- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
Odeljenje islamske umetnosti u Luvru
Odeljenje za islamsku umetnost vredno 100 miliona evra. Posetioci će moći da vide oko tri hiljade eksponata
DA LI slučajno ili namerno, ne zna se, tek ugledni muzej Luvr izabrao je trenutak velikih protesta širom sveta, zbog antiislamskog filma "Nevinost muslimana", da promoviše novo Odeljenje za islamsku umetnost, vredno 100 miliona evra. Reč je o najvećem projektu Luvra otkako je pre dve decenije inaugurisana danas dobro poznata staklena piramida.
Islamska umetnost u Luvru biće od danas izložena na dva sprata (ukupno 5.000 kvadrata novoizgrađenog paviljona), gde će posetioci moći da vide oko tri hiljade eksponata. Ova postavka jedna je od najboljih i najkompletnijih na svetu, jer njeni eksponati potiču sa širokog geografskog područja, iz različitih su vremenskih razdoblja i pravljeni od raznovrsnih materijala.
Ovaj projekat bio je jedna od prvih ideja Anrija Luareta, kada je 2001. postao direktor uglednog muzeja. Rad na izgradnji islamskog odeljenja počeo je 2006. godine, a direktorka novog krila Luvra Sofi Makaru kaže da je najteže bilo odlučiti "šta neće biti izloženo".
- U ponudi je bilo oko 17.000 eksponata izuzetne vrednosti. Neki su godinama bili skriveni u depoima Luvra, a druge smo dobili od naših kolega iz uglednih svetskih muzeja. Naša namera je da gradimo mostove između civizacija i pokažemo sav sjaj i lepotu islamske kulture - kazala je Makaru na otvaranju upriličenom prošlog ponedeljka u Parizu. U muzeju su predstavljena dela muslimanske, persijske, turske i mongolske umetnosti. Novo krilo pokrivaće geografsko područje od Španije do Indije, ali i širok hronološki opseg - od sedmog do 19. veka. Na pet hiljada kvadrata izloženi su najrazličitiji predmeti, drvorezi, mozaici, tepisi, mačevi, skulpture, vaze, ukrasne kutije, biste... Mnoga od ovih dela naći se prvi put pred publikom.
Jedan od najvrednijih eksponata u novom krilu Luvra je kutija od slonovače koja je pripadala princu Al Mugiri, poslednjem kalifu iz Kordobe, a koja datira iz 968. godine.
"Zvezda" izložbe je i nebeska sfera od livenog mesinga, gravirana i dekorisana srebrnim detaljima, nastala u Iranu 1145. godine. Ova sfera doživela je brojne replike u novijoj islamskoj kulturi.
Zvaničnici Luvra izdvajaju još i bokal sa petlovom glavom (iz 13. veka), gipsanu bistu nepoznatog princa (takođe iz 13. veka), činiju sa scenama iz lova (kraj 12. veka) i bokal sa motivima pauna (iz 972. godine). Islamsko krilo smešteno je ispod trga Viskonti, dela Luvrovog kompleksa na obali Sene. Na samom trgu nalazi se zanimljiv, talasasti krov od stakla i metala.
- Ovaj krov jedne podseća na leteći ćilim, druge na krila ptice, treće na beduinske šatore. Meni lično je najdraže poređenje sa oblakom, koji skriva i otkriva u isto vreme - kazao je italijanski arhitekta Mario Belini, prema čijem je nagrađenom projektu i nastao ovakav krov.
Otvaranje ovog paviljona koštalo je sto miliona evra, od kojih je trideset donirala država, 11,5 miliona Luvr, dok je preostalih 60 odsto sakupljeno uz pomoć donacija. Na ceremoniji otvaranja direktor pariskog muzeja Anri Luaret obelodanio je najveće sponzore, među kojima prednjače donacije iz bogatih islamskih zemalja. Tako je javnost saznala da je najveću pojedinačnu sumu od 17 miliona evra donirao saudijski princ Bin Talal. Marokanski, kuvajtski, omanski i azerbejdžanski vladari dali su 26 miliona, dok je preostalih 13 prikupljeno od domaćih, francuskih firmi i pojedinaca.
Na pitanje novinara da li je bilo pritisaka od strane bogatih donatora da se potencira njihova dinastija, direktorka islamskog paviljona Sofi Makaru odgovorila je da nije: "Kunem se u Bibliju i Kuran", poručila je. Svečanom otvaranju prethodila je i serija novinskih tekstova u kojima se rukovodstvo Luvra optužuje da je na nelegalan način i falsifikovanjem papira dolazilo do eksponata. - To su laži! Nismo ukrali ništa, naprotiv, kupljeno je mnogo izloženih predmeta, za šta imamo dokaze - kazala je Makaru na otvaranju.
Sada se čeka reč posetilaca kojima će od danas biti otvorena vrata Odeljenja islamske umetnosti u Luvru.
Izvor: Večernje novosti
Odeljenje za islamsku umetnost vredno 100 miliona evra. Posetioci će moći da vide oko tri hiljade eksponata
DA LI slučajno ili namerno, ne zna se, tek ugledni muzej Luvr izabrao je trenutak velikih protesta širom sveta, zbog antiislamskog filma "Nevinost muslimana", da promoviše novo Odeljenje za islamsku umetnost, vredno 100 miliona evra. Reč je o najvećem projektu Luvra otkako je pre dve decenije inaugurisana danas dobro poznata staklena piramida.
Islamska umetnost u Luvru biće od danas izložena na dva sprata (ukupno 5.000 kvadrata novoizgrađenog paviljona), gde će posetioci moći da vide oko tri hiljade eksponata. Ova postavka jedna je od najboljih i najkompletnijih na svetu, jer njeni eksponati potiču sa širokog geografskog područja, iz različitih su vremenskih razdoblja i pravljeni od raznovrsnih materijala.
Ovaj projekat bio je jedna od prvih ideja Anrija Luareta, kada je 2001. postao direktor uglednog muzeja. Rad na izgradnji islamskog odeljenja počeo je 2006. godine, a direktorka novog krila Luvra Sofi Makaru kaže da je najteže bilo odlučiti "šta neće biti izloženo".
- U ponudi je bilo oko 17.000 eksponata izuzetne vrednosti. Neki su godinama bili skriveni u depoima Luvra, a druge smo dobili od naših kolega iz uglednih svetskih muzeja. Naša namera je da gradimo mostove između civizacija i pokažemo sav sjaj i lepotu islamske kulture - kazala je Makaru na otvaranju upriličenom prošlog ponedeljka u Parizu. U muzeju su predstavljena dela muslimanske, persijske, turske i mongolske umetnosti. Novo krilo pokrivaće geografsko područje od Španije do Indije, ali i širok hronološki opseg - od sedmog do 19. veka. Na pet hiljada kvadrata izloženi su najrazličitiji predmeti, drvorezi, mozaici, tepisi, mačevi, skulpture, vaze, ukrasne kutije, biste... Mnoga od ovih dela naći se prvi put pred publikom.
Jedan od najvrednijih eksponata u novom krilu Luvra je kutija od slonovače koja je pripadala princu Al Mugiri, poslednjem kalifu iz Kordobe, a koja datira iz 968. godine.
"Zvezda" izložbe je i nebeska sfera od livenog mesinga, gravirana i dekorisana srebrnim detaljima, nastala u Iranu 1145. godine. Ova sfera doživela je brojne replike u novijoj islamskoj kulturi.
Zvaničnici Luvra izdvajaju još i bokal sa petlovom glavom (iz 13. veka), gipsanu bistu nepoznatog princa (takođe iz 13. veka), činiju sa scenama iz lova (kraj 12. veka) i bokal sa motivima pauna (iz 972. godine). Islamsko krilo smešteno je ispod trga Viskonti, dela Luvrovog kompleksa na obali Sene. Na samom trgu nalazi se zanimljiv, talasasti krov od stakla i metala.
- Ovaj krov jedne podseća na leteći ćilim, druge na krila ptice, treće na beduinske šatore. Meni lično je najdraže poređenje sa oblakom, koji skriva i otkriva u isto vreme - kazao je italijanski arhitekta Mario Belini, prema čijem je nagrađenom projektu i nastao ovakav krov.
Otvaranje ovog paviljona koštalo je sto miliona evra, od kojih je trideset donirala država, 11,5 miliona Luvr, dok je preostalih 60 odsto sakupljeno uz pomoć donacija. Na ceremoniji otvaranja direktor pariskog muzeja Anri Luaret obelodanio je najveće sponzore, među kojima prednjače donacije iz bogatih islamskih zemalja. Tako je javnost saznala da je najveću pojedinačnu sumu od 17 miliona evra donirao saudijski princ Bin Talal. Marokanski, kuvajtski, omanski i azerbejdžanski vladari dali su 26 miliona, dok je preostalih 13 prikupljeno od domaćih, francuskih firmi i pojedinaca.
Na pitanje novinara da li je bilo pritisaka od strane bogatih donatora da se potencira njihova dinastija, direktorka islamskog paviljona Sofi Makaru odgovorila je da nije: "Kunem se u Bibliju i Kuran", poručila je. Svečanom otvaranju prethodila je i serija novinskih tekstova u kojima se rukovodstvo Luvra optužuje da je na nelegalan način i falsifikovanjem papira dolazilo do eksponata. - To su laži! Nismo ukrali ništa, naprotiv, kupljeno je mnogo izloženih predmeta, za šta imamo dokaze - kazala je Makaru na otvaranju.
Sada se čeka reč posetilaca kojima će od danas biti otvorena vrata Odeljenja islamske umetnosti u Luvru.
Izvor: Večernje novosti