LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Društveno istraživanje
BEOGRAD - U vreme kada prosečna plata iznosi svega 35.000 dinara, kada ljudi masovno ostaju bez posla, i kada većina građana ne može sebi da priušti najosnovnije životne potrebe, mnogi vide jedinu šansu u igrama na sreću. U Srbiji tri i po miliona građana igra neku vrstu igara na sreću, a svaka peta osoba koja pokaže interesovanje za igru može da postane patološki kockar.
1.500 dinara mesečno potroši prosečni igrač lotoa u Srbiji. Verovatnoća da se pogodi sedmica je jedan prema 15 miliona.
Nadajući se da će im dobitak ublažiti finansijske probleme, mnogi svoj poslednji dinar daju na loto, bingo, greb-greb, rulet ili sportsku kladionicu. Ipak, ono što na putu do dobitka izgube, u većini slučajeva mnogo je veće od dobiti.
Nema boljeg života od klađenja
Nekada je kockanje bilo vezivano za mračne i zadimljene prostorije, a danas su kladionice i kazina obeleženi velikim svetlećim reklamama i dostupni svima. Dešava se da za ruletom, u potrazi za svojim brojem u isto vreme sede: student, doktor, stolar i domaćica, a preko malih ekrana i interneta kockanje je ušlo i u naše domove.
Danas je moguće kladiti se na sve. Potera za srećom u Srbiji, naročito poslednjih godina kada je broj siromašnih sve veći, velika je i koriste se svi načini. Desi se ponekad da dobitak na kladionici ili u nekoj drugoj igri bude veći od npr. prosečne plate. Dešava se i da taj dobitak pokrene novi talas klađenja, ali retki su slučajevi da se taj talas završi u “plusu”.
Pre će se desiti da se izgubi mnogo više od uloženog, u šta spadaju i porodica i prijatelji koji će vremenom prestati da se obaziru na novčane probleme kockara. Često treba mnogo vremena da prođe da bi se i pored svih upozorenja i gubitaka shvatilo da bolji život ne može se traži popunjavanjem raznih listića.
Nedeljno se ogrebe 300.000 srećki
Od početka 2011. svake nedelje građani Srbije uplate u proseku 175.060 bingo listića, dok se greb-greb srećki nedeljno proda 282.249 komada. Ipak, i dalje je najpopularniji loto, koji od sredine 2009. može da se igra dva puta nedeljno. U Državnoj lutriji kažu da igra na sreću loto ima do 500.000 redovnih igrača po kolu.
- Naše statistike, kao i statistike iz regiona i podaci Udruženja evropskih lutrija čiji smo i mi član, ukazuju na to da je zabluda da u vreme aktuelne krize ima više igrača i da su igre na sreću popularnije. Kriza se reflektuje na sve, pa tako i na kupovinu srećki i učešće u igrama na sreću - kažu iz Državne lutrije Srbije napominjući da su prošle godine ipak imali nešto više igrača u odnosu na prethodnu godinu, ali to objašnjavaju činjenicom da su osvežili postojeće igre na sreću u skladu sa željama igrača.
Prosečne uplate do 200 dinara
Kada je reč o željama igrača, te prohteve možda najbolje ispunjavaju sportske kladionice, koje nude veliki izbor opcija za klađenje. Pored klasičnih igara poput fudbala, košarke ili tenisa i najsitnijih detalja vezanih za ove sportove, građani mogu da se klade i na bilijar, golf, biciklizam ili trke konja i pasa. Iako se čini da kladionica ima na svakom ćošku, legalnih kladionica u Srbiji je samo 1.208, ali se procenjuje da isto toliko ima i nelegalnih. Zato je i nemoguće tačno proceniti koliko ljudi posećuje kladionice i u njima traži svoju sreću, ali upućeni procenjuju da milion ljudi bar jednom nedeljno popuni tiket u kladionici.
- Najveći dobitak u većini legalnih kladionica je 500.000 dinara. Iznosi koji se uplaćuju su generalno mali, a Srbija je zemlja koja ima najmanju isplatu u kladionicama u odnosu na sve ostale evropske zemlje - kaže Zoran Puhač, član Udruženja priređivača igara na sreću.
Ono što ljude vuče da u kladionici okušaju sreću je, osim poznavanja sporta pre svega fudbala, i mogućnost da sami određuju ulog (minimalan je 20 dinara), da sami biraju parove i ishod utakmice, i da sa malo uloženog novca očekuju pristojnu zaradu. Mnogi zaboravljaju da je upravo zbog kladionica sport postao veliki biznis u celom svetu, da kladionice utiču na rezultate mnogih utakmica, pa zato, iako izgleda jednostavno, teško je pogoditi tiket na kome ima više od dva-tri „sigurna“ fiksa.
Svi u minusu
Kladionice koje je “Blic” posećivao prethodnih dana bile su gotovo non-stop prepune igrača.
- Profo, da li će Lil doći iz keca ili iz iksa - pitao je u “Atlantiku” dvadesetogodišnjak svog bivšeg profesora, dok su za istim stolom popunjavali tikete.
- Slobodno igraj dva plus prvo - autoritativno je odgovorio profesor. Profesor kaže da se u kladionici lepo zabavlja, ali i da u klađenju vidi šansu da “pokrije minuse zbog male plate” jer fudbal ima u malom prstu... Ipak, kaže, “najbolje bi bilo da se nikad nisam kladio”.
- Doktore, može li Čelsi da dobije Stouk - pitali su u “Mocartu” mladića koji je nadimak Doktor dobio u kladionici jer odlično poznaje većinu fudbalskih liga, ali skoro uvek padne na po jednu utakmicu.
- Čelsi dupla pobeda - odgovorio je Doktor, a opaska njegovih prijatelja je bila da je jureći duple pobede već izgubio pola stana.
Zaposleni u kladionicama ispričali su da se klađenje u poslednje vreme sve manje doživljava kao zabava jer većina igrača tom “poslu” prilazi ozbiljno, bez obzira na ulog.
- Svako se nada da će zaraditi barem hiljadu dinara, međutim kada padne prvi tiket, koji obično važi za “najsigurniji”, onda uslede pokušaji vađenja, da se povrati uloženi novac, i to se obije o glavu većini igrača. U našoj, relativno maloj kladionici, ima oko 100 stalnih igrača i siguran sam da su skoro svi u debelom minusu jer tek svaki hiljaditi tiket prođe. Nekoliko puta se dešavalo da se u kladionici pojave supruga ili roditelji igrača gubitnika i da ga, uz svađu, pretnje i uvrede prema drugim igračima, izvlače iz kladionice jer je prethodno već izgubio veliki novac i ugrozio svoju porodicu - kaže radnik jedne kladionice na Voždovcu.
Moguće je prekinuti
Patološko kockanje nije problem samo pojedinca, već i njegove porodice, lokalne zajednice i celog društva. Osim državnih institucija u kojima patološki kockari mogu da se leče, postoje i privatne inicijative. Jedna od njih je i fond “Herc“. Prema rečima Dejana Stankovića, osnivača ovog fonda, Državna lutrija Srbije i televizije sa nacionalnom frekvencijom navode građane na kockanje, a da ih pri tom ne upozoravaju o štetnosti. On ističe da u Srbiji tri i po miliona građana igra neku vrstu igara na sreću i da, prema statistikama, svaka peta osoba koja pokaže interesovanje za igru može da postane patološki kockar, što znači da u Srbiji živi 700.000 građana “pod rizikom” patološkog kockanja.
Klađenje u školskom dvorištu
Iako je na vratima svih legalnih kladionica jasno istaknuto da je ulaz maloletnicima zabranjen, srednjoškolci se na razne načine dovijaju da uplate tiket. Kladionica koja dopusti maloletniku da se kladi trebalo bi da se odmah zatvori, što nije slučaj.
- Posle usvajanja dopuna Zakona o igrama na sreću broj nelegalnih kladionica se u prvom trenutku smanjio, ali danas ih je, samo u gradovima sa više od 20.000 stanovnika 685.
Donošenjem dopuna zakona kojim se kladionice pomeraju 200 metara od škola legalne kladionice su potisnute, a na njihovo mesto su došle nelegalne. U tom periodu zatvorene su 32 legalne kladionice, a očekuje se da će još najmanje 30 odsto legalnih priređivača igara na sreću morati da se povuče sa tržišta, što samo stvara prostor za nelegalne. Takve odredbe u svojim zakonima nema nijedna evropska država, osim Crne Gore, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, a one su u vrhu evropske liste po broju kladionica u odnosu na broj stanovnika - kaže Zoran Milošević iz Udruženja priređivača igara na sreću.
Odnedavno je Lutrija ponovo pokrenula “Toto sportsku prognozu” koja može da se odigra na svakom kiosku, što se kosi sa zakonom jer se kiosci nalaze čak i u školskim dvorištima.
Blic
Oko 3,5 miliona ljudi u Srbiji uzalud traži sreću na tiketu BEOGRAD - U vreme kada prosečna plata iznosi svega 35.000 dinara, kada ljudi masovno ostaju bez posla, i kada većina građana ne može sebi da priušti najosnovnije životne potrebe, mnogi vide jedinu šansu u igrama na sreću. U Srbiji tri i po miliona građana igra neku vrstu igara na sreću, a svaka peta osoba koja pokaže interesovanje za igru može da postane patološki kockar.
Nadajući se da će im dobitak ublažiti finansijske probleme, mnogi svoj poslednji dinar daju na loto, bingo, greb-greb, rulet ili sportsku kladionicu. Ipak, ono što na putu do dobitka izgube, u većini slučajeva mnogo je veće od dobiti.
Nekada je kockanje bilo vezivano za mračne i zadimljene prostorije, a danas su kladionice i kazina obeleženi velikim svetlećim reklamama i dostupni svima. Dešava se da za ruletom, u potrazi za svojim brojem u isto vreme sede: student, doktor, stolar i domaćica, a preko malih ekrana i interneta kockanje je ušlo i u naše domove.
Danas je moguće kladiti se na sve. Potera za srećom u Srbiji, naročito poslednjih godina kada je broj siromašnih sve veći, velika je i koriste se svi načini. Desi se ponekad da dobitak na kladionici ili u nekoj drugoj igri bude veći od npr. prosečne plate. Dešava se i da taj dobitak pokrene novi talas klađenja, ali retki su slučajevi da se taj talas završi u “plusu”.
Pre će se desiti da se izgubi mnogo više od uloženog, u šta spadaju i porodica i prijatelji koji će vremenom prestati da se obaziru na novčane probleme kockara. Često treba mnogo vremena da prođe da bi se i pored svih upozorenja i gubitaka shvatilo da bolji život ne može se traži popunjavanjem raznih listića.
Od početka 2011. svake nedelje građani Srbije uplate u proseku 175.060 bingo listića, dok se greb-greb srećki nedeljno proda 282.249 komada. Ipak, i dalje je najpopularniji loto, koji od sredine 2009. može da se igra dva puta nedeljno. U Državnoj lutriji kažu da igra na sreću loto ima do 500.000 redovnih igrača po kolu.
- Naše statistike, kao i statistike iz regiona i podaci Udruženja evropskih lutrija čiji smo i mi član, ukazuju na to da je zabluda da u vreme aktuelne krize ima više igrača i da su igre na sreću popularnije. Kriza se reflektuje na sve, pa tako i na kupovinu srećki i učešće u igrama na sreću - kažu iz Državne lutrije Srbije napominjući da su prošle godine ipak imali nešto više igrača u odnosu na prethodnu godinu, ali to objašnjavaju činjenicom da su osvežili postojeće igre na sreću u skladu sa željama igrača.
Kada je reč o željama igrača, te prohteve možda najbolje ispunjavaju sportske kladionice, koje nude veliki izbor opcija za klađenje. Pored klasičnih igara poput fudbala, košarke ili tenisa i najsitnijih detalja vezanih za ove sportove, građani mogu da se klade i na bilijar, golf, biciklizam ili trke konja i pasa. Iako se čini da kladionica ima na svakom ćošku, legalnih kladionica u Srbiji je samo 1.208, ali se procenjuje da isto toliko ima i nelegalnih. Zato je i nemoguće tačno proceniti koliko ljudi posećuje kladionice i u njima traži svoju sreću, ali upućeni procenjuju da milion ljudi bar jednom nedeljno popuni tiket u kladionici.
- Najveći dobitak u većini legalnih kladionica je 500.000 dinara. Iznosi koji se uplaćuju su generalno mali, a Srbija je zemlja koja ima najmanju isplatu u kladionicama u odnosu na sve ostale evropske zemlje - kaže Zoran Puhač, član Udruženja priređivača igara na sreću.
Ono što ljude vuče da u kladionici okušaju sreću je, osim poznavanja sporta pre svega fudbala, i mogućnost da sami određuju ulog (minimalan je 20 dinara), da sami biraju parove i ishod utakmice, i da sa malo uloženog novca očekuju pristojnu zaradu. Mnogi zaboravljaju da je upravo zbog kladionica sport postao veliki biznis u celom svetu, da kladionice utiču na rezultate mnogih utakmica, pa zato, iako izgleda jednostavno, teško je pogoditi tiket na kome ima više od dva-tri „sigurna“ fiksa.
Svi u minusu
Kladionice koje je “Blic” posećivao prethodnih dana bile su gotovo non-stop prepune igrača.
- Profo, da li će Lil doći iz keca ili iz iksa - pitao je u “Atlantiku” dvadesetogodišnjak svog bivšeg profesora, dok su za istim stolom popunjavali tikete.
- Slobodno igraj dva plus prvo - autoritativno je odgovorio profesor. Profesor kaže da se u kladionici lepo zabavlja, ali i da u klađenju vidi šansu da “pokrije minuse zbog male plate” jer fudbal ima u malom prstu... Ipak, kaže, “najbolje bi bilo da se nikad nisam kladio”.
- Doktore, može li Čelsi da dobije Stouk - pitali su u “Mocartu” mladića koji je nadimak Doktor dobio u kladionici jer odlično poznaje većinu fudbalskih liga, ali skoro uvek padne na po jednu utakmicu.
- Čelsi dupla pobeda - odgovorio je Doktor, a opaska njegovih prijatelja je bila da je jureći duple pobede već izgubio pola stana.
Zaposleni u kladionicama ispričali su da se klađenje u poslednje vreme sve manje doživljava kao zabava jer većina igrača tom “poslu” prilazi ozbiljno, bez obzira na ulog.
- Svako se nada da će zaraditi barem hiljadu dinara, međutim kada padne prvi tiket, koji obično važi za “najsigurniji”, onda uslede pokušaji vađenja, da se povrati uloženi novac, i to se obije o glavu većini igrača. U našoj, relativno maloj kladionici, ima oko 100 stalnih igrača i siguran sam da su skoro svi u debelom minusu jer tek svaki hiljaditi tiket prođe. Nekoliko puta se dešavalo da se u kladionici pojave supruga ili roditelji igrača gubitnika i da ga, uz svađu, pretnje i uvrede prema drugim igračima, izvlače iz kladionice jer je prethodno već izgubio veliki novac i ugrozio svoju porodicu - kaže radnik jedne kladionice na Voždovcu.
Bilo da se sreća i veliki novac jure u kladionici ili putem raznih srećki, opasnost od prelaska sa zabave u problem je velika. Niko od rizika nije zaštićen i rečenica: “Ma, nema šanse da se to meni desi”, ovde nije primenjiva. Zato je Udruženje priređivača igara na sreću pokrenulo projekat “Moguće je prekinuti“ u saradnji sa Specijalnom bolnicom za lečenje bolesti zavisnosti u Beogradu.
- U protekloj godini više od 800 zaposlenih u 550 objekata u kojima se igraju igre na sreću prošlo je obuku posle koje je osposobljeno da prepozna onoga ko je na putu da postane patološki kockar, a u planu je da još 2.000 ljudi prođe tu obuku. Ono što je bitno je da je bolnica u Drajzerovoj državna institucija, pa je lečenje u njoj dostupno svima u okviru redovnog zdravstvenog osiguranja - kaže Puhač.
Rukovodilac preventivnog odseka ove bolnice Jasmina Milašinović objašnjava da je najvažnije da su ljudi počeli da razmišljaju o ovom problemu i da polako shvataju da on nije baš bezazlen.
- Rizične grupe su različite, od najmlađih do penzionera starijih od 65 godina. Iako se pojedine osobe ulove već pri prvom pokušaju, za većinu ljudi je potrebno vreme kako bi prešli granicu kockanja iz zabave i uleteli u mrežu patološkog kockanja. Potreba za kockanjem neuporedivo raste u periodima depresije i stresa, pa se osobama koje su pretrpele neki veliki gubitak, bilo smrtni slučaj u prodici, razvod ili posao, savetuje se da uopšte ne ulaze u kladionice. Sve više kladioca i kockara traži pomoć, ali se jave tek kada su u velikim finansijskim problemima, kada su u pitanju desetine hiljada evra i mogućnost gubitka stana ili bračnog druga. Zato je naš cilj prevencija - kaže Milašinović.
Navođenje na kockanje- U protekloj godini više od 800 zaposlenih u 550 objekata u kojima se igraju igre na sreću prošlo je obuku posle koje je osposobljeno da prepozna onoga ko je na putu da postane patološki kockar, a u planu je da još 2.000 ljudi prođe tu obuku. Ono što je bitno je da je bolnica u Drajzerovoj državna institucija, pa je lečenje u njoj dostupno svima u okviru redovnog zdravstvenog osiguranja - kaže Puhač.
Rukovodilac preventivnog odseka ove bolnice Jasmina Milašinović objašnjava da je najvažnije da su ljudi počeli da razmišljaju o ovom problemu i da polako shvataju da on nije baš bezazlen.
- Rizične grupe su različite, od najmlađih do penzionera starijih od 65 godina. Iako se pojedine osobe ulove već pri prvom pokušaju, za većinu ljudi je potrebno vreme kako bi prešli granicu kockanja iz zabave i uleteli u mrežu patološkog kockanja. Potreba za kockanjem neuporedivo raste u periodima depresije i stresa, pa se osobama koje su pretrpele neki veliki gubitak, bilo smrtni slučaj u prodici, razvod ili posao, savetuje se da uopšte ne ulaze u kladionice. Sve više kladioca i kockara traži pomoć, ali se jave tek kada su u velikim finansijskim problemima, kada su u pitanju desetine hiljada evra i mogućnost gubitka stana ili bračnog druga. Zato je naš cilj prevencija - kaže Milašinović.
Patološko kockanje nije problem samo pojedinca, već i njegove porodice, lokalne zajednice i celog društva. Osim državnih institucija u kojima patološki kockari mogu da se leče, postoje i privatne inicijative. Jedna od njih je i fond “Herc“. Prema rečima Dejana Stankovića, osnivača ovog fonda, Državna lutrija Srbije i televizije sa nacionalnom frekvencijom navode građane na kockanje, a da ih pri tom ne upozoravaju o štetnosti. On ističe da u Srbiji tri i po miliona građana igra neku vrstu igara na sreću i da, prema statistikama, svaka peta osoba koja pokaže interesovanje za igru može da postane patološki kockar, što znači da u Srbiji živi 700.000 građana “pod rizikom” patološkog kockanja.
Iako je na vratima svih legalnih kladionica jasno istaknuto da je ulaz maloletnicima zabranjen, srednjoškolci se na razne načine dovijaju da uplate tiket. Kladionica koja dopusti maloletniku da se kladi trebalo bi da se odmah zatvori, što nije slučaj.
- Posle usvajanja dopuna Zakona o igrama na sreću broj nelegalnih kladionica se u prvom trenutku smanjio, ali danas ih je, samo u gradovima sa više od 20.000 stanovnika 685.
Donošenjem dopuna zakona kojim se kladionice pomeraju 200 metara od škola legalne kladionice su potisnute, a na njihovo mesto su došle nelegalne. U tom periodu zatvorene su 32 legalne kladionice, a očekuje se da će još najmanje 30 odsto legalnih priređivača igara na sreću morati da se povuče sa tržišta, što samo stvara prostor za nelegalne. Takve odredbe u svojim zakonima nema nijedna evropska država, osim Crne Gore, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, a one su u vrhu evropske liste po broju kladionica u odnosu na broj stanovnika - kaže Zoran Milošević iz Udruženja priređivača igara na sreću.
Odnedavno je Lutrija ponovo pokrenula “Toto sportsku prognozu” koja može da se odigra na svakom kiosku, što se kosi sa zakonom jer se kiosci nalaze čak i u školskim dvorištima.
Blic