom “Gasprom” na projektu eksploatacije nafte i prirodnog gasa “Sahalin-2” na ostrvu Sahalin u severnom Pacifiku. “Šel” je 2006. pristao da “Gaspromu” preda kontrolu nad projektom nakon pritisaka ruskih regulatornih tela.