UREDNIK
- Učlanjen(a)
- 27.06.2011
- Poruka
- 10.512
Odakle zaista potiče Stounhendž?
Profesor Majk Parker Pirson s Koledža u Londonu predstavio je kontroverznu teoriju prema kojoj Stounhendž nije originalno izgrađen u Engleskoj gde se trenutno nalazi, nego je tamo dovučen iz Velsa – i to 500 godina nakon što je tamo postavljen.
IZVOR: B92
Foto: Neil Howard / flickr.com
"Vrlo je verovatno da je slavno kamenje raskomadano i dovučeno u engleski Viltšir. Stounhendž je zapravo ‘second-hand’ spomenik, u to sam prilično siguran. Jako retko naiđemo na nešto revolucionarno, ali ovo je definitivno takav slučaj", izjavio je Parker Pirson za Guardian.
Naime, oblici rupa koje su urezane u kamenje pored Preseli Hilsa u velškom Pembrokširu podudaraju se s oblikom kamenja slavnog spomenika. Upravo je to arheologe na čelu s profesorom Pirsonom dovelo do takvog zaključka.
Dosad se smatralo da su graditelji Stounhendža veliko kamenje doneli iz Preseli Hillsa kako bi, iz nepoznatih razloga, izgradili kružni spomenik. Smatralo se da su delovi spomenika doneseni iz Velsa, ali ne i da je današnji spomenik u celosti tamo bio postavljen. Pronađene rupe datiraju između 3.400 i 3.200 godina pre Hrista, dok se za Stounhendž procenjuje da je u Viltširu sastavljen 2.900 godina pre nove ere.
Studija Majkovog istraživačkog tima u kojoj su mu se pridružili stručnjaci Univerziteta u Mančesteru, Bornmutu i Sauthemptonu objavljena je u časopisu “Antiquityju”.
Profesor Majk Parker Pirson s Koledža u Londonu predstavio je kontroverznu teoriju prema kojoj Stounhendž nije originalno izgrađen u Engleskoj gde se trenutno nalazi, nego je tamo dovučen iz Velsa – i to 500 godina nakon što je tamo postavljen.
IZVOR: B92
"Vrlo je verovatno da je slavno kamenje raskomadano i dovučeno u engleski Viltšir. Stounhendž je zapravo ‘second-hand’ spomenik, u to sam prilično siguran. Jako retko naiđemo na nešto revolucionarno, ali ovo je definitivno takav slučaj", izjavio je Parker Pirson za Guardian.
Naime, oblici rupa koje su urezane u kamenje pored Preseli Hilsa u velškom Pembrokširu podudaraju se s oblikom kamenja slavnog spomenika. Upravo je to arheologe na čelu s profesorom Pirsonom dovelo do takvog zaključka.
Dosad se smatralo da su graditelji Stounhendža veliko kamenje doneli iz Preseli Hillsa kako bi, iz nepoznatih razloga, izgradili kružni spomenik. Smatralo se da su delovi spomenika doneseni iz Velsa, ali ne i da je današnji spomenik u celosti tamo bio postavljen. Pronađene rupe datiraju između 3.400 i 3.200 godina pre Hrista, dok se za Stounhendž procenjuje da je u Viltširu sastavljen 2.900 godina pre nove ere.
Studija Majkovog istraživačkog tima u kojoj su mu se pridružili stručnjaci Univerziteta u Mančesteru, Bornmutu i Sauthemptonu objavljena je u časopisu “Antiquityju”.