LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Od početka 2010. otpušteno 45.000 radnika,
J. Aleksić - D. Nišavić | 04. 05. 2010. - 00:02h | Foto: Beta |
Privrednici ne dele ekonomski optimizam države
Bauk nelikvidnosti ove godine pritiska srpska preduzeća još više nego lani, uprkos optimističnim prognozama da je kriza na izmaku. Tražnja na tržištu opada, dobavljači kasne sa plaćanjem, stižu krediti na naplatu, a do novih se vrlo teško dolazi. Uprkos činjenici da je Republički zavod za statistiku objavio da je Srbija izašla iz recesije, privrednici prognoziraju mnogo težu godinu nego prethodnu. Svetska kriza pogodila je domaću privredu još krajem 2008. godine, ali nisu sva preduzeća odmah osetila efekte recesije.
Samo u sektoru tekstila ove godine bez posla će ostati 10.000 radnika
Milan Knežević, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća, potvrđuje da će ova godina biti teža nego prošla i procenjuje da će samo u sektoru tekstila biti otpušteno 10.000 radnika. Lani je bez posla ostalo oko 12.000 tekstilaca.
- Prošle godine ukupan pad prometa je bio 30 odsto, a ove samo u prvom kvartalu 10 odsto. Obim crnog tržišta je iz dana u dan sve veći, a većina firmi je već založila najvredniji deo svoje imovine da bi uzela kredit. A i ranije smo bili prezaduženi - navodi Knežević.
Za 11.000 firmi, koje zapošljavaju 16.000 radnika, teče stečajni rok i one će biti ugašene za mesec dana. Od početka godine otpušteno je oko 45.000 ljudi. Knežević, koji je vlasnik tekstilne kompanije „Modus”, ističe da neće otpuštati radnike ove godine, ali i da će potpuno zatvoriti firmu ako država ništa ne preduzme.
- Sledeća godina može biti najveća po obimu masovnih otpuštanja ukoliko država hitno ne suzbije sivu ekonomiju i pristupi poreskoj reformi koju najavljuje. Rasterećenje nameta na plate nam je neophodno kako bismo sačuvali radna mesta i pokušali da podignemo prodaju - tvrdi Knežević.
Uz podsećanje da je tvrdio i tvrdi da sada tek slede problemi u sektoru preduzeća, Vladimir Gligorov, ekonomista Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, svoj stav obrazlaže time što je reč najviše o uslugama koje zavise od domaće tražnje, a potrošnja, pa tako i prodaja, smanjuju se.
- Kreditiranje je takođe otežano jer se ne vidi kako će se privreda oporaviti. Pomoć države ne može da bude naročito velika jer rastu socijalni problemi zbog nezaposlenosti i siromaštva. Uz to, izvoziti nije lako jer je spoljašnja tražnja takođe smanjena, a srpska privreda i nema šta da proda - ukazuje Gligorov.
Da je sve teže privredi, potvrđuje i Vaso Lekić, vlasnik „Foodlanda”. Novca je sve manje, a nelikvidnost je sve veća.
- Tražnja je na najboljim tržištima opala za 20 odsto i čini mi se da ljudi tek sada plaćaju danak otkaza od prošle godine. Vrlo je teško jer i dobavljači kasne sa plaćanjem, stigli su krediti na naplatu, a do novih se vrlo teško dolazi - ne krije Lekić.
Kaže da njegova kompanija traži sve načine kako bi što više izvozila iz Srbije jer ljudi ovde „retko šta kupuju”.
Nisu planirali otpuštanja i trudiće se da zadrže sve radnike.
- Banke vide u kolikim je problemima privreda i gotovo je nemoguće doći do kredita jer se štite od rizika - navodi Lekić.
Međunarodni monetarni fond predvideo je da će u Srbiji 2010. biti zabeležen rast bruto domaćeg proizvoda od dva odsto u odnosu na prošlu godinu, koja je bila u znaku pada. U tom slučaju, ako se projekcija ostvari, ove godine ostvariće se bolji rezultat nego 2009. godine.
- Realnost te projekcije će se ipak znati tek posle informacije o kretanju BDP u prvom i drugom kvartalu ove godine. Glavni rizik jeste što povećanje ekonomske aktivnosti, proizvodnje i izvoza, čije neke naznake imamo u prvim mesecima ove godine, ne povlači za sobom nužno i rast zapošljavanja tako da će 2010. sa stanovišta povećanja zaposlenosti i dalje biti teška jer je 2009. zajedno sa padom BDP i značajan broj ljudi izgubio posao - naglašava prof. dr Jurij Bajec, ekonomski savetnik premijera.
Uprkos tome što kompanija radi 30 odsto više nego pre dve godine, Rodoljub Drašković, predsednik koncerna „Svislajon Takovo”, zabrinut je za poslovanje pošto su efekti za 30 odsto manji.
- Ko god najavljuje bolje vreme ili ne zna ili neće da kaže u kakvom je privreda stanju. Potrošačka moć sve više pada, čak i u oblasti proizvodnje hrane, cene rastu, a standard građana je ugrožen do kraja. I to su činjenice. Ova i naredna će biti daleko teže od 2008. i 2009. godine - procenjuje Drašković.
Troškovi rastu, a prihodi padaju, i to ne samo u firmama, već i u domaćinstvima.
- Prošle godine je i jedan broj trgovina otišao u stečaj i pitanje je kada ćemo i u kojem procentu moći da se naplatimo iz stečajne mase. Ono što je ostalo nije ništa likvidnije nego lani, niti je naplata potraživanja bolja - ističe Drašković.
Prva polovina 2010. sigurno će biti vrlo teška, ako ne i teža od prošle godine. Ipak, postoje znaci oživljavanja svetske privrede, postoje i nagoveštaji da će Srbija zabeležiti pozitivne stope privrednog rasta u ovoj godini.
- Te prognoze idu od 1,2 odsto, prema istraživačima Instituta ekonomskih nauka, do dva odsto prema procenama Međunarodnog monetarnog fonda, što su sigurno dobre vesti. Naravno, kao i u slučaju krize, tako i u slučaju oživljavanja postoji čuveno vremensko zaostajanje, pa prve prave pozitivne efekte možemo očekivati tek krajem godine i u godinama koje slede - naglašava prof. dr Dejan Erić, direktor Instituta ekonomskih nauka u Beogradu.
Međutim, kako upozorava Vladimir Gligorov, privredna politika ne zasniva se na strategiji i na ozbiljnijim reformama, već na gašenju požara, tako da ne pomaže previše. Uz to, upozorava naš sagovornik, prisutna je neizvesnost oko monetarne politike i sporovi oko fiskalne, a što je sve vezano za politička pomeranja, tako da je neizvesnost povećana.
- Problem, bojim se, nije ova godina koja će biti komplikovana, već to što nije jasno zašto bi sledeća bila bolja? I uopšte, kako će se sa ovim preduzetnicima i sa ovim političarima stvari popraviti i u sledećih nekoliko godina? - kaže Vladimir Gligorov.
Izvor: Blic online
J. Aleksić - D. Nišavić | 04. 05. 2010. - 00:02h | Foto: Beta |
Privrednici ne dele ekonomski optimizam države
Bauk nelikvidnosti ove godine pritiska srpska preduzeća još više nego lani, uprkos optimističnim prognozama da je kriza na izmaku. Tražnja na tržištu opada, dobavljači kasne sa plaćanjem, stižu krediti na naplatu, a do novih se vrlo teško dolazi. Uprkos činjenici da je Republički zavod za statistiku objavio da je Srbija izašla iz recesije, privrednici prognoziraju mnogo težu godinu nego prethodnu. Svetska kriza pogodila je domaću privredu još krajem 2008. godine, ali nisu sva preduzeća odmah osetila efekte recesije.
Samo u sektoru tekstila ove godine bez posla će ostati 10.000 radnika
Milan Knežević, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća, potvrđuje da će ova godina biti teža nego prošla i procenjuje da će samo u sektoru tekstila biti otpušteno 10.000 radnika. Lani je bez posla ostalo oko 12.000 tekstilaca.
- Prošle godine ukupan pad prometa je bio 30 odsto, a ove samo u prvom kvartalu 10 odsto. Obim crnog tržišta je iz dana u dan sve veći, a većina firmi je već založila najvredniji deo svoje imovine da bi uzela kredit. A i ranije smo bili prezaduženi - navodi Knežević.
Za 11.000 firmi, koje zapošljavaju 16.000 radnika, teče stečajni rok i one će biti ugašene za mesec dana. Od početka godine otpušteno je oko 45.000 ljudi. Knežević, koji je vlasnik tekstilne kompanije „Modus”, ističe da neće otpuštati radnike ove godine, ali i da će potpuno zatvoriti firmu ako država ništa ne preduzme.
- Sledeća godina može biti najveća po obimu masovnih otpuštanja ukoliko država hitno ne suzbije sivu ekonomiju i pristupi poreskoj reformi koju najavljuje. Rasterećenje nameta na plate nam je neophodno kako bismo sačuvali radna mesta i pokušali da podignemo prodaju - tvrdi Knežević.
Uz podsećanje da je tvrdio i tvrdi da sada tek slede problemi u sektoru preduzeća, Vladimir Gligorov, ekonomista Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, svoj stav obrazlaže time što je reč najviše o uslugama koje zavise od domaće tražnje, a potrošnja, pa tako i prodaja, smanjuju se.
- Kreditiranje je takođe otežano jer se ne vidi kako će se privreda oporaviti. Pomoć države ne može da bude naročito velika jer rastu socijalni problemi zbog nezaposlenosti i siromaštva. Uz to, izvoziti nije lako jer je spoljašnja tražnja takođe smanjena, a srpska privreda i nema šta da proda - ukazuje Gligorov.
Da je sve teže privredi, potvrđuje i Vaso Lekić, vlasnik „Foodlanda”. Novca je sve manje, a nelikvidnost je sve veća.
- Tražnja je na najboljim tržištima opala za 20 odsto i čini mi se da ljudi tek sada plaćaju danak otkaza od prošle godine. Vrlo je teško jer i dobavljači kasne sa plaćanjem, stigli su krediti na naplatu, a do novih se vrlo teško dolazi - ne krije Lekić.
Kaže da njegova kompanija traži sve načine kako bi što više izvozila iz Srbije jer ljudi ovde „retko šta kupuju”.
Nisu planirali otpuštanja i trudiće se da zadrže sve radnike.
- Banke vide u kolikim je problemima privreda i gotovo je nemoguće doći do kredita jer se štite od rizika - navodi Lekić.
Međunarodni monetarni fond predvideo je da će u Srbiji 2010. biti zabeležen rast bruto domaćeg proizvoda od dva odsto u odnosu na prošlu godinu, koja je bila u znaku pada. U tom slučaju, ako se projekcija ostvari, ove godine ostvariće se bolji rezultat nego 2009. godine.
- Realnost te projekcije će se ipak znati tek posle informacije o kretanju BDP u prvom i drugom kvartalu ove godine. Glavni rizik jeste što povećanje ekonomske aktivnosti, proizvodnje i izvoza, čije neke naznake imamo u prvim mesecima ove godine, ne povlači za sobom nužno i rast zapošljavanja tako da će 2010. sa stanovišta povećanja zaposlenosti i dalje biti teška jer je 2009. zajedno sa padom BDP i značajan broj ljudi izgubio posao - naglašava prof. dr Jurij Bajec, ekonomski savetnik premijera.
Uprkos tome što kompanija radi 30 odsto više nego pre dve godine, Rodoljub Drašković, predsednik koncerna „Svislajon Takovo”, zabrinut je za poslovanje pošto su efekti za 30 odsto manji.
- Ko god najavljuje bolje vreme ili ne zna ili neće da kaže u kakvom je privreda stanju. Potrošačka moć sve više pada, čak i u oblasti proizvodnje hrane, cene rastu, a standard građana je ugrožen do kraja. I to su činjenice. Ova i naredna će biti daleko teže od 2008. i 2009. godine - procenjuje Drašković.
Troškovi rastu, a prihodi padaju, i to ne samo u firmama, već i u domaćinstvima.
- Prošle godine je i jedan broj trgovina otišao u stečaj i pitanje je kada ćemo i u kojem procentu moći da se naplatimo iz stečajne mase. Ono što je ostalo nije ništa likvidnije nego lani, niti je naplata potraživanja bolja - ističe Drašković.
Prva polovina 2010. sigurno će biti vrlo teška, ako ne i teža od prošle godine. Ipak, postoje znaci oživljavanja svetske privrede, postoje i nagoveštaji da će Srbija zabeležiti pozitivne stope privrednog rasta u ovoj godini.
- Te prognoze idu od 1,2 odsto, prema istraživačima Instituta ekonomskih nauka, do dva odsto prema procenama Međunarodnog monetarnog fonda, što su sigurno dobre vesti. Naravno, kao i u slučaju krize, tako i u slučaju oživljavanja postoji čuveno vremensko zaostajanje, pa prve prave pozitivne efekte možemo očekivati tek krajem godine i u godinama koje slede - naglašava prof. dr Dejan Erić, direktor Instituta ekonomskih nauka u Beogradu.
Međutim, kako upozorava Vladimir Gligorov, privredna politika ne zasniva se na strategiji i na ozbiljnijim reformama, već na gašenju požara, tako da ne pomaže previše. Uz to, upozorava naš sagovornik, prisutna je neizvesnost oko monetarne politike i sporovi oko fiskalne, a što je sve vezano za politička pomeranja, tako da je neizvesnost povećana.
- Problem, bojim se, nije ova godina koja će biti komplikovana, već to što nije jasno zašto bi sledeća bila bolja? I uopšte, kako će se sa ovim preduzetnicima i sa ovim političarima stvari popraviti i u sledećih nekoliko godina? - kaže Vladimir Gligorov.
Izvor: Blic online