- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
Одлазак „маме модерног позоришта”
Сећање Елен Стјуарт 1919–2011.
„Елен Стјуарт је кључна, култна личност у историји савременог светског позоришта. Заслужна, како за инострану театарску сцену, тако и за нас, јер је била најбољи мост својим пријатељством, знањем, енергијом између америчког и нашег позоришта. Била је рани гост Битефа, први пут је гостовала у Београду на нашем другом позоришном скупу. Захваљујући њој откривена је Барутана. Остала је наш веран пријатељ до последњег дана. Колико је била даровита за ново позориште, толико је била даровита и за пријатељство. Велика сазнања стицали смо од ње, посебно пре десетак година када је на Калемегдану поставила ’Цара Едипа‘. Тада је још једном показала колико је велики редитељ. Откривала је редитеље, глумце, писце и пружала им шансу да на најбољи начин представе свој сценски израз. Свим уметницима света несебично је давала своју љубав и своје огромно планетарно срце...”
Ово је рекао театролог Јован Ћирилов поводом смрти Елен Стјуарт, америчке авангардне позоришне уметнице, познате као Ла Мама, која је преминула 14. јануара у Њујорку у 91. години живота.
Рођена 7. новембра 1919. Елен Стјуарт је 1961. године основала трупу „Ла Мама”, колевку из које су потекли многи уметници. Називали су је и „краљицом драме, или „мамом свих позоришних људи света”. Током богате каријере режирала је многобројне представе, компоновала, писала либрета, држала предавања широм света. За њено име никако не треба везивати холивудски сјај, гламур, елиту. Такође, за сусрет са њом није било потребно палити рефлекторе и постављати црвене тепихе. Када је у једном њујоршком подруму основала театар, комшије су се буниле због присуства Јевреја и „обојених”, али јој је подршку пружио власник зграде, пореклом Украјинац. Од почетка седамдесетих одржавала је везе са организацијама и фестивалима широм света, међу њима и нашим, а смисао њених радионица и пројеката била је комуникација различитих култура и стварање нових веза и разумевања међу уметницима. Петнаестак пута је долазила у нашу земљу, где је стекла многобројне пријатеље и поштоваоце. Почетком 2008. године последњи пут је гостовала у београдском Народном позоришту где се састала са студентима уметничких академија, колегама, публиком и новинарима. Имала је поверење у нашу медицину. Лечила се код београдске лекарке Наде Васић.
Својевремено је причала да је педесетих година прошлог века била прва „обојена” особа на позицији у Њујорку, али и да белци нису желели са њом да раде. С обзиром на то да је америчка влада тада препоручивала запошљавање Јевреја који су преживели холокауст, добила је петнаестак жена које нису имале никога, којима је она била све. Тада је и добила надимак Мама. Елен Стјуарт је прва у Америци представила нека од највећих имена европског театра 20. века: Јиржија Гротовског, Питера Брука, Харолда Пинтера…
Између 1966. и 1970. године „усвојила је троје београдске деце” –Слободанку Цацу Алексић, Бранка Милићевића и Добрилу Бобу Стојнић. Прва је продуценткиња ван Бродвеја која је уврштена у Бродвејску кућу славних.
Б. Г. Требјешанин
Oбјављено: 16.01.2011.
Извор: Политика
Сећање Елен Стјуарт 1919–2011.
„Елен Стјуарт је кључна, култна личност у историји савременог светског позоришта. Заслужна, како за инострану театарску сцену, тако и за нас, јер је била најбољи мост својим пријатељством, знањем, енергијом између америчког и нашег позоришта. Била је рани гост Битефа, први пут је гостовала у Београду на нашем другом позоришном скупу. Захваљујући њој откривена је Барутана. Остала је наш веран пријатељ до последњег дана. Колико је била даровита за ново позориште, толико је била даровита и за пријатељство. Велика сазнања стицали смо од ње, посебно пре десетак година када је на Калемегдану поставила ’Цара Едипа‘. Тада је још једном показала колико је велики редитељ. Откривала је редитеље, глумце, писце и пружала им шансу да на најбољи начин представе свој сценски израз. Свим уметницима света несебично је давала своју љубав и своје огромно планетарно срце...”
Ово је рекао театролог Јован Ћирилов поводом смрти Елен Стјуарт, америчке авангардне позоришне уметнице, познате као Ла Мама, која је преминула 14. јануара у Њујорку у 91. години живота.
Рођена 7. новембра 1919. Елен Стјуарт је 1961. године основала трупу „Ла Мама”, колевку из које су потекли многи уметници. Називали су је и „краљицом драме, или „мамом свих позоришних људи света”. Током богате каријере режирала је многобројне представе, компоновала, писала либрета, држала предавања широм света. За њено име никако не треба везивати холивудски сјај, гламур, елиту. Такође, за сусрет са њом није било потребно палити рефлекторе и постављати црвене тепихе. Када је у једном њујоршком подруму основала театар, комшије су се буниле због присуства Јевреја и „обојених”, али јој је подршку пружио власник зграде, пореклом Украјинац. Од почетка седамдесетих одржавала је везе са организацијама и фестивалима широм света, међу њима и нашим, а смисао њених радионица и пројеката била је комуникација различитих култура и стварање нових веза и разумевања међу уметницима. Петнаестак пута је долазила у нашу земљу, где је стекла многобројне пријатеље и поштоваоце. Почетком 2008. године последњи пут је гостовала у београдском Народном позоришту где се састала са студентима уметничких академија, колегама, публиком и новинарима. Имала је поверење у нашу медицину. Лечила се код београдске лекарке Наде Васић.
Својевремено је причала да је педесетих година прошлог века била прва „обојена” особа на позицији у Њујорку, али и да белци нису желели са њом да раде. С обзиром на то да је америчка влада тада препоручивала запошљавање Јевреја који су преживели холокауст, добила је петнаестак жена које нису имале никога, којима је она била све. Тада је и добила надимак Мама. Елен Стјуарт је прва у Америци представила нека од највећих имена европског театра 20. века: Јиржија Гротовског, Питера Брука, Харолда Пинтера…
Између 1966. и 1970. године „усвојила је троје београдске деце” –Слободанку Цацу Алексић, Бранка Милићевића и Добрилу Бобу Стојнић. Прва је продуценткиња ван Бродвеја која је уврштена у Бродвејску кућу славних.
Б. Г. Требјешанин
Oбјављено: 16.01.2011.
Извор: Политика