OD ŠUMANOVIĆA DO VELIČKOVIĆA: Izložba radova na papiru naših značajnih autora otvorena u galeriji "Haos"

[crvendac_011]

OD ŠUMANOVIĆA DO VELIČKOVIĆA: Izložba radova na papiru naših značajnih autora otvorena u galeriji "Haos"​

CRTEŽI, pasteli, akvareli, grafike nekih od naših najznačajnih naših umetnika, poput Šumanovića, Čelebonovića, Milunovića, Petrova, Veličkovića,Kragulja, Ljube Popovića, Dada Đurića, Dragana Lubarde, Marka Velka, od sinoć su izloženi u beogradskoj galeriji "Haos".​

Reč je o radovima na papiru iz kolekcije Aleksandra Ostojića, režisera koji je, putujući svetom i baveći se raznim poslovima na tri kontinenta, skupio zbirku, nastalu zahvaljujući jednom poklonu Miloša Šobajića.

Kolekcionarstvim se potom bavio čitave tri i po decenije, otkriva istoričar umetnosti Borka Božović, osnivač "Haosa", a sada će deo ove zbirke ponuditi na prodaju.

- Obilazio je male aukcijske kuće, pratio licitacije uživo i preko interneta, tragao za retkim izdanjima knjiga po buvljacima, knjižarama ili elitnim aukcijskim kućama... - dodaje Božovićeva.

- Svoju kolekciju od četrdeset slika i stotinu radova na papiru predstavio je, u smanjenom izboru, u konzulatu Srbije u Njujorku, gde su se mogla videti dela najvećih imena jugoslovenske umetnosti.

Beogradsku izložbu, kolekcije ovog Valjevca, koja će trajati do 24. februara, otvorila je istoričarka umetnosti Nina Krstić, koja, između ostalog, o radovima na papiru naših velikana, ističe:

- Izloženi crteži, grafike, kolaži, tempere na izložbi predstavljaju mogućnost putovanja enterijerima njihovih duša, koje su ostavile iza sebe otisak na beloj površini papira: rani ili pozni, izloženi radovi predstavljaju zanimljiv presek, zaboravljene su ili nikad zaboravljene iskre, koje nas vraćaju, intrigiraju, bude i preispituju našu percepciju.

Ona ukazuje na Veličkovićeve monumentalne crteže i grafike (iz 1966. i 1993), nekoliko serigrafija sa kolažom (1973) i litografije u boji (1967. i 1970), koje pokazuju kvalitete, stvaralačku pronicljivost i istrajnost ovog arhitekte i slikara.

- Dva rana crteža Ljube Popovića iz 1958. i 1962. drago su podsećanje na originalnu stilizaciju forme, minucioznost i senzibilnost linearnog u prepoznatljivoj deskripciji refleksija, pozivaju nas da osvežimo svoje sećanje na opus i ovog značajnog umetnika - objašnjava Krstićeva, prema čijem mišljenju, jedinstvena apoteoza smrti, u akvarelima, grafikama i litografijama Dada Đurića predstavlja nešto sasvim suprotno - jačinu fantoma slobode!

PASIONIRANA DELATNOST​

KOLEKCIONARSTVO je i u službi očuvanja kulturne baštine jedne sredine - kaže Božovićeva. - Ono pruža i prostor za edukovanje najrazličitije publike, pogotovo kada se prezentira u javnosti. Izlaganje i publikovanje je važan aspekt ove pasionirane delatnosti, često s pravom smatrane "visokom kulturom".

(Novosti)

 

[Talaba]

Ako su mu i ostale ko ove dve pa to je strava i užas. Neću moći da spavam mirno. Na twitu što ima slikara to je talenat da je zastrašujuće gledati kako oni slikaju. Jedan je koristio samo ove kockice za Ne ljuti se čoveče i od njih je napravio portret Sijuks Poglavice jedno metar sa pola metra. Drugi je koristio karmin i namaže usne i ljubi beli zid i kada je završio dobio je portret Bruce Lea od poljubaca ko da je slikan kamerom. Treći je koristio tako tanku četkicu da u portretu u oko cice je crtao neki predeo koji ti se ogleda kada ga gledaš. Kada je kamera zumirala misliš crta neki predeo u prirodi ali kada se kamera počela odmicati onda vidiš da je taj predeo samo odsjaj u oku dok je portret veličine oko pola metra sa pola metra.
Kada vidim takvo crtanje Da Vinči mi dođe ko neka slikarska beba sa njegovom Mona Ljizom. Ili oni koji crtaju stripove pogotovo Konana majko mila kako je to nacrtano sa svim detaljima lica mišića svaka vena se vidi do je umetnost. Predivno.

 

[crvendac_011]

Ima mnogo tehnika, mnogo pravaca, i mnogo umetnika. A ukusi su različiti.
Recimo, moj omiljeni slikar je Milan Cile Marinković. Za mnoge su njegove slike mazarija, ali ja ih volim.

 

[Talaba]

Ne radi se Zvončice moja o ukusu već o talentu koji crta te slike a on se ogleda u čistoti slike i detaljima. Kada je slika kao da je neko slikao foto aparatom e to je savršenstvo a ne kada neko izmulja sliku ko naivci ko ona gore.

 

[crvendac_011]

To, kad je slika kao fotografija postojalo je jedno vreme kao pravac hiperrealizam. Bilo je nekoliko slikara i kod nas, koji su slikali tako.
Tu talenta nema, to se uči. Nailazili su na osudu kritike, i zvali su ih kopir-aparatima.
Umetnost je, ipak, nešto drugo, dragi moj Pero Pane.

 

[Talaba]

Kao što rekoh Zvončice moja ljudi su glupavi (čitaj buždale) mislim na te tvoje nazovi stučnjake. Jar ja nisam mislio na bukvalno kopiranje već na detalnjo slikanje umesto te tvoje gornje sličice koja je obično mazanje i za to nije potreban nikakav talenat to bi i ja umeo da našvrljam. Ne znam u kojoj crkvi ali Mikelandjelo je naslikao sliku Krunisanje Napoleonovo ali je ta freska veličine valjda 4 sa 5 metera znači nešto zaista veliko ali je poenta da kada je gledaš imaš utisak da ti sam prisustvuješ krunisanju Napoleona koliko je do detaljno i verno urađeno. Misliš da su ove slike kopiranje??? Vidiš ovo na sljičicama je remek delo crtanja za mene. T....A.....L....E.....N...A...T.

 

[crvendac_011]

Neću da te ubeđujem, uživaj u onom što voliš. Pa ako su to džedaji, Konan ili Wonder Woman - nemam ništa protiv.
Mikelanđelo jeste bio jedan od najvećih slikara u istoriji umetnosti, ali ima ih još mnogo.
A slažem se da su za ilustraciju teksta izabrali loše primere. Šumanović, Veličković, Popović... su sjajni slikari koje su samo pomenuli, a postavili slike koje baš i nisu morali.
Šta da se radi... da sam ja birala, izabrala bih nešto drugo, veruj mi.

 

[Talaba]

Radi se o crtanju a to sam nabrzaka našao a radi se o crtanju kako je to perfektno nacrtano. Ne možeš da crtaš ovakve slike bez apsolutnog talenta. Pogotovo ona sa Konanom. Misliš da Šumanović i Paja mogu da nacrtaju takve slike????? Malene i detaljne? To ja zovem umetnost. Ali ja u tim slikama ne vidim slikanje već TALENAT zastrašujući talenat koji je potreban da nacrta tako nešto i oboji. A takvi ljudi se potcenjuju dok se neki tamo Pablo ili šta već dižu na pedestal nekakvih umetnika ili njihove slike koštaju milione za šta ja ne bih dao ni dinara. Sve je stvar percepcije. Moja percepcija je t....a.....l...e...n...a...t ništa drugo izražen kroz remek delo. To je sve Ljubičice moja. Ako neko može da nacrta Mona Ljizu tako kao što kažeš fotoaparat sa istom tehnikom i bojom i da ti treba stručnjak da kaže koja je prava a koji je falsifikat???? Taj majstor zaslužuje istu slavu kao i Da Vinči. Njegova slika treba da vredi kao i original. Ali štaćeš ljudi su nepismeni kao što rekoh zar ne?

 

[crvendac_011]

Crtanje je jedno, a slikanje drugo.
Na akademiji se uči i jedno i drugo, i niko ko ne crta dobro, neće otići dalje, tj. preći na slikanje. Talenat je neophodan.
Slažem se da i dobrim crtačima treba dati istu slavu, ali nažalost, naš narod ceni samo "ulje na platnu". Sve ostale tehnike su ispod.
U principu, svi oni rade dobro, do momenta kad počnu da umišljaju svašta i razne mazarije zovu umetnošću, uporno nam gurajući to pod nos, kao nešto najbolje što su uradili. Eto, banalno, ali je tako.