- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
Odlazak u crkvu - vera ili pomodarstvo
Studio B 16.10.2009 19:28
Starije generacije pamte vladavinu komunista, kada se strogo kontrolisao i branio odlazak u crkvu. Danas mnogi u Srbiji pogrešno tumače šta znači vera i biti vernik.
Danas, kada je vera stvar ličnog izbora, sve je manje onih koji znaju šta znači biti vernik, a koji uprkos tom neznanju sebe smatraju takvima. Otići jednom mesečno u crkvu, zapaliti sveću i ostaviti novčani prilog, za mnoge je odraz velike pobožnosti.
Sociolog religije Živica Tucić kaže da srpski narod nema naviku da nedeljom redovno odlazi u crkvu. Kako kaže, među ljudima u Srbiji postoji potpuno nejasna pobožnost.
"Ne postoji navika da ljudi budu na celoj službi, nego dođu, zapale sveću, odstoje petnaest minuta, neko i kraće i izađu. Ja ne bih to nazvao posetom ili pobožnošću. Vidim gospođe sa cegerima idu na pijacu i ajde usput da zapale sveću, a potom idu dalje. Znači one su odredile to vreme za pijacu, a ne za crkvu."
Mnogi pitanje religioznosti shvataju kao pitanje da li je neko Srbin ili nije, tačnije mnogi mešaju veru i naciju. Razlog sve manje posećenosti crkava kako Tucić kaže treba tražiti i u pogrešnom samoprocenjivanju toga šta znači vera i biti vernik, ali i u samom bogosluženju, koje sveštenici najčešće ne vrše na srpskom jeziku. To je i glavni razlog što najvažnije moralne poruke mnogima ostanu nerazumljive i nedostupne.
„Neko zaista treba da bude učesnik u Svetoj liturgiji, da razume poruke. Ako vi meni govorite i najlepše reči na jeziku koji ja ili pola razumem, ili uopšte ne razumem, onda ne možemo imati kako treba komunikaciju. Ja mogu da osećam da vi imate dobru nameru, ali vas ne razumem. Čovek u neznanju postaje arogantan, pa kažu „ko su oni da meni kažu da li sam ja vernik ili nisam".
Da bismo međusobno komunicirali, mi se moramo razumeti. A sasvim je druga priča da li je vama moja ideja prihvatljiva ili nije. Ona prvo mora biti razumljiva."
Do pre nekih desetak godina odlazak u crkvu bila je vrsta pomodarstva. Kako i sam Tucić kaže, dojučerašnji ateisti zauzimali su prve redove na bogosluženjima.
Ni danas situacija nije mnogo drugačija, jer od tog perioda i počinje pogrešna percepcija pobožnosti. Takozvani kvazi vernici, kako kaže, ne istrajavaju dugo u svojim verovanjima.
"Nemojmo stvarati od vere fanatizam, neki bauk, eksluzivizam, mračnjaštvo, marame, haljine do zemlje, brade. Bog traži radost, poštovanje jedni drugih i pomoć jedni drugima, jer savršenstva nema. Ne volim kada čujem "svi smo mi grešnici".
Studio B 16.10.2009 19:28
Starije generacije pamte vladavinu komunista, kada se strogo kontrolisao i branio odlazak u crkvu. Danas mnogi u Srbiji pogrešno tumače šta znači vera i biti vernik.
Danas, kada je vera stvar ličnog izbora, sve je manje onih koji znaju šta znači biti vernik, a koji uprkos tom neznanju sebe smatraju takvima. Otići jednom mesečno u crkvu, zapaliti sveću i ostaviti novčani prilog, za mnoge je odraz velike pobožnosti.
Sociolog religije Živica Tucić kaže da srpski narod nema naviku da nedeljom redovno odlazi u crkvu. Kako kaže, među ljudima u Srbiji postoji potpuno nejasna pobožnost.
"Ne postoji navika da ljudi budu na celoj službi, nego dođu, zapale sveću, odstoje petnaest minuta, neko i kraće i izađu. Ja ne bih to nazvao posetom ili pobožnošću. Vidim gospođe sa cegerima idu na pijacu i ajde usput da zapale sveću, a potom idu dalje. Znači one su odredile to vreme za pijacu, a ne za crkvu."
Mnogi pitanje religioznosti shvataju kao pitanje da li je neko Srbin ili nije, tačnije mnogi mešaju veru i naciju. Razlog sve manje posećenosti crkava kako Tucić kaže treba tražiti i u pogrešnom samoprocenjivanju toga šta znači vera i biti vernik, ali i u samom bogosluženju, koje sveštenici najčešće ne vrše na srpskom jeziku. To je i glavni razlog što najvažnije moralne poruke mnogima ostanu nerazumljive i nedostupne.
„Neko zaista treba da bude učesnik u Svetoj liturgiji, da razume poruke. Ako vi meni govorite i najlepše reči na jeziku koji ja ili pola razumem, ili uopšte ne razumem, onda ne možemo imati kako treba komunikaciju. Ja mogu da osećam da vi imate dobru nameru, ali vas ne razumem. Čovek u neznanju postaje arogantan, pa kažu „ko su oni da meni kažu da li sam ja vernik ili nisam".
Da bismo međusobno komunicirali, mi se moramo razumeti. A sasvim je druga priča da li je vama moja ideja prihvatljiva ili nije. Ona prvo mora biti razumljiva."
Do pre nekih desetak godina odlazak u crkvu bila je vrsta pomodarstva. Kako i sam Tucić kaže, dojučerašnji ateisti zauzimali su prve redove na bogosluženjima.
Ni danas situacija nije mnogo drugačija, jer od tog perioda i počinje pogrešna percepcija pobožnosti. Takozvani kvazi vernici, kako kaže, ne istrajavaju dugo u svojim verovanjima.
"Nemojmo stvarati od vere fanatizam, neki bauk, eksluzivizam, mračnjaštvo, marame, haljine do zemlje, brade. Bog traži radost, poštovanje jedni drugih i pomoć jedni drugima, jer savršenstva nema. Ne volim kada čujem "svi smo mi grešnici".
