Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Od raka pluća oboli 4.300 ljudi godišnje
Svaki treći odrasli stanovnik, kao i više od osam odsto dece uzrasta od 13 do 15 godina puše, pokazuju poslednja istraživanja Ministarstva zdravlja! Na dnevnom nivou popuši se najmanje milion paklica cigareta, a od posledica pušenja u Srbiji umre 15 odsto od ukupnog broja umrlih, i to najviše zbog plućnih, kardiovaskularnih i malignih bolesti. To su poražavajući podaci sa kojima je naša zemlja dočekala jučerašnji Nacionalni dan protiv duvanskog dima.
Duvanski dim, odnosno pušenje cigareta, prvi je po značaju rizični faktor za izazivanje velikog broja bolesti koje bi mogle da se spreče samo promenom ponašanja. Tu su, pre svega, bolesti krvnih sudova i zloćudni tumori. Pozitivno je što je od 2000. do 2006. godine broj aktivnih pušača smanjen između šest i osam odsto i promenjena je svest, čak i kod samih pušača koji znaju da je ta njihova navika štetna - rekao je juče ministar zdravlja Tomica Milosavljavić na skupu "Osveži prostor - izbaci duvanski dim".
Snežana Simić, predsednica Udruženja za javno zdravlje koje je organizovalo skup u Beogradu, izjavila je da ta
manifestacija predstavlja pokušaj da se ukaže na značaj zaštite stano**vništva od duvanskog dima i dodala da su prevencija
pušenja i kontrola duvana neki od najvažnijih prioriteta EU.
Po rečima dr spec. med. Srmene Krstev, predsednice Republičke stručne komisije za prevenciju pušenja Ministarstva zdravlja, statistika pokazuje da trenutno svakodnevno ili povremeno puši 33,6 odsto odraslih stanovnika. Tome treba dodati i da je u Srbiji skoro dve trećine odraslih izloženo duvanskom dimu u svojoj kući, a na radnom mestu 44,9 odsto zaposlenih.
Inače, u duvanskom dimu ima oko 4.000 toksičnih i više od 60 kancerogenih materija. Tako, na primer, statistika onkoloških oboljenja svedoči da se svake godine u Srbiji dijagnostifikuje 4.300 novoobolelih od pušačkog raka pluća, a da od karcinoma pluća u proseku umre oko 4.000 ljudi godišnje - 3.100 muškaraca i 900 žena. I pored ovakvih podataka, pušači iz Srbije teško se odriču svoje navike.
Međutim, koliko pušenje košta državu, niko ne zna. Prema podacima iz 2009, zbog korišćenja duvana u svetu se godišnje izgubi 3,6 odsto društvenog proizvoda, ili 500 milijardi dolara, što je godišnji budžet siromašnih i srednje razvijenih zemalja.
- Precizni podaci za Srbiju ne postoje, ali se zna da neke razvijene države izdvajaju od šest do 12 odsto ukupnih troškova zdravstvene zaštite za lečenje obolelih zbog bolesti povezanih sa pušenjem. Duplo više pušača nego nepušača leči se hospitalno i to lečenje u proseku traje skoro dva dana duže, a 25 odsto svih bolovanja povezano je sa pušenjem - kaže dr Krstev.
Upućeni, međutim, kažu da lečenje samo jednog pacijenta sa karcinomom pluća državu godišnje košta po nekoliko miliona dinara jer pacijent mora da prođe dijagnostiku, zračenje, primanje citostatika i ležanje u bolnici, a u nekim slučajevima i da bude operisan.
Mere za snižavanje stope pušača
- povećanje cene duvanskih proizvoda kroz povećanje akciza i poreza
- potpuna zakonska zabrana pušenja na svim zatvorenim javnim i radnim mestima
- zabrana reklamiranja i promovisanja duvanskih proizvoda
- stalne obrazovne kampanje namenjene stanovništvu o štetnostima pušenja i izlaganja duvanskom dimu
- upozoravajuće oznake - poruke i slike na pakovanjima cigareta
- otvaranje savetovališta za odvikavanje od pušenja
- obezbeđivanje podrške onima koji žele da prestanu sa pušenjem.
Šta izaziva pušenje
- Pre svega, rak pluća, potom usne duplje, grkljana, jednjaka, želuca, pankreasa, bubrega i mokraćne bešike, grlića materice, a u novije vreme sve se češće pominje i rak dojke kod mlađih žena
- koronarnu bolest i posledično infarkt miokarda, zatim arterosklerozu i aneurizmu abdominalne aorte
- hronično opstruktivne bolesti pluća (emfizem i hronični bronhitis)
- teškoće pri začeću, češće spontane pobačaje, komplikacije u trudnoći, porođaj pre termina i rađanje dece s manjom telesnom težinom
- dugotrajno izlaganja nepušača duvanskom dimu dovodi do istih posledica kao i pušenje, ali u manjem procentu.
Izvor: Blic/Marija Škrbić
Svaki treći odrasli stanovnik, kao i više od osam odsto dece uzrasta od 13 do 15 godina puše, pokazuju poslednja istraživanja Ministarstva zdravlja! Na dnevnom nivou popuši se najmanje milion paklica cigareta, a od posledica pušenja u Srbiji umre 15 odsto od ukupnog broja umrlih, i to najviše zbog plućnih, kardiovaskularnih i malignih bolesti. To su poražavajući podaci sa kojima je naša zemlja dočekala jučerašnji Nacionalni dan protiv duvanskog dima.
Duvanski dim, odnosno pušenje cigareta, prvi je po značaju rizični faktor za izazivanje velikog broja bolesti koje bi mogle da se spreče samo promenom ponašanja. Tu su, pre svega, bolesti krvnih sudova i zloćudni tumori. Pozitivno je što je od 2000. do 2006. godine broj aktivnih pušača smanjen između šest i osam odsto i promenjena je svest, čak i kod samih pušača koji znaju da je ta njihova navika štetna - rekao je juče ministar zdravlja Tomica Milosavljavić na skupu "Osveži prostor - izbaci duvanski dim".
Snežana Simić, predsednica Udruženja za javno zdravlje koje je organizovalo skup u Beogradu, izjavila je da ta
manifestacija predstavlja pokušaj da se ukaže na značaj zaštite stano**vništva od duvanskog dima i dodala da su prevencija
pušenja i kontrola duvana neki od najvažnijih prioriteta EU.
Po rečima dr spec. med. Srmene Krstev, predsednice Republičke stručne komisije za prevenciju pušenja Ministarstva zdravlja, statistika pokazuje da trenutno svakodnevno ili povremeno puši 33,6 odsto odraslih stanovnika. Tome treba dodati i da je u Srbiji skoro dve trećine odraslih izloženo duvanskom dimu u svojoj kući, a na radnom mestu 44,9 odsto zaposlenih.
Inače, u duvanskom dimu ima oko 4.000 toksičnih i više od 60 kancerogenih materija. Tako, na primer, statistika onkoloških oboljenja svedoči da se svake godine u Srbiji dijagnostifikuje 4.300 novoobolelih od pušačkog raka pluća, a da od karcinoma pluća u proseku umre oko 4.000 ljudi godišnje - 3.100 muškaraca i 900 žena. I pored ovakvih podataka, pušači iz Srbije teško se odriču svoje navike.
Međutim, koliko pušenje košta državu, niko ne zna. Prema podacima iz 2009, zbog korišćenja duvana u svetu se godišnje izgubi 3,6 odsto društvenog proizvoda, ili 500 milijardi dolara, što je godišnji budžet siromašnih i srednje razvijenih zemalja.
- Precizni podaci za Srbiju ne postoje, ali se zna da neke razvijene države izdvajaju od šest do 12 odsto ukupnih troškova zdravstvene zaštite za lečenje obolelih zbog bolesti povezanih sa pušenjem. Duplo više pušača nego nepušača leči se hospitalno i to lečenje u proseku traje skoro dva dana duže, a 25 odsto svih bolovanja povezano je sa pušenjem - kaže dr Krstev.
Upućeni, međutim, kažu da lečenje samo jednog pacijenta sa karcinomom pluća državu godišnje košta po nekoliko miliona dinara jer pacijent mora da prođe dijagnostiku, zračenje, primanje citostatika i ležanje u bolnici, a u nekim slučajevima i da bude operisan.
Mere za snižavanje stope pušača
- povećanje cene duvanskih proizvoda kroz povećanje akciza i poreza
- potpuna zakonska zabrana pušenja na svim zatvorenim javnim i radnim mestima
- zabrana reklamiranja i promovisanja duvanskih proizvoda
- stalne obrazovne kampanje namenjene stanovništvu o štetnostima pušenja i izlaganja duvanskom dimu
- upozoravajuće oznake - poruke i slike na pakovanjima cigareta
- otvaranje savetovališta za odvikavanje od pušenja
- obezbeđivanje podrške onima koji žele da prestanu sa pušenjem.
Šta izaziva pušenje
- Pre svega, rak pluća, potom usne duplje, grkljana, jednjaka, želuca, pankreasa, bubrega i mokraćne bešike, grlića materice, a u novije vreme sve se češće pominje i rak dojke kod mlađih žena
- koronarnu bolest i posledično infarkt miokarda, zatim arterosklerozu i aneurizmu abdominalne aorte
- hronično opstruktivne bolesti pluća (emfizem i hronični bronhitis)
- teškoće pri začeću, češće spontane pobačaje, komplikacije u trudnoći, porođaj pre termina i rađanje dece s manjom telesnom težinom
- dugotrajno izlaganja nepušača duvanskom dimu dovodi do istih posledica kao i pušenje, ali u manjem procentu.
Izvor: Blic/Marija Škrbić