- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Od đačkog dinara - 900 miliona
Iako se vodi kao neobavezna uplata, škole na ime đačkog dinara godišnje naplate oko 900 miliona dinara.Ako je prosečna visina đačkog dinara hiljadu dinara, škole u Srbiji od roditelja godišnje uzmu oko 900 miliona dinara. U nekim školama on iznosi 200 dinara, a ima i onih koje đački dinar naplaćuju 8.000 dinara na godišnjem nivou. Ove pare troše se za krečenje, nabavku opreme, popravku kompjutera, ponegde i za sapun i toalet-papir, ali i za obezbeđenje.
Od ministarstva školama stižu pare za plate nastavnika i za veće investicije.
"Ostale materijalne troškove trebalo bi da pokrivaju lokalne samouprave. One su zadužene za nabavku kreda, sunđera, lopti, hemikalija i sličnih stvari", kaže za “Novosti” Zoran Trninić, pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Sredstva koja uplaćuju opštine i gradovi, očigledno, nisu dovoljna, pa se od roditelja traži da pripomognu.
"Roditelji dobrovoljno uplaćuju po 2.000 dinara, a od toga plaćamo osiguranje za đake, odlične šaljemo na Kopaonik, nabavljamo materijal i ako nešto ostane kupujemo i opremu. Sami pregrađujemo učionice, pravimo stolove, jer kad bismo čekali da nam nadležni kupe, nikad ne bismo dobili. Neke delove škole nismo krečili čak 15 godina. Za to je teško dobiti pare, pa onda školama ostaje jedino da to finansiraju iz školskog dinara", kaže Nenad Mladenović, direktor škole “Tehnoart”.
Roditelji potvrđuju da je đački dinar dobrovoljan, ali ga, po pravilu, većina uplaćuje.
"Kada vidimo da škola nema para da okreči učionice, da deca nemaju lopte i vijače, da nema sapuna i toalet papira naravno da ćemo da pomognemo zbog naše dece. Ali ipak, nije u redu da ti troškovi padnu na pleća roditelja, ako je već osnovno obrazovanje besplatno", kaže otac jednog osmaka.
A uz đački dinar, u gotovo svim školama, plaća se i osiguranje, koje iznosi 200 do 500 dinara godišnje, pa obezbeđenje, koje je uglavnom 200 dinara mesečno, uplata za “Crveni krst” još 50 dinara...
Uobičajena je praksa da roditelji donose papir za fotokopiranje, kako bi nastavnici mogli da štampaju materijal za kontrolne zadatke. Kupuju i štampače, često i krede. U jednoj novobeogradskoj školi pre nekoliko dana tražili su od mama i tata da skupe novac za nabavku projektora, a u drugoj po 50 dinara za veliki šestar i lenjir.
Još su veća izdvajanja u srednjim stručnim i školama za talente. Tako u dizajnerskoj đački dinar košta od 2.000 do 5.000 dinara.
"Da nije roditelja deca ne bi imala ni materijal, ni opremu za rad. Prošle godine 80 odsto sredstava od đačkog dinara potrošeno je na nabavku i održavanje kompjutera, a 20 odsto na krečenje", tvrdijedan od članova saveta roditelja u dizajnerskoj školi.
Za trošak đačkog dinara ne podnose se finansijski izveštaji, a kako se pare daju “u kešu”, škola ne izdaje nikakvu priznanicu.
Izvor:
B92.net
Iako se vodi kao neobavezna uplata, škole na ime đačkog dinara godišnje naplate oko 900 miliona dinara.Ako je prosečna visina đačkog dinara hiljadu dinara, škole u Srbiji od roditelja godišnje uzmu oko 900 miliona dinara. U nekim školama on iznosi 200 dinara, a ima i onih koje đački dinar naplaćuju 8.000 dinara na godišnjem nivou. Ove pare troše se za krečenje, nabavku opreme, popravku kompjutera, ponegde i za sapun i toalet-papir, ali i za obezbeđenje.
Od ministarstva školama stižu pare za plate nastavnika i za veće investicije.
"Ostale materijalne troškove trebalo bi da pokrivaju lokalne samouprave. One su zadužene za nabavku kreda, sunđera, lopti, hemikalija i sličnih stvari", kaže za “Novosti” Zoran Trninić, pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Sredstva koja uplaćuju opštine i gradovi, očigledno, nisu dovoljna, pa se od roditelja traži da pripomognu.
"Roditelji dobrovoljno uplaćuju po 2.000 dinara, a od toga plaćamo osiguranje za đake, odlične šaljemo na Kopaonik, nabavljamo materijal i ako nešto ostane kupujemo i opremu. Sami pregrađujemo učionice, pravimo stolove, jer kad bismo čekali da nam nadležni kupe, nikad ne bismo dobili. Neke delove škole nismo krečili čak 15 godina. Za to je teško dobiti pare, pa onda školama ostaje jedino da to finansiraju iz školskog dinara", kaže Nenad Mladenović, direktor škole “Tehnoart”.
Roditelji potvrđuju da je đački dinar dobrovoljan, ali ga, po pravilu, većina uplaćuje.
"Kada vidimo da škola nema para da okreči učionice, da deca nemaju lopte i vijače, da nema sapuna i toalet papira naravno da ćemo da pomognemo zbog naše dece. Ali ipak, nije u redu da ti troškovi padnu na pleća roditelja, ako je već osnovno obrazovanje besplatno", kaže otac jednog osmaka.
A uz đački dinar, u gotovo svim školama, plaća se i osiguranje, koje iznosi 200 do 500 dinara godišnje, pa obezbeđenje, koje je uglavnom 200 dinara mesečno, uplata za “Crveni krst” još 50 dinara...
Uobičajena je praksa da roditelji donose papir za fotokopiranje, kako bi nastavnici mogli da štampaju materijal za kontrolne zadatke. Kupuju i štampače, često i krede. U jednoj novobeogradskoj školi pre nekoliko dana tražili su od mama i tata da skupe novac za nabavku projektora, a u drugoj po 50 dinara za veliki šestar i lenjir.
Još su veća izdvajanja u srednjim stručnim i školama za talente. Tako u dizajnerskoj đački dinar košta od 2.000 do 5.000 dinara.
"Da nije roditelja deca ne bi imala ni materijal, ni opremu za rad. Prošle godine 80 odsto sredstava od đačkog dinara potrošeno je na nabavku i održavanje kompjutera, a 20 odsto na krečenje", tvrdijedan od članova saveta roditelja u dizajnerskoj školi.
Za trošak đačkog dinara ne podnose se finansijski izveštaji, a kako se pare daju “u kešu”, škola ne izdaje nikakvu priznanicu.
Izvor:
B92.net